Mr Borislav Miljanović, direktor poznate kompanije za odnose sa javnošću McCann-Erickson Public Relations, objašnjava kako firma iz Svrljiga može da komunicira sa domaćom javnošću na isti način kao takva firma u Španiji
McCann-Erickson Public Relations, trenutno najaktivnija agencija za odnose sa javnoću u Srbiji, nalazi se na trećem spratu stambene zgrade u Gospodar Jevremovoj ulici u Beogradu, posivele građevine zidane u duhu pozne moderne. Dok putari masni od katrana razlivaju asfalt između crvenih pločnika koji odnedavno daju nov izgled dorćolskim ulicama, iznad njih, u prostorijama agencije,može se videti standardni poslovni enterijer u belom, uobičajen za predstavnike svetskih kompanija u Srbiji. Zapravo, beli nameštaj, staklena vrata i nazaobilazna tabla na tronošcu za crtanje ko zna čega, verovatno su pelcer koji se iz ove agencije i preneo na njene mnogobrojne klijente. Ali, veze i lanci koji se mogu videti na prvi pogled, znatno su dublji i zamršeniji. McCann-Erickson Public Relations potpisao je pre par meseci takozvani ugovor o afilijaciji sa velikom međunarodnom mrežom za PR, Weber-Shandwick. McCann Erickson advertajzing agencija na teritoriji Srbije, Crne Gore i Makedonije postoji od 1997. godine, a 2002. formirana je specijalizovana agencija za PR. „Mi smo posebna agencija koja se bavi odnosima sa javnošću kao deo McCann-Erickson grupe u Srbiji“, kaže direktor agencije mr Borislav Miljanović. „Svuda u svetu postoje velike vlasničke grupacije koje poseduju više lanaca marketinških i PR agencija. Jedna od njih je i Interpublic Group u čijem okrilju posluju i McCann Erickson kao advertajzing i Weber-Shandwick kao PR specijalistička mreža. Po ugledu na druga razvijena tržišta, i mi u Srbiji napravili smo grupaciju agencija u okviru koje su specijalističke agencije za pojedine oblasti komunikacije, tako da McCann Erickson Public Relations spaja ova dva lanca i zastupa u Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji.
„VREME„: Vaša firma, kao izdvojena agencija McCann–Erickson grupe u Srbiji, sada je ušla u mrežu Weber–Schandwick.
BorisLav Miljanović: To je kao kada bi Zastava ušla u Mercedes. Čim smo formirali PR agenciju, hteli smo da se priključimo Weber-Schandwicku, ali on tada nije bio zainteresovan za ovo tržište. Weber-Schandwick ima kancelarije u preko 120 zemalja, nekoliko hiljada ljudi koji se bave odnosima sa javnošću, velike klijente i više od 500 miliona dolara godišnjeg prihoda. Weber-Schandwick je vrh, ali nije jedini u tom poslu. U Srbiji postoje ljudi koji ovde zastupaju i druge velike svetske agencije, ali su još uvek neaktivni jer je Srbija malo tržište. Za razliku od marketinga gde već deset godina postoji taj lanac razmene informacija, PR u Srbiji do sada nije bio interesantan za velike komunikacijske mreže. Kroz marketing mi smo već bili povezani sa McCann-Erickson World Groupom, zato se tako i zovemo, ali nismo bili u direktnoj vezi sa specijalizovanom PR kompanijom.
Zbog čega je važno što je jedna agencija koja pripada međunarodnoj mreži ušla u lanac sa kompanijom koja inače pripada istoj toj mreži?
Sad smo povezani sa najvećim svetskim lancem za odnose sa javnošću. To je važno iz četiri razloga. Pre svega, domaćim klijentima sad možemo da obezbedimo komunikaciju i pristup bilo kojoj ciljnoj javnosti u svetu. Ako klijent hoće da komunicira sa nekim u Velikoj Britaniji, mi možemo u jednom danu da organizujemo da se napravi kontakt sa brojnim britanskim investitorima i medijima. Drugi razlog je što domaćim firmama obezbeđujemo pristup znanju kroz saradnju sa Weber-Schandwickom. Imamo pristup svim njihovim bazama podataka. To je znanje koje se sada, ovog trenutka primenjuje bilo gde u svetu. Možemo da pomognemo da domaća firma iz Svrljiga komunicira sa javnošću na isti način kao takva firma u Španiji. Treća stvar je što strane firme, pogotovo nove kompanije na ovom tržištu, dobijaju veću sigurnost. Sada i u Srbiji o njihovom imidžu brine kompanija koja radi po istim standardima i pravilima igre koja važe i za PR agencije u Njujorku, ili bilo gde u svetu. To je još jedan ekstrapokazatelj da je u Srbiji situacija normalna i da može da se radi. Četvrti, i možda najbitniji razlog jeste što smo sada omogućili da naši ljudi iz agencije imaju treninge, komunikaciju, razmenu informacija sa kolegama iz Weber-Schandwicka. Situacija je takva da kada radiš u agenciji McCann-Erickson Public Relations u Beogradu, to je gotovo isto kao da radiš za kancelariju Weber-Schandwick bilo gde u svetu. To je na neki način preskakanje vekova za naše ljude.
