Pop, jaja i megafon

Novinari bez granica, i ograničenja, već su javili da je Oglađenovac selo u kome se Uskrs čeka sa radošću više. Zašto, zato što je u tom selu poizdalje od Valjeva održano deseto, i jubilarno i evropsko, prvenstvo u tucanju jajima. Zašto još, zato što se u crkvenoj opštini trude da učine što više sadržaja, da se to, kako kaže paroh Grozdan Gajić, još dopuni, što se učesnici Tucijade i žiri stalno pripremaju, što je ove godine nagrada bila velika, i najveća do sada. Sve to je pohvalio i nadležni vladika Lavrentije još pre dve godine, rekavši: Oglađenovac, Bogu hvala, može poslužiti kao primer po aktivnostima koje se obavljaju oko crkve, i eto, rečeno rečnikom TV novinara bez granica, zahvaljujući svemu tome u selo se vraćaju život i žagor mladih.

KAKO TRČI JAJE: I eto nas, lice mesta, Oglađenovačka crkva, kako treba, na uzvišenju, pored nov i veliki parohijski dom, veliki i razapet transparent Evropsko prvenstvo, 10. tucijada u Oglađenovcu. Uđemo u Dom, domaćin, prota Grozdan Gajić, dočekuje goste. Prostorija dužna i nova, dugačak sto zastrt, ofarbana jaja u posudama, prota pod velikom slikom vladike Lavrentija, u čiji je veliki ram zadenut lično pop Grozdan u stojećem položaju. Pred protom jaja, razni oblici i šare, diplome za učesnike, knjige, pomada Nivea, i još razni inventar. Pozdrav, Hristos vaskrse, Vaistinu vaskrse.

Pop Grozdan stavi kapu, i poče, o manifestaciji, i šire, narod se i ranije tuc’o, redovno, ali na ovu ideju došli pre deset godina, kad god je neka svečanost kod crkve velika organizacija i odlučili da naprave neke druge sadržaje. Vaskrs je veliki praznik, praznik nad praznicima, ljudi slave po kućama, odluče da to malo promene, svi nose jaje u džepu, i naprave pravilnik, ozakone to o tucanju jajima. Pravilnik dopunjavan, nije to napravio jedan čovek, prve godine imali 25 učesnika, u jutarnjim časovima, posle službe koja je počinjala u pet ujutro, bio slab odziv, premeste za podne, i to bilo rano, onda iskristalisali da bude posle ručka, tačno u tri sata, i sad od 25 učesnika došlo na preko 200. Zaista jedan uspeh, raduju se tome…

MALI VELIKI KORAK: Šta ima još, pop Grozdan nastavlja, interesantno je da se bira i najlepše i najbrže jaje, a koje je najbrže, ono što se nosi u kašiki, a kašika stoji u ustima, znači ne trči jaje, nego trči čovek, i to je najbrže jaje. Pitamo ima li takmičenje u brzini jedenja jaja, nema, nisu razmišljali, to nije dobro, to bi bilo svašta, tu bi treb’o i doktor, može se zadavi čovek. Ali uspeli su i bez toga, i bili zadovoljni.

Pri crkvi deluje i Zavičajno bratstvo Mali korak, pop Grozdan objašnjava, to je zajednica ljudi rođenih i povezanih u zavičaju, a Mali korak se zove zato da se ljudi sete svog prvog malog koraka u zavičaju, imali predloge da se zove Veliki korak, Srednji korak, Prvi, ali došli do ideje da se zove Mali, sad svi pitaju zašto Mali, da se zove Veliki niko ne bi pit’o. Uostalom veliki smo narod, velika i Srbija, pa oni počinju sa malim, valjda bude neki berićet. Pokazuje i znak bratstva, nešto kao amblem, i objašnjava detalje, liska je hrastova, ovo je crkva, sve po blagoslovu vladike, ovo oko je naslik’o jedan čovek slikar, u krupnom planu je ekran, pa onda oko u ekranu, pa onda zenica, u zenici oka mali korak, sve to nekako preneli sa slike, a ovo je pčela, liči na muvu, ali je pčela. Imaju i fudbalski klub Mali korak, kupili njivu i napravili stadion, sve u vlasništvu crkve, to je jedini stadion u vlasništvu crkve, boje kluba razne, imaju pet garnitura dresova, nema to veze, kako se prijavi, ove godine nose žute dresove. Podneli zahtev da im se vrati seoska šuma, 42 hektara, jer čovek je vernik u crkvi, građanin u mesnoj zajednici, nema tu razlike kome će se vratiti, čovek je i vernik i građanin, jedan čovek je komplet, jedan čovek je psihofizičko biće, u jednom čoveku ima i crkva i država, a kad to izađe iz čoveka to su dve institucije, država i crkva, levo i desno. To mora da se sastaje, čovek je veći komplet nego država i crkva, zato crkva i mesna zajednica zajedno organizuju i tucijadu, svi su tu, stvaraju, i nadaju se pozitivnom odgovoru za tu šumu.

