"Pretendujemo da budemo open sors firma; u tom slučaju imaćemo proizvod kao što je BusinessWare, koji je toliko kompleksan softver da može da se meri sa nekim operativnim sistemom"
Krajem osamdesetih Zoran Marjanović i Dragan Ivković su u Knjaževcu osnovali agenciju za knjigovodstvene usluge pod imenom Micro Business. U to vreme Zoran Marjanović radio je u računskom centru Skupštine opštine Knjaževac, zadužen za Upravu prihoda i katastar, a Dragan Ivković je bio šef računskog centra u fabrici obuće Leda u Knjaževcu. „Posao kojim smo se tada bavili, kao i stalno usavršavanje i kursevi koje smo pohađali dosta su nam pomogli. U kontaktu sa ljudima razvili smo našu ideju o privatnom poslu. Ideja je bila da radimo kod kuće kako ne bismo opterećivali posao u firmama. To je funkcionisalo do kraja 1990. godine, kada smo osnovali društvo sa ograničenom odgovornošću sa samo jednim zaposlenim. Posao u Opštini sam napustio 1993. kada se u potpunosti posvećujem privatnom poslu. Dragan Ivković napušta Ledu 1995. godine“, priča za „Vreme“ Zoran Marjanović, direktor i suvlasnik firme Micro Business.
Zoran Marjanović i Dragan Ivković su od nastanka firme radili na razvoju softvera pomoću koga su obavljali knjigovodstvene usluge. Taj razvoj oni s pravom nazivaju pionirskim. „Stalno smo unapređivali, dograđivali i razvijali naš softver. Hteli smo da napravimo softver koji bismo mogli da prodamo drugim agencijama. U to vreme od prodaje softvera moglo je dobro da se živi, pošto su cene softvera bile višestruko, čak nekoliko desetina puta veće nego danas. Već 1991. godine imali smo prve mušterije i počeli smo da prodajemo aplikaciju. Uspeli smo da prodamo par primeraka aplikacije, iako je firma i dalje živela od prihoda agencije za knjigovodstvo. To nam je bio osnovni izvor zarade i osnovna delatnost sve do 1995, kada nam je prodaja softvera krenula. Ni danas nemamo mnogo klijenata, zato što ne insistiramo na velikoj prodaji. Mi planiramo razvoj, tempiramo da ide polako. Smatram da zato nikad nismo imali stagnaciju, ni u ono najgore vreme 1993. nismo zabeležili veći pad. Sačuvali smo kapital, što nam je omogućilo da godinu dana kasnije počnemo još ozbiljnije da radimo“, navodi Zoran Marjanović.
Izbor alata za razvoj softvera ili programskog jezika u kome će softver biti napisan u Micro Businessu smatraju za presudan u razvoju firme. „Bilo nam je teško da se opredelimo između raznih tehnologija. Godine 2000. konačno smo prelomili i počeli da radimo sa Javom. Mislim da smo tom prilikom napravili dobar izbor. Zahvaljujući tome naš softver je sada multiplatformski i može da radi na Linuksu, Vindousu ili Mekintošu. Naš pionirski tim za razvoj je tog trenutka naprosto počeo da uči sve to. Odmah zatim su kockice počele da se slažu, napravili smo gradivne elemente od kojih ćemo kasnije praviti aplikacije i usvojili smo bazu. Sad veoma lako možemo da proizvodimo aplikacije. Danas naša četvoročlana iskusna ekipa može da proizvede softver za veoma kratko vreme, recimo za dva do tri meseca“, tvrdi Zoran Marjanović.
Na celom tržištu istočne i južne Srbije jedino u Nišu radi par firmi koje su im konkurencija. Sem dobrog izbora platforme za razvoj koji su napravili, kao svoju prednost nad konkurencijom u Micro Businessu navode podršku i održavanje koje nude svojim klijentima. „Smatramo da softver ne treba da se plaća, mnogo više od toga vredi podrška. Ne možemo da prodamo sto programa BusinessWare u ovoj godini, već najviše četiri-pet, a to je posao vredan par desetina hiljada evra, što jeste lep prihod. Prihod od prodaje softvera direktno usmeravamo u inovacije i razvoj, dok zaradom od održavanja i podrške pokrivamo troškove za plate i tekuće potrebe. Održavanje je sad ključni element našeg poslovanja, to je razlog što firme rade sa nama. Kada prodamo softver obuka kupca traje čitavu godinu koliko traje i garantni rok. Za to vreme korisnik ne plaća ništa, sem samog softvera. Nakon isteka garantnog roka održavanje se plaća godišnje i to 25 odsto od vrednosti instaliranog paketa. Cena ne zavisi samo od broja paketa nego i od broja licenci. Politika cena nam je veoma dobro razrađena. Podrškom i održavanjem uspeli smo da vežemo klijente za nas, oni nam se posle obraćaju u vezi sa raznim stvarima, kad im ne radi tastatura ili modem, recimo. Upravo su podrška i održavanje uticali da počnemo da razvijamo ostale delatnosti kojima se sada bavimo“, kaže Zoran Marjanović.
