"Uzrok je rastuća nesigurnost građana, najviše u pogledu sigurnosti radnog mesta, velike nezaposlenosti i nedostatka perspektive za budućnost, a država se polako povlači iz mnogih delova društvenog života, tako da puno ljudi rešenja za svoje probleme više ne vidi u politici stranaka levog i desnog centra. Političari stranaka centra više ne idu među građane, nema ih u ruralnim regionima, tamo gde krajnja desnica obično dobija najviše podrške. Taj vakuum sada pune aktivisti i partije sa ekstremne desnice"
I šezdeset godina posle Drugog svetskog rata u većini evropskih zemalja, u Rusiji i SAD ima ljudi koji smatraju da „sve što se onomad događalo i nije bilo tako strašno kao što se priča“. U Nemačkoj takve ljude najčešće nazivaju „Smeđi“, po zvaničnoj boji Hitlerove partije (NSDAP). Dok ekscesi, huškačke tirade i krivična dela koji prate grupe neonacističkog usmerenja u drugim zemljama bivaju praćeni sa manje pažnje, kada „Smeđi“ u Nemačkoj nešto naprave, ta vest obično obiđe svet. S obzirom da je Nemačka bila kolevka tog zla, to i ne čudi. Ipak, dugo nije bilo vesti od koje bi se i poznavaocima ovog polusveta digla kosa na glavi. Još od septembra 2003. godine i sprečenog pokušaja da se u vazduh dignu zvanice na svečanom polaganju kamena temeljca za novi Jevrejski kulturni centar u Minhenu, nije bilo krupnih vesti. Međutim, pre izvesnog vremena po čaršijama od Rostoka do Minhena počelo je otvoreno da se šapuće kako su „neonacisti počeli da izlaze iz senki u velikom stilu“. Do autora ovih redova došla je vest da neko pokušava da ponovo oživi projekat „Lebensborn“ Hajnriha Himlera i otvori „Centar za obuku novog Vafen SS-a“.
ISTORIJA: Za one koji nisu upućeni u ovu tematiku, „Lebensborn“ je bio jedan od omiljenih Himlerovih projekata, a za cilj je imao stvaranje „čiste germanske, arijevske rase“. Bio je to državni program Trećeg rajha sa zadatkom da ohrabri i pruži svaku vrstu pomoći i podrške mladim Nemicama kako bi rađale decu sa „lepim i snažnim SS oficirima, čiste arijevske krvi“. Vremenom je ovaj projekat proširen i na neke okupirane zemlje (naročito skandinavske a najviše Norvešku), jer se smatralo da su i Skandinavci „čiste arijevske krvi“ (jedno od „dece Lebensborna“ je i Ani-Frid „Frida“ Lingstad, pevačica grupe ABA, rođena kao vanbračno dete Norvežanke i mladog SS oficira). „Vafen SS“ je, pak, bio jedna od organizacionih jedinica SS-a (Schutzstaffel) sa oko četrdeset divizija; dobro obučena i opremljena paravojna grupacija u okviru specijalne policije; jednom rečju, vojska u policiji. Ovde treba naglasiti da su upravo pripadnici Vafen SS-a bili odgovorni za najveći broj zločina počinjenih od strane celokupnog SS-a (kome je pripadao i zloglasni Gestapo).
NEONACIZAM: Još od kraja Drugog svetskog rata stari i novi nacisti pokušavaju da naprave sebi mesta na političkoj sceni Nemačke. Do 1952. godine činila je to „stara garda“, to jest ostaci Hitlerovog režima. Kada je njihova Socijalistička rajhspartija zabranjena, nastao je period mira koji je trajao nekih petnaestak godina. Nakon formiranja Nacionaldemokratske partije Nemačke (NPD) 1964, do danas najjače partije i oslonca svih radikalnih desničara, počinje delimičan uspon nacističkih ideja i propagande. Posle fijaska koji je NPD doživeo na saveznim izborima 1969. godine vraća se relativan „mir zdesna“, koji je ponovo trajao oko 15 godina. Čuvena „Sinus studija“ iz 1981, koja je istraživala političke stavove i poglede na društvo stanovnika tadašnje Zapadne Nemačke, pokazala je da je „oko 10 odsto građana, bar delimično prihvatilo mnoga obeležja desničarsko-ekstremističkog načina razmišljanja“. Osamdesete godine su na političku scenu donele još jednu ekstremno desničarsku stranku, Nemačku narodnu uniju (DVU), čiji se program i stavovi nisu mnogo razlikovali od onih iz NPD-a.
Tokom sedamdesetih i osamdesetih godina XX veka razvijaju se militantne neonacističke grupe koje su vremenom počele da sprovode kampanju nasilja protiv države i demokratskih institucija, sa ciljem njihovog rušenja. Taj proces, nažalost, traje do dana današnjeg; grupâ je sve više, sve su bolje organizovane, imaju više sredstava na raspolaganju i, što je navažnije: i prikriveno i otvoreno se povezuju s partijama na krajnjoj desnici i utiču na formiranje javnog mnjenja. Iz izveštaja Službe za zaštitu ustavnog poretka za 2005. godinu saznajemo da su u Nemačkoj uočene 183 organizacije i udruženja desno orijentisanih ekstremista (u 2004 – 168), dok je radikalnih desničara bilo 39.000 (2004 – 40.700). Među njima se izdvaja 10.400 onih koji su počinili dela nasilja ili su nasilju skloni. Kao neonaciste ustavobranitelji su označili 4100 osoba (u 2004 – 3800). Poređenja radi, Nemačka ima oko 82,5 miliona stanovnika, a takozvanih družina je u 2005. godini bilo oko 160.
KOLOVOĐE: Neonacistička scena u Nemačkoj je prilično razuđena i većim delom se sastoji od manjih i većih grupa koje su delom umrežene u zajednički front protiv države i demokratije, a delimično autonomne u svojim aktivnostima u lokalnim sredinama. Najznačajnije organizacione jedinice u ovom miljeu su takozvane družine, od kojih su najpoznatije i najveće „Severna družina“ (Kameradschaft Nord, sa sedištem u Hamburgu) i „Južna družina“ (Kameradschaft Süd, sa centralom u Minhenu). „Južna družina“ je pretrpela ozbiljan udarac kada su prošle godine njen vođa Martin Vize i dobar deo rukovodstva osuđeni na duže zatvorske kazne zbog zavere da se u vazduh dignu gosti na polaganju kamena temeljca za novi Jevrejski kulturni centar u Minhenu. „Severna družina“ je, pak, sasvim druga priča. Na njenom čelu se nalazi Jirgen Riger, inteligentan i snalažljiv advokat iz Hamburga, koji je svoje organizacione sposobnosti između ostalog pokazao i time što je „napravio verovatno najbolje organizovanu i finanasijski situiranu, a samim tim i najopasniju grupu neonacista u Evropi“.
Jirgena Rigera mnogi smatraju čovekom broj jedan među neonacistima u Nemačkoj. Međutim, po rečima Manfreda Murka, iz Službe za zaštitu ustavnog poretka u Hamburgu, „teško je reći ko je broj jedan u ekstremnoj desnici u Nemačkoj. Riger je važan kada je reč o povezivanju raznih grupa, upravo zato što je aktivan u tom miljeu već skoro 30 godina. On ima odlične kontakte i pripada takozvanoj staroj sceni, za koju je nacizam nešto gotovo mistično. Takođe je dobro povezan sa ekstremno desničarskim partijama, naročito sa NPD-om, tako da je u poslednjih nekoliko godina postao neka vrsta pokretača desnih ekstremista. Angažovao se i na regrutovanju podmlatka i uspeo za sebe da veže skinhedse i razne družine“, objašnjava Murk i dodaje: „S obzirom na to da je imućan, postao je veoma važan za finansiranje aktivnosti u tom miljeu, ali je i kao advokat postao jedan od glavnih savetnika i advokat većine aktivista. Iako je Riger dva puta osuđivan – jednom zbog širenja nacionalne mržnje, a drugi put zbog nošenja amblema i grbova organizacija opasnih po ustavni poredak – nadležna advokatska komora pronalazi razne izgovore da mu ne oduzme dozvolu za rad.“
Koliko se Riger oseća sigurnim i nepobedivim, osim povremenih intervjua u kojima otvoreno preti antifašistima i novinarima, pokazuje i događaj iz 1990. godine, kada su se na roštiljadi i pijanki koje su za njega i njegove „drugove“, u jednoj od kasarni u Šlezvig-Holštajnu, organizovali oficiri jednog garnizona. Riger i družina pojavili su se u SS uniformama. Manfred Murk kaže da „nije jasno zašto niko zbog ovog incidenta nije kažnjen. Naš zadatak je da izveštavamo javnost i nadležne organe i upozoravamo na sva dešavanja usmerena protiv ustavnog poretka.“ Rigerov primer služi kao inspiracija mnogima. U avgustu ove godine, na primer, policija u Vizmaru, u Meklenburg-Pretpomeraniji, jedva je uspela da spase 150 ljudi koji su demonstrirali protiv neonacizma od petorice „ćelavih baraba sa bejzbol palicama“. Neonacisti su odstupili tek kada su policajci repetirali pištolje i uperili ih u njih.
