Alahova kletva

Višenedeljni pritisak javnosti na novopazarsku policiju da prizna i obuzda bujanje organizovanog kriminala (trgovine seksom, oružjem i drogom) presekla je iznenadna vest: na 30 kilometara od Novog Pazara, u blizini sela Žabren, otkriven je teroristički kamp vehabija. Uhapšeno je četvoro osumnjičenih za pripremu terorističkih aktivnosti (Mirsad Prentić, Fuad Hodžić i Vahid i Senad Vejselović), a još jedan osumnjičeni je u bekstvu i za njim se traga.

Predsednik Okružnog suda u Novom Pazaru Ćamil Hubić odredio je pritvor od 30 dana za sve uhapšene; svi do jednog negirali su da su „pripremali dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije“ koja im se stavljaju na teret i za koja je zaprećena zatvorska kazna od jedne do pet godina.

SNIMCI I KOMENTARI: RTS je u ponedeljak dobio pristup u „kamp“ u kom su vehabije krile oružje, a uz pomoć lokalne policije – čiji su predstavnici u reportaži izjavili da postoji osnovana sumnja da na čitavom području ima još „kampova“ – snimio je i mesto za koje se pretpostavlja da je služilo kao strelište, kao i crvene krstove po drveću za koje je rečeno da su služili kao orijentiri. Policija je prvih dana po objavljivanju vesti strogo zabranila približavanje inkriminisanoj oblasti.

Ministar pravde Zoran Stojković kaže da osumnjičeni nisu uhapšeni „zato što su pripadnici verskog islamskog pokreta, već zato što postoji osnovana sumnja da su umešani u pripremanje terorističkih aktivnosti“.

„Politika“ u svom tematu od utorka „Sledbenici Muhameda Abdula Behaba na Balkanu“, iznosi tezu da je direktor Vojneo-bezbednosne agencije, pukovnik Momir Stojanović, smenjen u prvoj polovini 2004. godine zbog sledeće „smele izjave“:

„U narednom periodu može se očekivati značajniji prodor radikalnog islama i terorizma na teritoriji Srbije i Crne Gore i operativna saznanja VBA pokazuju da na području Raško-polimske oblasti i na severu Crne Gore deluju islamske ekstremističke organizacije, odnosno vehabije. Tarikat deluje u Makedoniji, a na Kosmetu i severu Albanije ćelije Al kaide“.

„Politika“ dodaje da je „trebalo da prođe tri godine da šira javnost uvidi kako mladići koji imaju duge brade bez brkova i nose tri-četvrt pantalone i papuče nisu samo sledbenici izvornog islama koji žele da silom nametnu svoje učenje ovdašnjim muslimanima“, te da najnovija otkrića policije potvrđuju „prave namere ovog pokreta koji poslednjih godina sve više ugrožava tradicionalne muslimane u Bosni i Hercegovini, Srbiji i Crnoj Gori“.

IZ SARAJEVA PA NA MALA VRATA: Podozrivost, ili panika, koja je pratila vesti o uhapšenim vehabijama nije bez osnova, a uostalom nije ni karakteristična jedino za Srbiju, već ovaj pokret poslednjih godina prate takve reakcije većine u svim bivšim republikama, a naročito u Bosni i Hercegovini i u Hrvatskoj.

Jusuf Barčić, ier bonih vehabija, koji je u Sarajevu predvodio više incidenata, a čiji su sledbenici u više mesta po BiH pokušali da zaposednu lokalne džamije i zabrane pristup konvencionalnijim vernicima, velika je medijska zvezda i u BiH i u Hrvatskoj. Zna se da je rođen 1967. godine u selu Barčići (kod Kalesije), te da je kompletno obrazovanje (od osnovnih studija do doktorata) u oblasti islamskih nauka završio u Medini, u Saudijskoj Arabiji. U BiH se vratio 1999. godine. Proveo je i godinu dana u zatvoru u Zenici – zbog višegodišnjeg zlostavljanja svoje supruge. Bivša žena Lutvija tražila je sudsku zaštitu zbog Barčićevih pretnji da će ubiti i nju i njihovo troje dece.

Iz mnogo dobrih razloga se može postaviti pitanje uticaja Jusufa Barčića na događanja u Novom Pazaru. Najpre, jer su gotovo svi novopazarski incidenti bili istovetni onima koji su se odigrali u Sarajevu: napad na vernike tokom službe zbog razlika u obredima ili navikama (tepisi u džamijama kao „otuđena“ praksa), potom i na muslimane koji ne ispoljavaju veru kroz adekvatan način oblačenja ili prikladnim javnim ponašanjem (u Zenici su pretučeni parovi koji su se ljubili na javnom mestu).

Svi ključni predstavnici muslimana u našoj zemlji reagovali su apelima na ujedinjenje muslimanske zajednice u Srbiji kao jedinom mogućem odbrambenom štitu od zloupotrebe ortodoksnijih učenja islama. Ova zajednica poslednjih meseci naročito je opterećena pojačanim tenzijama u vezi sa osnivanjem rijaseta u Beogradu, ali te podele nisu nove. Muslimansko rukovodstvo u Sandžaku okrenutije je Bosni i Hercegovini, koju doživljava kao svoju maticu, dok je Beograd zagovornik uvođenja teritorijalnog principa u organizaciju Muslimanske zajednice Srbije, sledstveno novim granicama nakon raspada stare države u kojoj je Sarajevo dugo imalo ulogu centra muslimanske verske zajednice.

Istina je da je uporedo sa ovim de facto političkim dogovorima dva jaka muslimanska centra unutar Srbije oko primata, vehabizam ušao na mala vrata među muslimanske vernike. Kriza u vrhu verske zajendice i u samom društvu na isti način se pokazala pogodnom kao što je to bio slučaj prilikom širenja vehabizma u drugim područjima regiona.

VERA I TUMAČENJE: Tenzije među muslimanima u Novom Pazaru izazvane vehabizmom traju već neko vreme.

Pripadnici pokreta koji vodi poreklo iz Saudijske Arabije tvrde da pokušavaju da vrate islam njegovom čistom i izvornom obliku. Zbog toga dolaze u sukob sa tradicionalnom sunitskom verzijom vere koja se praktikuje u Sandžaku, kao i sa sandžačkim muftijom.

Muftija Muamer Zukorlić optužio je vehabije da stoje iza nekoliko krupnih incidenata koji su se odigrali u gradu.

„Pokušavaju silom da nametnu svoje stavove o tome šta jedan imam ili mujezin sme ili ne sme da propoveda i da govori“, kaže Zukorlić.

„U nekim džamijama su oteli tespihe (muslimanske brojanice) i bacili ih u reku. Često prave buku u džamiji, prekidaju versku službu i provociraju vernike.“

Mladi sledbenici vehabizma u gradu izjavljivali su za „Balkan insajt“ da često imaju problema u školi, na poslu i na ulici zbog svog izgleda i uverenja koja zastupaju.

Ali Edin Bejtović, ekonomista, smatra da je to prihvatljiva žrtva, jer su on i njegovi saborci „sada pravi muslimanski vernici“.

„Tvrde da izmišljamo nove stvari u islamu, a mi samo poštujemo islamska učenja koja postoje već vekovima“, kaže Bejtović.

„Želimo da praktikovanje islama približimo onome što on zaista treba da bude, jer je došlo do udaljavanja između izvornog učenja i onoga što se danas praktikuje.“

Za „loše duhovno stanje“ zajednice u Sandžaku Bejtović optužuje novopazarskog muftiju koji nastavlja da propoveda iskvareni oblik vere.

Vehabije optužuju zvanične islamske strukture za udaljavanje od izvornog učenja.

Sve češće ulaze u oštre rasprave ili svađe sa verskim zvaničničima oko načina na koji oni vode molitve u džamiji, kažu stanovnici grada.

Pokret seže u prošlost do XXVIII veka, kada je Muhamed ibn Abd al Vahab, poreklom iz današnje Saudijske Arabije, počeo da putuje po Iranu, Siriji i Indiji, propagirajući reformski pokret zasnovan na daleko strožem poštovanju Kurana i odbacivanju onoga što je smatrao za novotarije.

Vahabov poziv na povratak jednostavnosti uključivao je i odbacivanje „sujeverja“ kao što su hodočašća hramovima i grobovima, vera u predskazanja, prizivanje svetaca i korišćenje brojanica.

Njegove osnovne ideje su to da je bog jedan, da svoju moć ne deli sa svecima ili prirodnim elementima i da Kuran nije podložan tumačenju, već se mora prihvatiti doslovno i u celosti.

Njegovi sledbenici takođe su napadali moralne nedostatke kao što su neumeren luksuz, loše vršenje pravde i upotreba vina i duvana.

Između ostalog, zabranili su nošenje svilene odeće. Korišćenje tepiha u džamijama po njihovom mišljenju je još jedna „novotarija“ bez koje se može i koja samo skreće pažnju muslimana sa „pravog islamskog učenja“.

Vehabije propisuju stroga pravila oblačenja, široke i kratke pantalone za muškarce i kompletan pokrov za žene. Muškarci i žene ne smeju se dodirivati na javnim mestima i za njih postoje različite procedure u džamiji.

Ništa od ovoga nije u skladu sa tradicionalnom muslimanskom praksom na Balkanu, gde lokalne zajednice već generacijama poštuju umerenu sunitsku tradiciju.

„ALAHOVA KLETVA„: Vehabije su se prvi put pojavilE u Novom Pazaru pre desetak godina. Niko ne zna koliko ih sada ima, ali njihov broj sigurno raste.

Njihove ideje su dospele u region preko sveštenih lica koja su se vraćala sa školovanja u islamskim zemljama, kao i sa studentima koji su se vraćali iz Bosne i Hercegovine.

U izveštaju koji je prošlog aprila objavila Međunarodna krizna grupa (ICG) kaže se da su ratovi na Balkanu tokom devedesetih godina takođe doprineli širenju pokreta. U izveštaju se NAVODI da u Sandžaku ima oko hiljadu pripadnika pokreta.

„Vehabije dobijaju finansijsku pomoć iz Sarajeva preko saudijskih humanitarnih organizacija sa sedištem u Beču, od drugih donatora sa Bliskog istoka i od lokalnih poslovnih ljudi“, tvrdi se u izveštaju ICG-a.

Većina stanovnika Novog Pazara počela je da primećuje pokret tek na jesen 2002. godine, kada su vehabije delilE letke kojima su pozivali muslimane da „ne čestitaju Božić ili druge praznike svojim pravoslavnim susedima“ i „da ne učestvuju u hrišćanskim verskim proslavama“.

One koji to čine, upozoravali su, stići će Alahova kletva zbog dela koja predstavljaju haram, to jest zabranjena su islamom.

Muslimani u Novom Pazaru doživeli su novi šok pre 18 meseci kada je grupa vehabija obilazila džamije i otimala i bacala brojanice koje su ljudi nosili u rukama.

Grupa mladića sa dugačkim bradama i u kratkim širokim pantalonama, koji su očigledno bili vehabije, prekinuli su koncert beogradskog sastava Balkanika.

Mehmed Slezović, kopredsednik Sandžačkog kruga intelektualaca, lokalne nevladine organizacije, izjavio je za „Balkan insajt“ da je vehabizam u Sandžaku deo jednog šireg, globalnog fenomena.

„Oni mogu izgledati kao verska grupa koja trenutno nije eksplicitno politička, ali bi u budućnosti to lako mogla postati“, predviđa Slezović.

On je pozvao vlasti i Islamsku zajednicu da prate dalji razvoj događaja i upozorio da će se sukobi intenzivirati ako pokret nastavi da jača.

Pored globalnih trendova u islamu, po Slezovićevom mišljenju, lokalni faktor koji je doprineo širenju pokreta bila je ekonomska kriza.

„Mladima je teško da dođu do posla, pa lako potpadaju pod razne uticaje – nezaposleni su lak plen za dilere droge i verske fundamentaliste“, izjavio je Slezović.

Beogradski muftija Muhamed Jusufspahić složio se s mišljenjem da ekonomske nevolje Sandžaka predstavljaju jedno od objašnjenja za širenje vehabizma.

On smatra da „nezaposlenost, politički sukobi i rastući broj narkomana“ stvaraju plodno tlo za bujanje vehabizma u Novom Pazaru.

Rasim Ljajić, lider Sandžačke demokratke partije (SDP), izjavio je da su vlasti delimično odgovorne za pojačanu aktivnost vehabija.

„Čini se da ekstremistički verski pokreti bujaju, a država ne čini ništa da taj problem reši“, kaže on.

Ljajićeva stranka smatra da je nekoliko loših poteza vlade dovelo do daljeg pogoršavanja opšte situacije u Sandžaku.

„Sandžak se sve više zaboravlja i zanemaruje, a ljudi na vlasti pokazuju interesovanje samo kada im trebaju glasovi“, kaže se u nedavno objavljenom saopštenju SDP-a.

U međuvremenu, mnogi obični ljudi su zabrinuti zbog efekata koje može proizvesti rastući broj vehabija u njihovom gradu.

Safet, konobar, izjavio je da strahuje da će zbog toga doći do ozbiljnih sukoba u verskoj zajednici Novog Pazara.

„Oni stalno pokušavaju da nametnu ljudima svoje shvatanje i pristup veri“, kaže Safet. „U tome često preteruju i vrše direktan pritisak na svoje porodice, susede i prijatelje.“