Osim projektovanja, u Micro Businessu danas se bave konsaltingom, prodajom hardvera (Micro Business je ovlašćeni diler firme Pakom iz Niša. Celokupnu paletu hardvera, potrebnu za izradu mreža, radnih stanica, nabavljaju i instaliraju upravo iz Pakomovog programa), prodajom softvera, koju čini aplikativni (BusinessWare) i sistemski softver, u okviru koga su sve verzije Windows operativnih sistema i Novellovog NetWarea.
„Imamo servis i prodavnicu, premda najviše radimo sa firmama. Naši kupci su naši klijenti i to veoma dobro funkcioniše. Kurseve organizujemo još od 1992. godine. Tada smo uvideli da zaposleni u firmama sa kojima sarađujemo imaju potrebu za nadogradnjom znanja. To je bio početak onoga što sada radimo. Danas imamo učionicu u kojoj su četiri računara, gde se kursevi održavaju tokom čitavog dana. Sertifikat naše škole je dosta cenjen. Usvojili smo ECDL program za učenje, što je veoma značajno. U Zaječaru, Knjaževcu i okolini svi znaju za nas. Poslovna agencija od koje je Micro Business nastao nastavila je da posluje. Zašto bismo gasili nešto što dobro radi i donosi prihode? U agenciji je zaposleno šest radnika. Kasnije smo ušli u posao sa fiskalnim kasama, naš partner je firma Digitron Ist iz Beograda. Prodajemo kase, a ovlašćeni smo i za servis“, navodi Zoran Marjanović.
Iako su pokušavali sa raznim vrstama oglašavanja i marketinga, u Micro Businessu misle da do novih kupaca dolaze preko već postojećih. „Razvili smo dobar sistem sa našim partnerima koji čine našu distirbutersku mrežu. Naši najbolji partneri su agencije za knjigovodstvo, upravo zbog njihovih klijenata. Kad njihovi klijenti prerastu nivo agencije, osnivaju svoju službu za računovodstvo i tada ta agencija preporuči upravo nas. Svaka agencija koja nam se javi dobija besplatan softver. Najveći broj našh kupaca je u samom Knjaževcu, ali to je i normalno – moramo da budemo dobri prvo u svojoj kući. Imamo tržište u Kladovu, Zaječaru, Aleksincu i Rumi. Najveći kupci su nam firma Falkist, Relaks fabrika obuće iz Knjaževca, zatim Betonjerka i preduzeće Zora d.o.o. iz Aleksinca, Poljoprivredno dobro iz Zaječara, komunalno preduzeće iz Kladova“, priča Zoran Marjanović.
„Danas Dragan i ja uglavnom projektujemo aplikacije, bavimo se projektovanjem baza podataka, projektovanjem softvera. Trenutno se menadžment firme zasniva samo na nama. Međutim, planiramo da zaposlimo menadžera koji će se baviti marketingom i prodajom, kontaktiraće sa kupcima. Planiramo da izađemo malo iz ovih okvira u kojima smo poslovali do sada. Ovaj projekat je urađen tako da može veoma lako da se prevede, recimo na makedonski, bugarski. Pretendujemo da budemo open sors firma. Možda ćemo biti prva srpska open sors firma koja će imati proizvod kao što je Business Ware, softver kompleksan do te mere da može da se poredi sa nekim operativnim sistemom“, ističe Zoran Marjanović.
Do radnika u Micro Businessu dolaze u saradnji sa tamošnjom berzom rada. „Kandidati za posao u Micro Business dolaze sa preporukom, kad prođu test primamo ih na tromesečni volonterski rad. Za to vreme oni nauče sve što treba u vezi sa alatima, opremom, korišćenjem alata. Konkretno, nauče kako se radi posao. Posle godinu dana rada oni bi trebalo da ovladaju svim tehnikama i postaju nezavisni. Suština je da ovde teško dolazimo do kandidata. Ipak, svi naši programeri su dobri. Zato su i solidno plaćeni, programerska plata kod nas je oko 350 evra“, kaže Zoran Marjanović.
U poslovanju se susreću sa problemima za koje kažu da nisu nerešivi, uglavnom se tiču naplate ali i PDV-a. „U našem poslu ništa ne možemo da koristimo kao odbitnu stavku kod PDV-a. Mi proizvodimo softver, jedino su struju oslobodili poreza i to samo u određenom delu. Porez na softvere je 18 odsto i to nas veoma mnogo košta“, tvrdi Zoran Marjanović.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