STANJE DRUŠTVA: Kada je Riger počeo da daje oglase u kojima je pozivao parove da se presele na njegovo imanje u Švedskoj i tamo odgajaju prave Nemce i Nemice, ubrzo se razočarao. Nedostajali su mu interesenti spremni da ovu njegovu ideju sprovedu u delo. Tako se Riger odlučio da na svom imanju uzgaja – svinje. Ta ideja se pokazala veoma lukrativnom (vidi antrfile). Uopšte, mnogi smatraju da je „Nemačka izlečena od nacističkog ludila“, ali se, takođe, često može čuti i kako je „desničarski ekstremizam u Nemačkoj u stalnom porastu, pogotovo od 2000. godine naovamo“. To nam je potvrdio i Rajnhard Koh, šef Radne grupe za desničarski ekstremizam i nasilje Donje Saksonije, i dodao: „Uzrok je rastuća nesigurnost građana, najviše u pogledu sigurnosti radnog mesta, velike nezaposlenosti i nedostatka perspektive za budućnost, a država se polako povlači iz mnogih delova društvenog života, tako da puno ljudi rešenja za svoje probleme više ne vidi u politici stranaka levog i desnog centra. Uz to, kada neko iz stranaka političkog centra vidi da populističkim govorima i parolama može da pridobije znatan broj razočaranih glasača, onda to dovodi do toga da se i politička scena polako kreće u smeru populizma. Vidljiva je i nebriga vodećih stranaka za dobrobit građana. Političari stranaka centra više ne idu među građane, nema ih u ruralnim regionima, tamo gde krajnja desnica obično dobija najviše podrške. Taj vakuum sada pune aktivisti i partije sa ekstremne desnice. Isto je tako evidentno da su ljudi na istoku zemlje u velikoj meri razočarani u demokratiju.“
Nevladin sektor zamera ustavobraniteljima da umanjuju broj neonacista i desno orijentisanih ekstremista, jer u svojim izveštajima u neonaciste i nasilne desničare računaju samo one koji su osuđivani zbog nekog prekršaja ili krivičnog dela. Takođe im prebacuju da ne čine dovoljno da zaštite građanstvo od propagande neonacista, koja je svoj vrhunac dostigla kada su pre dve godine aktivisti „družina“ počeli da pred školama sačekuju decu i dele im propagandni materijal sa rasističkim sadržajem i muziku zabranjenih neonacističkih bendova. Osim toga, kritikuju političare i deo intelektualne elite zbog „nedovoljne aktivnosti u sprečavanju daljeg širenja ove opasne ideologije“. „Deca su pogotovo podložna propagandi neonacista, a zabrinjava i to što u pokrajinama koje su nekada bile u DDR ne postoji snažno građansko društvo i svest da se neonacistima mora suprotstaviti. Čini se ponekad da roditeljima ne smeta što su im deca postala rasisti i militantni neonacisti, a za svoje probleme i nedostatke dragovoljno krive strance i sve koji su drugačiji od njih. Sve u svemu, svedoci smo laganog razgrađivanja demokratije i mnogi kažu da demokratija više ne valja i da moramo stvoriti neki novi sistem“, kaže za „Vreme“ Sebastijan Lorenc iz Antifašističke mreže Antifa. Eksperti i nevladin sektor se ipak slažu u oceni da će političari morati da se suoče sa tim da u Nemačkoj postoji problem, da moraju krenuti među građane, hvatati se u koštac sa parolama neonacista i početi da se brinu i o svakodnevnim brigama i strahovima običnih građana.
