Jugoslovenska roba bila je na visokom nivou prepoznatljivosti i šteta je što Srbija nije na pravi način iskoristila tu prednost za brendiranje svojih proizvoda. Slovenija je, na primer, napravila veliki broj svojih poznatih trgovačkih marki koje funkcionišu i prodaju se na ruskom tržištu pod imidžom jugoslovenskog, i to se pokazalo kao dobar recept
Srpsko-ruska kompanija PSP Farman odnedavno je, zajedno sa partnerima, postala vlasnik zgrade Kluza u centru Beograda. Kako će ovaj objekat na atraktivnoj lokaciji (ugao Masarikove i Resavske ulice, tik uz „Beograđanku“) izgledati u bliskoj budućnosti, koliko je Srbija sa svim svojim političkim trvenjima interesantna za strana ulaganja i kako se srpski poslovni svet snašao na ruskom tržištu, za „Vreme“ govori predsednik kompanije PSP Farman Branislav Grujić.
„VREME„: U ovom trenutku intenzivno radite na rekonstrukciji zgrade Kluza u centru Beograda. Kakva je budućnost tog objekta?
BRANISLAV GRUJIĆ: Ideje za razvoj i rekonstrukciju zgrade Kluza idu u dva pravca. Prvi je vraćanje tog objekta njegovim trgovačkim korenima, a drugi je, vezan za mogućnosti koje daje izgradnja, pravljenje jednog hotela sa pet zvezdica. Okvirni period za izvođenje radova je oko tri godine, a u međuvremenu ćemo videti šta tu još može da se napravi. Zgrada Kluza je jedan od deset projekata kojima se trenutno
bavimo u Srbiji, što obuhvata izgradnju tržnih centara, poslovnih i stambenih objekata, i to su sve dugoročne investicije.
Koliko, po vašem mišljenju, aktuelna politička zbivanja u Srbiji
utiču na planiranje dugoročnih investicija?
Ova godina je, nažalost, izgubljena i to definitivno. Bez obzira na pozitivan pomak koji se dogodio prošle nedelje, na to što je taj prvi čin dogovaranja postignut, novoj vladi će biti potrebno najmanje šest meseci da uhvati dizgine i počne da rukovodi Srbijom na način koji bi omogućio da ona postane ono što treba da bude evropska otvorena zemlja sa širokom lepezom investicionih mogućnosti, u kojoj je moguće raditi i zaraditi. Mislim da smo u ovom trenutku dotakli dno neke sinusoide i da bi sada, logično, stvari trebalo da krenu nabolje.
Mi dugoročno gledamo na stvari i duboko smo ubeđeni da Srbija, bez obzira na trenutne probleme i trenutne teškoće, ima potencijal. Čak i da je konstituisana vlada sa radikalima, smatramo da to ne bi značilo da je u Srbiji došao kraj i da za tri do četiri godine ne bi došlo do promene. Mi koji poslujemo u Srbiji odavno smo prestali da gledamo na dnevna zbivanja. Više se trudimo da gledamo na dugoročne promene i uvereni smo da će Srbija kad-tad u tom srednjoročnom planu, od pet do sedam godina, biti sređena i uspešna zemlja. Uvek sam smatrao da mi nemamo pravo da svoju filozofiju u biznisu, u životu, usmeravamo ili prilagođavamo interesima jedne male grupe političara koji imaju svoj interes – a to je da Srbiji bude što gore, već moramo i sebe i ljude oko sebe da ubedimo da razviju pozitivan način razmišljanja koji će naterati ceo sistem da se pokrene i da ide napred.
Kako ocenjujete sistem poslovanja u Srbiji, s obzirom na to da imate bogato iskustvo iz inostranstva?
Sistem poslovanja u Srbiji je, s jedne strane, u velikoj meri dobro uređen. Međutim, mnogim dodatnim zakonskim rešenjima, sistem je iskrivljen do apsurda. U Srbiji je i dalje primetno nasleđe starog socijalističkog sistema, kada su sve investicije bile državne, odnosno društvene. Tako i dan-danas Srbija je verovatno jedina zemlja koja za početak radova traži završenu izvođačku dokumentaciju, iako svuda u svetu izvođačka dokumentacija i odgovornost dokumentacije leži u trouglu projektant–investitor–izvođač, sa jasno definisanim pravilima. Danas nikome nije jasno kako iko može da kontroliše privatni kapital. Svaka zemlja ima svoje osobenosti. Ni u jednoj zemlji nije lako raditi, nijedna zemlja vas ne dočekuje otvorenih ruku i ne otvara sva vrata, ali svaka ima neki sistem. Srbija je specifična po tome što, u ovom trenutku, nema nijedan nama poznat sistem, već je atmosfera u investicionom građevinarstvu dosta haotična. Nama koji smo ovde domaći to verovatno manje smeta. Ali ja potpuno razumem zašto su veliki strani investitori, uslovno rečeno, u odbrambenom gardu prema velikim investicijama, pogotovo u Beogradu. Ceo taj postupak im se čini kao isuviše nejasan i nedostupan.
PSP Farman posluje i u Rusiji. Kakav je tamošnji sistem poslovanja?
U Rusiji ne funkcioniše samo iskustvo jedne zemlje, već paleta sačinjena od američkih, nemačkih, italijanskih, francuskih iskustava, dakle velika paleta uspešnih zapadnih ekonomija. Ta zapadna paleta se svojim sistemom i pravilima suočila sa ruskim sistemom i to dobro funkcioniše. Rusija, preciznije Moskva, je pored Dubaija verovatno jedina zemlja/grad koja ima najveći broj kranova ili najveći broj gradilišta u ovom trenutku. Najam za kvadratni metar poslovnog prostora u Moskvi iznosi između 750 i 1200 dolara godišnje, a u Srbiji je najviša stavka za najam 300 dolara po kvadratu. Samo taj odnos pokazuje da se isto uloženi rad, investicije i energija najmanje dva puta brže vraćaju u Rusiji. To je upravo jedan od razloga što je tamo prisutan ceo svet, i u investicionom i u građevinskom smislu. Tamo postoji tržište, postoje investitori, postoje projekti, ljudi rade i zarađuju na tome.
Da li to znači i da je lakše poslovati u Rusiji nego ovde?
Ne bih rekao da je lakše. Čak je možda i komplikovanije, ali visina profita pokriva sve teškoće. Isti ti zapadni investitori koji ovde nezadovoljno posmatraju našu atmosferu, tamo su spremni na mnogo veći rizik. Razlog je isključivo veličina profita.
Koliko su srpski preduzetnici prisutni na ruskom tržištu i koliko intenzivno međusobno sarađuju?
U Rusiji zapaženije posluju Delta Intersport, Cepter, Hemofarm, Sintelon i ABS. Ove kompanije su uspele da osvoje svoje tržište tamo. Srpski biznismeni, međutim, vrlo retko nalaze zajednički jezik i moram reći da je sudbina IBA (koja se raspala) jedan od pokazatelja koliko je teško Srbe ujediniti ne samo na matičnom tlu nego i u dijaspori. Devedeset odsto biznismena se poznaje među sobom, a vrlo mali broj, i to zahvaljujući afinitetima, sarađuje međusobno. Istina, mi se svi trudimo da maksimalno probamo da nešto zajedno radimo, ali to se, nažalost, teško događa.
Da li je stoga ideja o postojanju „srpskog poslovnog lobija“ u Rusiji zapravo mit?
