Komentar
Batina ima jedan kraj – još uvek
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Pesnik Branko Miljković nije mnogo pogrešio kada je ispevao „svi će pisati poeziju“. Da, i poeziju, ali na blogovima, koje će u nekoj bližoj budućnosti zaista svi pisati. Koliko je blog postao važan društveni fenomen pokazao je i primer britanskih istoričara koji su pozvali svoje sugrađane da na internetu opišu kako su proveli 17. oktobar, što bi trebalo da bude svojevrstan trag u vremenu budućim generacijama istoričara, sociologa i analitičara raznih fela. Odazvalo se više od osam hiljada ljudi.
Blog manija zahvatila je poslednjih godina i Srbiju, a ono što se dešava na sajtu B92, gde pravo na blog imaju ljudi koji se mogu smatrati javnim ličnostima, najbliže je nečemu što bi se moglo nazvati internet realiti šouom (izvinjavam se gramatički/jezički osetljivim čitaocima, ali nemam bolji izraz).
Dakle, poznati pišu, a običan svet (pa i mnogi poznati) komentarišu to pisanje stvarajući tako neobičnu tribinu koja vrlo često „probije“ i u druge medije.
Pitanje koje se u opštoj pomami za blogovanjem postavlja jeste ima li web-log alternativu? Da li će se internet pretvoriti u prostor u kome komercijalne firme na svojim sajtovima reklamiraju svoje proizvode, a korisnici pišu lične dnevnike, i kraj?
Problem bloga (ako ga posmatramo problemski) jeste što to predstavlja razmenu mišljenja, najpre autora sa celim svetom, a potom sa onima koji se jave da komentarišu. Autor može biti stručan u nekoj oblasti, ali ono što on na svom blogu objavi ne mora se, a možda i ne treba, tretirati kao stručno mišljenje. Tačnije rečeno, blog je nešto kao kafanska rasprava, ventil za takoreći sve učesnike, bez nekih posebnih obaveza.
S druge strane, korisnik interneta, naročito ako se u nešto zaista razume, može da napravi sopstveni sajt na kome će sam, ili sa saradnicima koje odabere, odgovornije plasirati ideje, vesti, analize i slično. Takvih primera ima i u Srbiji i to ne tako malo. Navešću nekoliko.
Stranice www.politikolog.com delo su Slaviše Orlovića, docenta na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Autor sajta već u naslovu (Sve je biznis i pomalo politika, a politika je najveći biznis) daje naznaku o opredeljenju, a to je da na ovim stranicama ponudi informacije o političkom životu Srbije i svoju analizu političkih događaja. Sajt tek nastaje tako da ćemo videti u kom pravcu će se kretati.
Pretraga.co.yu je sajt o kojem se u ovoj rubrici dosta govorilo, naprosto jer se radi o „veteranu“. Vlasnik je Dragan Varagić, a sajt se bavi time kako da od interneta napravite dobar posao.
Sajt www.poljoprivreda.info (urednik Đorđe Simović) objavljuje vesti i analize o srpskoj poljoprivredi, obimno i aktuelno. Interesantan za stručnu javnost, kao i za same proizvođače (čak i za novinare).
Verovatno najpoznatiji „lični“ sajt je www.energyobserver.com koleginice Sijke Pistolove, koji se bavi energetikom u najširem smislu. Iako ne postoji dugo, tek oko godinu i po dana, predstavlja najrelevantniji izvor informacija i analiza iz te oblasti, ne samo za Srbiju već za ceo region.
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Sprski đaci su infinicirani očajem svojih roditelja, nezadovoljstvom nastavnika i bahatošću države. Sistem je truo, pa teško da će pare rešiti problem
Ne znamo i ne možemo da znamo da li je do prekida programa RTV-a došlo zbog akcije 14 minuta tišine ili slučajno. Ali to ne menja suštinu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve