Piši kao što govoriš

Čitalac Nenad Vujatović kritikovao me je u prošlom broju zbog nepreciznog jezika i nedoslednosti u korišćenju termina vezanih za informacione tehnologije. Biću slobodan da procenim da gospodin Vujatović ne čita ovu rubriku redovno ili barem ne odavno. U više navrata sam, naime, zapomagao da se u ovu oblast uvede kakav-takav red strahujući da bi to umesto lingvista mogli da urade novinari. Uzaman.

Pošto reda nema, ostaje nam da se opredeljujemo prema ukusu, pa ja radije biram fajl nego spis, budući da mi se čini da izraz spis više odgovara tekstualnim zapisima (umalo da kažem dokumentima), dok je pojam fajla mnogo širi. Možda bi se i za binarni zapis mogao upotrebiti termin spis, možda ne. Kao što smo skloni tome da kompjuter prevodimo sa računar iako kompjuter radi mnogo više od računanja. Neću se složiti sa gospodinom Vujatovićem da je za prevod reči hard-disk prekasno. U Srbiji zasad tri četvrtine građana ne koristi računar tako da se „tvrda memorija“ računara još uvek može uspešno prevesti na srpski jezik. Spremište?

Mada i zadržavanje stranih izraza ima svojih prednosti, između ostalog i zato što se baratanje računarom tako lakše uči i olakšava komunikaciju sa ljudima na internetu („svemreža“, od svetska mreža).

Dužan sam i objašnjenje zašto nešto pišem izvorno (Excell), a nešto transkribovano (Majkrosoft). Nije u pitanju žurba, već potreba da se preciznije izrazim. Iksel, bojim se, ne bi svi prepoznali kao program iz Ofis paketa.

Sada bih mogao malo da se posvetim događajima koji su obeležili prošlu nedelju na internetu, a meni je lično najzanimljivija bila vest da Gugl namerava da napadne tržište TV reklama procenjeno na 74 milijarde dolara. Predsednik kompanije Erik Šmit objavio je ambiciju kompanije da bolje usmere oglase, što je na internetu moguće. To znači da se preciznije profilišu ciljne grupe, pa i pojedinci, i da im se nude samo reklame za proizvode i usluge koji bi ih mogli interesovati, umesto da se mreža baca široko, pa šta se u nju uhvati. Nepotrebno je reći sa kolikom strepnjom na to gledaju oni koji od TV oglasa trenutno žive. Ako bi Gugl sklopio mozaik od sadržaja (Jutjub), preko distribucije pa do finansija (TV reklame), malo šta bi preostalo za druge, a pojam TV rejtinga zauvek bi se promenio.

Još veću revoluciju najavili su BBC i IBM i svoj plan su, neskromno, nazvali web 3.0. Reč je, naime, o novom načinu pretraživanja interneta. Umesto tekstova, kako se sada čini, pretraživao bi se video jer se veruje da će u budućnosti to biti okosnica interneta. Za sada nema informacija da je pronađen efikasan način za pretragu videa, ali predstavnici ove dve korporacije veruju da razvoj internet pretraživanja mora ići u tom pravcu.