Kada je letos Jirgen Riger objavio da će njegova „Vilhelm Titjen fondcija za oplodnju Ltd“ (čitaj: novi „Lebensborn“) – registrovana u Londonu pod brojem 04326557 kao „kompanija za advertajzing“ – za 3,4 miliona evra kupiti hotel u Delmenhorstu kraj Bremena i tu napraviti Centar za obuku novih kadrova (čitaj: svoju verziju Vafen SS-a), mnogi su postavili pitanje: „Odakle tom čoveku tolike pare?“ Ako se zna da je Vilhelm Titjen, osim što je bio član NSDAP-a od 1932. godine i oficir Luftvafe, i bio učitelj u Hamburgu, jasno je da velika suma novca sigurno nije potekla iz njegovog legata. Naše istraživanje je pokazalo da novac stiže iz raznih izvora. Naime, Riger je od svoje žene nasledio „veliku svotu novca“ (govori se o milionima evra), a tu je i njegov saborac Kristijan Vorh, poreklom iz bogate porodice. Uli Jenč iz Antifašističkog arhiva u Berlinu kaže da je „najveći deo novca došao od raznih nasledstava, pri čemu treba uzeti u obzir i da je Riger uspeo da ubedi mnoge stare naciste da mu zaveštaju svoj imetak, a oni su mu poverovali, smatrajući da će ga on najbolje iskoristiti“. Tome treba dodati da je Riger 1995. za tri miliona nemačkih maraka u Švedskoj kupio imanje „Svenebi Seteri“ (650 hektara) gde je otpočeo „ekološko uzgajanje svinja“ za koje je samo od EU-a godišnje dobijao oko 300.000 nemačkih maraka na ime subvencija. Pouzdani izvori kažu da je 2004. godine od tog novca za 225.000 evra na aukciji kupio bivše imanje nemačke vojske „Hajzenhof“ (25.000 m2) u Donjoj Saksoniji, na kome je hteo da otvori još jedan centar za obuku novih kadrova ali ga je sud onemugućio da ga koristi pošto mu opština nije izdala građevinsku i upotrebnu dozvolu (u međuvremenu, neko mu je spalio kolekciju vozila iz Drugog svetskog rata koja se nalazila na imanju). Ne treba zanemariti ni ozbiljne indicije da NPD od sredstava koje dobija od države (1.233.780 evra u 2005) na ime troškova za stranačke aktivnosti (NPD ima poslanike u parlamentu Saksonije i Meklenburg-Pretpomeranije, kao i u nekim gradskim skupštinama, poput Berlina), delimično pomaže aktivnosti „družina“ van političke arene. Upućeni kažu da je Riger odlično povezan sa desničarsko-ekstremističkim grupama i organizacijama u Evropi, SAD i drugde (poput mreže „Blood and Honour“), i da od pojedinih imućnih članova tih grupa, kao i od potomaka nacista koji su posle rata pobegli iz Nemačke, dobija izvesnu finansijsku i logističku podršku.
Uporno kruže i priče da deo para u fondaciju dolazi i iz raznih kriminalnih aktivnosti, kako „družina“ tako i samog Rigera; ali, po rečima Uli Jenč: „Niko do sada nije uspeo da pokaže nijedan papir koji bi dokazao takve tvrdnje.“ Početkom septembra ove godine Rigerove račune je pomrsio britanski „Kompanis haus“, oduzevši njegovoj fondaciji dozvolu za rad i zamrznuvši sav njen kapital, zbog toga što Riger „do danas nije predao niti jedan izveštaj o poslovanju fondacije“. Ostaje da se vidi da li će mu poći za rukom da izvadi još nekog zeca iz šešira i preokrene ili zaobiđe ovu odluku.
Američki mediji očigledno nešto znaju, što još uvek ni u Srbiji ne znaju, jer ni srpski reprezentativci nisu mogli da potvrde da će najbolji igrač na svetu igrati za nacionalni tim
Balkan i istočni Mediteran suočavaju se sa četvrtim toplotnim talasom ovog leta, dok temperature u Grčkoj, Turskoj i južnoj Srbiji prelaze 42 stepeni Celzijusa. U Srbiji je od početka godine zabeleženo čak osam toplotnih talasa, što je višestruko više od proseka iz druge polovine 20. veka
Prema istraživanjima, više hodanja može smanjiti rizik od demencije, depresije i umiranja od raka, a ujedno je dobro i za srce. Najnovije brojke pokazuju da je oko 7000 koraka dovoljno za dobro zdravlje
Veliki broj toplotnih talasa i velikih vrućina ovog leta doveo je do zabrinjavajuće niskog nivoa vode u Gružanskom jezeru u centralnoj Srbiji
Prekomerna potrošnja prirodnih resursa već decenijama prelazi kapacitete Zemlje da ih obnovi. Global Footprint Network upozorava da je Dan ekološkog duga za 2025. godinu pomeren na 24. jul, što znači da od danas koristimo više resursa nego što planeta može da proizvede tokom cele godine
Snežana C. je posle povređivanja nožem profesorke Natalije Jovanović dokazala da je upila teoriju i praksu Vučića i Informera. Ukratko – kada napadaš izigravaj žrtvu i nikada nemoj priznati ličnu odgovornost. Sada kaže da joj je žao zbog svega
Umesto da se okome na obolele ćelije, odbrambene ćelije srpskog organizma su se okrenule protiv zdravih ćelija. Lek je počeo da kola krvotokom, ali je proces ozdravljenja dug i neizvestan
Mitropolit žički Justin otvoreno je stao na stranu studenata i upozorio vlast da “moć nije data radi nasilja, nego radi služenja“. Šta je to trebalo arhijereju poznatom po tome da se kloni sukoba
Istraživanje NSPM: Većina Srbije protiv Vučićevog režima (1)
Najgore je iza nas Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