SPOMENIK JAJETU: Već dva sata, na tremu Doma komisija prima jaja za nadmetanje, strogi kriterijumi, upis sto dinara, sve strogo i po pravilniku, pravilnik istaknut, član jedan: Svaki učesnik prilikom upisa dobija karton sa svojim brojem, i čuva ga do kraja takmičenja, dalje, takmičarska jaja moraju da budu vaskršnja, kuvana i farbana, i obavezno kokošija, i dalje, u takmičenju učestvuje jedno jaje jedan takmičar, jaja druge živine slična kokošijim, kao i kokošija jaja slična jajima druge živine nemaju pravo učešća, i na kraju, žiri proglašava pobednika Tucijade koju oglašava veliko crkveno zvono u trajanju od 33,5 sekundi.

Ide vreme, narod pristig’o, okačili one učesničke kartone sa brojevima, ima i razgovora, jedan veli, Vreme se nešto natmurilo, i sagovornik ima brigu, Gde li su oni moji, idem ja ‘vamo… Priđemo jednom u šeširu, jes’, učestvuje, nema tu neki’ priprema, jok, uzme bezveze, kucne u zub, i ako je tvrdo prijavi se, eto.

Ponajviše ljudi, i žena, i dece, oko zastrtog stola na kome je televizor za pobednika. Kutija televizora pokrivena majicom sponzora, a odozgo čaša sa potkovanim jajetom u njoj, i još, još dva šeširića u dve boje na kojima su jednobojna, i kako treba crvena i potkovana jaja oko kojih behu mali i žuti mišići. Uto se pop Grozdan izmače do jedne rasne i TV bez granica novinarke, i u stavu mirno objasni da takmičari imaju brojeve od jedan do osam, nema nule i devetke, prvu grupu čine svi koji se završavaju jedinicom, osmu osmicom, objasni i da se brojevi pišu pološke i da dogodine spremaju spomenik jajetu od granita, imaju projekat, dva metra najmanje, do dva i po.

Pop se povrati do Doma, uze beli megafon sa dobrom zelenom šarom, da se prijave takmičari za najbrže jaje, takmičari staviše plastične kašike sa jajetom u usta, bi trka, pobedi Marko. Pred onu kutiju sa televizorom, sa ona potkovana jaja i žuti mišići, stadoše tri popa plus Grozdan, bi molitva, namesnik završi, Nek je sve srećno i bogu blagosloveno. Grozdan opet diže megafon, Tucijada da počne sa jednim lepim kolcem, na livadu izađoše kontrabas, harmonika i svirala, pop komandova, Svi u kolo, i bi kolo, sitno.

PRST U JAJETU: Šta onda bi, poče takmičenje, pred crkvom formiraše dve vrste, svi sa brojevima koji počinju jedinicom, dvojkom, osmicom, to uze da traje, pop je bio svuda, raspoređiv’o, nadgled’o, komandov’o, Ova strana bije ovu, proglašav’o pobednike. Isteraše pobednike grupa, pop komandova da se četvrtfinalisti popnu na sto na kome je bio televizor, bi i polufinale, bi i finale, primakoše se kamere, primače se i Grozdan, pobednik broj 98, Grozdan preko megafona objavi, Slavoljub iz Oglađenovca. Javi se veliko zvono, uspesmo da pitamo Grozdana, zašto 33,5 sekundi, zato što je Gospod Isus Hristos živeo 33,5 godina sa nama na zemlji, tačno 33,5.

Pobednici se izradovaše, digoše ruke, siđoše sa stola, po pravilniku se uputiše do crkve gde o drvena vrata razbiše jaja, oljuštiše ih i predadoše popu da se utvrdi da li ljuska odgovara prirodnoj ljusci, Grozdan gurnu kažiprst u pobedničko jaje da vidi da li su tu čista posla, pobednik, po pravilniku, pojede svoje pobedničko jaje. Novinari se dadoše u pos’o, pobednik gutajući jaje uspeva da izjavi da je srećan, da se dvoumi da li da, kao nagradu, uzme televizor ili mešaonu za stočnu hranu, ali novinari bez granica imaju i pitanja, Da li je jaje doneo od kuće, pitanja još, ‘Oće li učestvovati i dogodine, ‘Oće, ima da učestvuje dok je živ.

Pop opet diže megafon, svi u salu, dodela nagrada. Uđoše, sala nova i velika, u čelu Grozdan i popova još, Grozdan zazvoni sa malo zvono, objavi da učesnika bi preko 200, nastavi po pravilniku, zazvoni, poče ceremonija dodele priznanja, pobednik Tucijade se odluči za mešaonu, drugoplasirani primi televizor koji prethodno izvadiše iz kutije da se vidi i zna da nema prevare, ostali dobiše zahvalnice, nekima zapade majica, nekima verska knjiga, namesnik svim učesnicima zažele uspeha na ovome planu, Grozdan se složi, komandova aplauz, objavi da ima i jedna novina, novinari i gosti u salu dva, konferencija i zakuska i šta bude još.