Nema razloga da srpski biznis lobira nešto posebno za podršku države ili za ruski biznis ovde. Rusija je velika zemlja koja vodi veliku politiku i veliki biznis. Postoje, naime, interesi i ako se oni poklope dolazi do posla. U suprotnom, posla nema. Rusija je nezadovoljna tretmanom svoga biznisa u Srbiji. Za to ima mnogo razloga. Mi, kao biznismeni „sa one strane“, duboko smo zahvalni ruskoj državi što je omogućila i što još omogućava da radimo na tom tržištu, jer su nam otvorili vrata kada je bilo najteže, kada se počinjalo, i jer nam je pružena mogućnost da tamo radimo. Vrlo verovatno, te prepreke koje postoje u Srbiji, a koje vrlo brzo mogu biti sklonjene, brzo će nestati i ruski biznis će naći svoj interes, kao što ga je našao u Crnoj Gori gde je od prvog dana dobrodošao i na pravi način tretiran. Crna Gora je kao svoju državnu politiku zacrtala da sistematski obrađuje rusko tržište i rusku privredu još od 1997. godine. Rezultati su se pokazali u poslednje dve-tri godine, kada je došlo do ekspanzije ruskih investicija u crnogorsku privredu.
Jesu li i srpski proizvodi nezanimljivi ruskom tržištu?
Kada se prošle godine održavala izložba srpske privrede u Rusiji, našalio sam se da su to „srpsko-srpski susreti“, jer srpske firme koje su sposobne da rade, već rade na ruskom tržištu, ili kao izvođači radova ili prodaju robu, a onima koje nisu sposobne teško da neko može pomoći da na tom tržištu plasiraju svoj proizvod. U bilo koju prodavnicu da uđete, teško da ćete naći brend koji liči na neki odavde ili koji je odavde, ili na robu koja je odavde. Izuzetak su proizvodi pomenutih firmi. Ne možete, dakle, po nekom proizvodu da znate da je srpski. Prvi razlog za to je što smo mi u Rusiji manje poznati kao Srbi, deklarišu nas, uglavnom, kao Jugoslovene. Tek sad, poslednjih nekoliko meseci, prepoznaju nas kao Srbe. Jugoslovenska roba je bila na visokom nivou prepoznatljivosti i šteta je što Srbija nije na pravi način iskoristila tu prednost za brendiranje svojih proizvoda. Slovenija je, na primer, napravila veliki broj svojih poznatih trgovačkih marki koje funkcionišu i prodaju se na ruskom tržištu pod imidžom jugoslovenskog, i to se pokazalo kao dobar recept.
Kolika je odgovornost Srbije što domaći proizvodi nisu zastupljeni u Rusiji?
Država Srbija, trebalo bi da podrži svoje eksperte i svoje ljude, kao i sve države koje organizovano rade. Taj način podrške u ovom stanju naše privrede mora biti izražen konkretnim finansijskim injekcijama i konkretnom pomoći. Osvajanje ruskog tržišta je vrlo težak zadatak, jer se ceo svet takmiči da osvoji taj deo tržišta. Naravno, treba probati.
Reč je o čoveku koji se borio pošteno za svoju ideju, koja je negde uspela, a negde nije, uspela. Nemam utisak da je on neki generator bilo kakvog odnosa prema Srbiji.
Još sam član Nadzornog odbora Koordinacionog centra za Kosovo i jug Srbije, ali imam vrlo pasivnu funkciju u tom telu. Moj stav je oduvek bio da je Kosovo, osim politčkog, i ekonomski problem. Mislim da država nije dovoljno stala iza tima za Kosovo, u ekonomskom smislu, jer ne mogu da shvatim da od 2000. godine, otkada Odbor postoji, nismo bili u stanju da, barem na severni deo Kosova, dislociramo neke proizvodne pogone, da tim ljudima pružimo neke uslove za život i za rad zbog kojih bi tamo ostalo.
Zvezda je jedan od velikih srpskih brendova i niko od nas tadašnjih sponzora kluba nije niti će gajiti ambicije da bude jedini vlasnik Crvene zvezde. Dok pravila koja danas vladaju u klubu Crvena zvezda ne postanu drugačija, mislim da je bolje da ne učestvujemo i da ne trošimo ni svoj ni njihov kredibilitet.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
