Dok se naši mediji, ali i stručna javnost bave svađama o "klo(v)niranju na srpski način", nezapaženo je prošla jedna naučna senzacija: multinacionalni tim Beograđanke dr Jasminke Godovac-Cimerman, na dobrom je putu da radikalno doprinese ranom otkrivanju najrasprostranjenijeg malignog oboljenja među ženama – raka dojke
Kod nas je sasvim nezapaženo prošla izuzetno značajna vest iz bliske naučne oblasti: istraživanja multinacionalnog tima – University College London, University of Pennsylvania, University of Pittsburg i BIO Traces Inc, Virginia – ulivaju nadu da je nauka na putu da radikalno doprinese ranom otkrivanju najrasprostranjenije vrste raka među ženama – raka dojke. Naime, novom metodom analize krvi rak dojke mogao bi biti otkriven u najranijoj fazi, što je presudno za ishod lečenja.
Lider naučnog tima, persona dramatis ove ohrabrujuće vesti iz sveta nauke, zbog koje je BBC nedavno prekinuo svoj redovni program, jeste Beograđanka prof. dr Jasminka Godovac-Cimerman, o čijim je profesionalnim uspesima naš list pisao 30. decembra 2004. („Novi hrabri svet“, „Vreme“ br. 730-731). Vest o novoj naučnoj metodi koja bi mogla da spase hiljade života, danas u svetu od raka dojke umire oko 500.000 žena godišnje, vodeći svetski listovi su doneli na prvim stranicama, a mnoge TV stanice su je plasirale izuzetno naglašeno, kao breaking news.
Pilot istraživanje tima profesorke Godovac-Cimmerman pokazalo je da se novom metodom otkriva čak 95 odsto ćelija raka, što znači da su novi testovi daleko pouzdaniji od onih koji se sada primenjuju. Nova metoda analizira brojne proteine koji ukazuju na karakterističnu matricu raka, objavio je tim dr Godovac-Cimmerman u naučnom časopisu Journal of Proteome Research.
U lečenju raka dojke ključna je rana dijagnoza. Zahvaljujući ranom otkrivanju i efikasnijoj terapiji poslednjih godina smanjio se broj smrtnih slučajeva od raka dojke. Pri otkrivanju ove vrste tumora lekari se danas uglavnom oslanjaju na tri vrste dijagnostičkih testova: ispitivanje grudi dodirom, mamografiju i ultrasonografiju, kao i biopsiju.
Autori ove britansko-američke studije ističu da je neophodan mnogo efikasniji skrining, naročito među mlađim ženama, gde su snimanja mamografom nedovoljno pouzdana. Metoda analize krvi koju je razvio tim profesorke Jasminke Godovac-Cimerman otkriva i vrlo male promene u koncentracijama proteina u krvi. Neki proteini su karakteristični za tkivo dojke, dok su drugi promenljivi za mnoge vrste raka i oni su markeri inflamacije i rasta novih krvnih sudova kao reakcije na tumor.
„Ova metoda bi omogućila novi, sigurniji, manje agresivan i daleko jeftiniji metod ranog dijagnosticiranja raka. Naša pilot studija pokazuje da bismo koristeći uzorke krvi, mogli da otkrijemo rak dojke i još nekoliko drugih vrsta raka epitela daleko pouzdanije i sa većom osetljivošću. Nova metoda bi bila pouzdanija i jeftinija i u praćenju toka lečenja raka“, izjavila je za BBC dr Godovac-Cimerman.
U ovoj naučnoj studiji pokazalo se da je primenom ove nove metodologije tačno otkriveno 95 odsto slučajeva raka dojke, dok je samo pet odsto ostalo neotkriveno. Dakle, kod zdravih osoba, test je u 95 odsto slučajeva pokazao da nema tumora, dok je samo u pet odsto slučajeva pogrešio.
Naučnici se nadaju da će ovo otkriće imati delekosežne posledice u lečenju raka dojke, ali i lečenju malignih oboljenja kože, jajnika i prostate. Sada predstoje dalja istraživanja što podrazumeva posebnu grupu pacijenata i zdravih volontera da bi se procenili rezultati ovih preliminarnih rezultata. Pred naučnicima je i važan zadatak da utvrde da li je njihova nova metoda podjednako pouzdana za otkrivanje raka dojke u ranoj fazi, kao i u već poodmaklom stupnju bolesti.
Znamo, sasvim dobro, s kim smo živeli. Znamo odlično ko je Teofil i znamo odlično šta je Teofil nama. A opet, posle svega, to ne možemo znati. Isuviše smo bili blizu, isuviše je veliki da bismo ga, odavde i sada, obuhvatili pogledom
Rekao sam mu, tada u “Imperijalu”, da sam dugo mislio kako je Teofil Pančić pseudonim. Ovoga jutra, prvog kojemu zora sviće bez Teofila, čini mi se da bi zapravo bilo bolje da je moglo tako i da se može živjeti bez tijela, samo u knjigama i u pozorišnim predstavama, u filmovima i stripovima, s Oljom i među prijateljima, u novinskim tekstovima, jer su s tijelom nailazili samo neki sumorni i žalosni problemi. Tijelo je stradavalo od onog što se zbivalo oko njega
U noći u kojoj pišem ove redove, onoj sa prvog martovskog četvrtka na petak, ostajem bez adrese iz naslova. Ponoć već je uveliko otkucala, nikoga odavno nema ni na trećem ni na četvrtom spratu Mišarske 12-14, samo noćni portir dole drema i pita se kad li će onaj kosmati ludak poći na počinak. A ja sam još tu jer ovi redovi samo tu mogu i moraju nastati, u poslednjem trenutku u kojem kuca već opako ranjeno, ali još živo srce moje Mišarske
Ponovo smo pod tiranijom ljudi bez svojstava, ali sa nezajažljivim ambicijama i uznapredovalom pokondirenošću
Što duže traje studentska i narodna buna, to se više nameće pitanje da li će zahtevi postati „političkiji“ – recimo, prelazna vlada i pošteni izbori. Ali rastu i šanse za međusobice i zađevice, koje su siguran recept za kraj protesta
Ministar kulture Nikola Selaković je bio svestan pištaljki pod svojim prozorom. Kao što su i kulturnjaci u blokadi njegovog Ministarstva videli da ih sa prozora tog istog Ministarstva ljudi pozdravljaju. Delovali su složno, da su na istoj strani. Selaković je bio sam.
Studenti su shvatili da se odvija borba za značenja, u kojoj se jedno ime ne pominje: ime diktatora. Jer, da se to ime pojavilo u njihovim zahtevima ono bi „pojelo“ same zahteve
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
