Zamislite da ste pisac krimića. Pišete u prvom licu. Glavni lik je ubica koji opisuje svoj zločin. Mislite li da je to razlog da protiv vas bude podignuta tužba za ubistvo u realnom svetu?
Možda vam se ovo čini besmislenim, ali takva dilema postoji na internetu, odnosno u virtuelnom svetu na sajtu Drugi život (secondlife.com). Ovaj sajt vam omogućuje da kreirate svoje „drugo ja“ koje postoji samo na internetu. Možete kupovati virtuelno imanje, otvarati iste takve biznise, obogatiti se u nepostojećem novcu (koji, ipak, kupujete pravim parama) i uopšte voditi vrlo uspešan život koji nema veze sa vašom realnošću. Ili ste barem mislili da nema veze.
Pre izvesnog vremena vlasti u Belgiji zainteresovale su se za slučajeve silovanja na sajtu Second Life. Silovanje je bilo virtuelno, odnosno koristeći (kreirajući) softver neki od veštačkih likova uspeli su da siluju neke druge likove u pravom smislu te reči. Dakle, da ih primoraju na virtuelni seks, protivno volji njihovih vlasnika odnosno autora. Vlasti u Nemačkoj su se, opet, zainteresovale za jedan drugi slučaj. Dvoje odraslih ljudi imali su virtuelni seks na Second Lifeu, što tamo nije zabranjeno, jelte. Ali problem je što je jedno od njih dvoje sebe predstavilo (nacrtalo) kao dete. Dakle, slika je prikazivala seks deteta i odrasle osobe, što je u Nemačkoj zabranjeno (bilo kakav oblik dečije pornografije, to jest). Obe osobe su odlukom vlasnika sajta izbačene sa Second Lifea uprkos njihovim upornim tvrdnjama da nikakva deca, osim nacrtane, nisu bila uključena u tu priču. Za Nemačke vlasti fantazija ove vrste dovoljno je bolesna i zahteva ozbiljnu reakciju.
Virtuelni svetovi, odnosno sajtovi koji simuliraju život, sve su popularniji, ali ni njima nije strano nasilje, pa se sada razmišlja da li treba uvesti nekakvu policiju. Uostalom, da bi proverili neke od prijava, agenti FBI-ja i sami su kreirali internet profile i uključivali se u virtuelni život. Inače, prvi slučajevi virtuelnog silovanja zabeleženi su još 1993. godine u SAD.
Ali ako je do sada sve bilo u domenu pravnih vratolomija, odnosno pokušaja da se utvrdi gde prestaje mašta a počinje realna odgovornost, izvesni Robert Solovej iz Sijetla sasvim realno je nadrljao. Čovek je, naime, jedan od najvećih svetskih spamera, tj. izvor neželjenih i-mejl poruka. Slao ih je dnevno na milione promovišući svoj sumnjivi, prevarantski biznis, ucenjivao je firme preteći da će ih bombardovati i-mejlovima i konačno je dolijao. Uhapšen je i preti mu 65 godina robije (maksimalno) i kazna od oko dvesta pedeset hiljada dolara. Uz to mu je zaplenjeno nešto više od sedamsto hiljada dolara stečenih od internet ucena i prevara.
Virtuelno i realno se, dakle, sve više preklapaju. Nažalost, umesto da ideali izmišljenog sveta „poprave“ našu stvarnost, dešava se obrnuto. Stvarnost prodire u maštu. I to najpre kriminalci i izopačeni, a za njima policija i sudovi.
