Mr Borislav Miljanović, direktor poznate kompanije za odnose sa javnošću McCann-Erickson Public Relations, objašnjava kako firma iz Svrljiga može da komunicira sa domaćom javnošću na isti način kao takva firma u Španiji
McCann-Erickson Public Relations, trenutno najaktivnija agencija za odnose sa javnoću u Srbiji, nalazi se na trećem spratu stambene zgrade u Gospodar Jevremovoj ulici u Beogradu, posivele građevine zidane u duhu pozne moderne. Dok putari masni od katrana razlivaju asfalt između crvenih pločnika koji odnedavno daju nov izgled dorćolskim ulicama, iznad njih, u prostorijama agencije,može se videti standardni poslovni enterijer u belom, uobičajen za predstavnike svetskih kompanija u Srbiji. Zapravo, beli nameštaj, staklena vrata i nazaobilazna tabla na tronošcu za crtanje ko zna čega, verovatno su pelcer koji se iz ove agencije i preneo na njene mnogobrojne klijente. Ali, veze i lanci koji se mogu videti na prvi pogled, znatno su dublji i zamršeniji. McCann-Erickson Public Relations potpisao je pre par meseci takozvani ugovor o afilijaciji sa velikom međunarodnom mrežom za PR, Weber-Shandwick. McCann Erickson advertajzing agencija na teritoriji Srbije, Crne Gore i Makedonije postoji od 1997. godine, a 2002. formirana je specijalizovana agencija za PR. „Mi smo posebna agencija koja se bavi odnosima sa javnošću kao deo McCann-Erickson grupe u Srbiji“, kaže direktor agencije mr Borislav Miljanović. „Svuda u svetu postoje velike vlasničke grupacije koje poseduju više lanaca marketinških i PR agencija. Jedna od njih je i Interpublic Group u čijem okrilju posluju i McCann Erickson kao advertajzing i Weber-Shandwick kao PR specijalistička mreža. Po ugledu na druga razvijena tržišta, i mi u Srbiji napravili smo grupaciju agencija u okviru koje su specijalističke agencije za pojedine oblasti komunikacije, tako da McCann Erickson Public Relations spaja ova dva lanca i zastupa u Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji.
„VREME„: Vaša firma, kao izdvojena agencija McCann–Erickson grupe u Srbiji, sada je ušla u mrežu Weber–Schandwick.
BorisLav Miljanović: To je kao kada bi Zastava ušla u Mercedes. Čim smo formirali PR agenciju, hteli smo da se priključimo Weber-Schandwicku, ali on tada nije bio zainteresovan za ovo tržište. Weber-Schandwick ima kancelarije u preko 120 zemalja, nekoliko hiljada ljudi koji se bave odnosima sa javnošću, velike klijente i više od 500 miliona dolara godišnjeg prihoda. Weber-Schandwick je vrh, ali nije jedini u tom poslu. U Srbiji postoje ljudi koji ovde zastupaju i druge velike svetske agencije, ali su još uvek neaktivni jer je Srbija malo tržište. Za razliku od marketinga gde već deset godina postoji taj lanac razmene informacija, PR u Srbiji do sada nije bio interesantan za velike komunikacijske mreže. Kroz marketing mi smo već bili povezani sa McCann-Erickson World Groupom, zato se tako i zovemo, ali nismo bili u direktnoj vezi sa specijalizovanom PR kompanijom.
Zbog čega je važno što je jedna agencija koja pripada međunarodnoj mreži ušla u lanac sa kompanijom koja inače pripada istoj toj mreži?
Sad smo povezani sa najvećim svetskim lancem za odnose sa javnošću. To je važno iz četiri razloga. Pre svega, domaćim klijentima sad možemo da obezbedimo komunikaciju i pristup bilo kojoj ciljnoj javnosti u svetu. Ako klijent hoće da komunicira sa nekim u Velikoj Britaniji, mi možemo u jednom danu da organizujemo da se napravi kontakt sa brojnim britanskim investitorima i medijima. Drugi razlog je što domaćim firmama obezbeđujemo pristup znanju kroz saradnju sa Weber-Schandwickom. Imamo pristup svim njihovim bazama podataka. To je znanje koje se sada, ovog trenutka primenjuje bilo gde u svetu. Možemo da pomognemo da domaća firma iz Svrljiga komunicira sa javnošću na isti način kao takva firma u Španiji. Treća stvar je što strane firme, pogotovo nove kompanije na ovom tržištu, dobijaju veću sigurnost. Sada i u Srbiji o njihovom imidžu brine kompanija koja radi po istim standardima i pravilima igre koja važe i za PR agencije u Njujorku, ili bilo gde u svetu. To je još jedan ekstrapokazatelj da je u Srbiji situacija normalna i da može da se radi. Četvrti, i možda najbitniji razlog jeste što smo sada omogućili da naši ljudi iz agencije imaju treninge, komunikaciju, razmenu informacija sa kolegama iz Weber-Schandwicka. Situacija je takva da kada radiš u agenciji McCann-Erickson Public Relations u Beogradu, to je gotovo isto kao da radiš za kancelariju Weber-Schandwick bilo gde u svetu. To je na neki način preskakanje vekova za naše ljude.
Zašto je Weber–Schandwick uopšte došao u Srbiju?
Za njih ovo tržište postaje sve važnije. Već se pojavljuju neke firme za koje je bitno da imaju dobar servis ovde, firme kao što je Majkrosoft. Bitno im je da pokriju to tržište. Srbija u Weber-Schandwick ulazi u paketu sa centralnoevropskim zemljama. Mi smo u zajedničkom paketu sa Mađarskom, Hrvatskom, Slovenijom, BiH, Bugarskom, Makedonijom, Češkom i Slovačkom. Weber-Schandwick svuda pravi afilijacije ili se na neki način vezuju u određene lokalne agencije koje ulaze u njihov sistem rada. PR je kao virus, širimo se kao virus i tako se organizujemo.
Da li McCann–Erickson Public Relations tako dobro stoji i u zemljama okruženja?
McCann-Erickson Public Relations se svuda u regionu nalazi u vrhu, negde je prvi, negde drugi. Industrija komunikacija se u svim okolnim zemljama intenzivno razvija poslednjih godina. U Sloveniji su PR kompanije doživele rast od nekoliko desetina procenata, ali kod nas je to i do nekoliko stotina procenata. Pre pet godina, PR je u Srbiji tek nastajao. U vreme Miloševića, kad su se mediji kontrolisali iz jedne tačke, a tržišna ekonomija zapravo još nije ni postojala, uopšte nije bilo potrebe za građenjem imidža u javnosti kroz komunikaciju i kroz ostavljanje utiska. Tada je u našoj struci bilo par stručnjaka konsultanata. Nije bilo posebnih specijalističkih PR agencija. Posle 2000. godine, sve se promenilo. Danas postoji više od četrdeset agencija. Kad smo mi krenuli, imali smo jednog klijenta i četvoro ljudi. A sad nas ima više od sedamdeset.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