Zašto je Weber–Schandwick uopšte došao u Srbiju?
Za njih ovo tržište postaje sve važnije. Već se pojavljuju neke firme za koje je bitno da imaju dobar servis ovde, firme kao što je Majkrosoft. Bitno im je da pokriju to tržište. Srbija u Weber-Schandwick ulazi u paketu sa centralnoevropskim zemljama. Mi smo u zajedničkom paketu sa Mađarskom, Hrvatskom, Slovenijom, BiH, Bugarskom, Makedonijom, Češkom i Slovačkom. Weber-Schandwick svuda pravi afilijacije ili se na neki način vezuju u određene lokalne agencije koje ulaze u njihov sistem rada. PR je kao virus, širimo se kao virus i tako se organizujemo.
Da li McCann–Erickson Public Relations tako dobro stoji i u zemljama okruženja?
McCann-Erickson Public Relations se svuda u regionu nalazi u vrhu, negde je prvi, negde drugi. Industrija komunikacija se u svim okolnim zemljama intenzivno razvija poslednjih godina. U Sloveniji su PR kompanije doživele rast od nekoliko desetina procenata, ali kod nas je to i do nekoliko stotina procenata. Pre pet godina, PR je u Srbiji tek nastajao. U vreme Miloševića, kad su se mediji kontrolisali iz jedne tačke, a tržišna ekonomija zapravo još nije ni postojala, uopšte nije bilo potrebe za građenjem imidža u javnosti kroz komunikaciju i kroz ostavljanje utiska. Tada je u našoj struci bilo par stručnjaka konsultanata. Nije bilo posebnih specijalističkih PR agencija. Posle 2000. godine, sve se promenilo. Danas postoji više od četrdeset agencija. Kad smo mi krenuli, imali smo jednog klijenta i četvoro ljudi. A sad nas ima više od sedamdeset.
Što vlast Aleksandra Vučića u kampanji više demonstrira nasilje, to se više žali kako je tobože ona ugrožena. Tada nema političkih protivnika, nego neprijatelja od kojih se valja „odbraniti“, to jest zatući ih, piše „Vreme“ u novom broju
Bivši predsednik Srbije ušao je u izbornu kampanju sa gotovo svim polugama političke i institucionalne moći. Istovremeno, njegovi protivnici postaju nasilnici, teroristi, strani plaćenici i pretnja državi, dok se vlast predstavlja kao strana koja se samo brani. Od Bežanijske kose i Futoške pijace do Beogradske arene, ista zamena uloga otvara pitanje opasnije od toga ko je započeo pojedinačni incident: šta se događa kada politički protivnik prestane da bude konkurent na izborima i postane neprijatelj od kojeg treba braniti Srbiju
Birača iz rasejanja ovog puta ima jednako kao birača – recimo – Kragujevcu, četvrtom gradu po veličini u Srbiji. Njihov značaj prepoznao je i režim koji je sitnim psinama odbio otvaranje mnogih biračkih mesta te primorava ljude na drugim meridijanima da glasaju u sred noći
Aleksandar Šapić politički je preživeo 6. oktobar i sednicu Skupštine grada na kojoj se nije ni razmatrala njegova smena. Opozicija je obećala da će je formalno zatražiti u narednom periodu iako je jasno da većinu nemaju. Za sada i oponenti vlasti, ali i građani imaju samo obećanje v. d. predsednice države Ane Brnabić da će “svi u budućnosti videti šta će biti stav stranke” čiji je Šapić potpredsednik. Do tada će režim da zaćuti, baš kao što i sada glasno tihuje prvi čovek grada koji ponovo nije bio na sednici na kojoj je objektivno bio ključna tema
Aleksandar Vučić u ovoj kampanji gotovo da nije održao govor bez pominjanja žena. Sam je objasnio zašto: žena je odgovorna jer mora da brine o kući, deci i roditeljima. U tom komplimentu sadržana je cela njegova predstava o ženi, ali i granica iza koje žena prestaje da bude “naša” i postaje neprijatelj
Razgovarao je sa kamenom za kupus i fotografijom Ilije Srdanovića. Požar u Niškoj tvrđavi proglasio je za delo veštačke inteligencije. Pohvalio se da mu ne bi bilo prvi put da nekom otima pištolj iz ruku
Režim neće da otvori biračka mesta u inostranstvu i tera ljude da glasaju – noću! Odsecanjem velikog broja birača, izbori su već sada i zvanično neregularni
Predstavnici bivšeg predsednika Srbije u dosadašnje dve TV debate na N1 su se dokazivali u tome ko će biti dostojan proslavljenog naprednjačkog bukača Vladimira Orlića. Nisu došli da razgovaraju, nego na verbalnu šutku
Predizborna kampanja i političko nasilje
Stvarne žrtve i Vučićevo glumatanje Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
