Reč je o muškarcu starom oko 45 godina, koji je sa 23 završio Pravni fakultet na kom je i doktorirao u svojim ranim tridesetim. Ovo mu je drugi ministarski mandat
SLAVLJE, ZAKLETVA I FOTO-ROBOT: Vlada Srbije
Vlada Srbije formirana je negde pred ponoć, 15. maja ove godine, gotovo četiri meseca nakon parlamentarnih izbora. Formiranju su prethodili meseci pregovora, pokušaja da se napravi nekakav dogovor, svakojakih natezanja i čestog pominjanja novih izbora ako Srbija ne dobije vladu. Ipak, polovinom maja dogovor je postignut: glasovima 133 narodna poslanika od prisutna 244, Skupština Srbije izabrala je Vladu koju čine predstavnici četiri parlamentarne političke partije: Demokratske stranke, Demokratske stranke Srbije, Nove Srbije i G17 plus. Sve ove stranke imaju bogato koaliciono iskustvo, što vladajuće, što opoziciono, a istorija njihovih međusobnih odnosa češće je bila burna nego skladna i harmonična.
Kako god bilo, dvadeset petoro ljudi koji čine vladu Srbije, uključujući premijera Vojislava Koštunicu i potpredsednika Božidara Đelića, u prva tri meseca svog mandata nekako uspeva da pronađe zajednički jezik. Šta je to što je svima njima zajedničko, odnosno kako izgleda foto-robot jednog srpskog ministra napravljen presekom biografija svih koji trenutno čine srpsku vladu?
NAMLADIMASVETOSTAJE: Simbolično, najstariji po funkciji među članovima vlade ujedno je i najstariji po godinama. Šezdesettrogodišnji premijer Vojislav Koštunica stariji je od najmlađeg ministra Vuka Jeremića tačno 31 godinu. Za Koštunicom slede ministar vera Radomir Naumov (1946) i ministar kulture Vojislav Brajović (1949).
Međutim, za razliku od ranijih decenija kada su u ovdašnjim vladama sedele mahom „sede glave“, sa trenutnim vladajućim sastavom u Srbiji to nije slučaj. Najveći broj ministara, njih deset (Predrag Bubalo, Rasim Ljajić, Ana Pešikan, Božidar Đelić, Dragan Jočić, Dušan Petrović, Slobodan Milosavljević, Mlađan Dinkić, Zoran Lončar i Snežana Samardžić-Marković) rođeni su šezdesetih, što znači da su u svojim pedesetim godinama. Po brojnosti, za njima slede ministri i ministarke koji su u četvrtoj deceniji života, a ima ih osam (Vuk Jeremić, Dragan Šutanovac, Milan Marković, Aleksandar Popović, Aleksandra Smiljanić, Saša Dragin, Milica Čubrilo i Dragan Đilas).
STRUČNASPREMA: Cela srpska vlada ima univerzitetske diplome, a najveći je broj onih koji su nakon diplomiranja nastavili školovanje. Deset ima odbranjenu doktorsku disertaciju. Tu su premijer Vojislav Koštunica i ministri Slobodan Milosavljević, Mirko Cvetković, Aleksandar Popović, Aleksandra Smiljanić, Predrag Bubalo, Ana Pešikan, Zoran Lončar, Tomica Milosavljević i Slobodan Samardžić. Devetoro ministara zadržalo se na diplomi fakulteta: Milan Marković, Dragan Jočić, Dragan Šutanovac, Dušan Petrović, Snežana Samardžić-Marković, Vojislav Brajović, Rasim Ljajić, Radomir Naumov, Dragan Đilas.
Kada je reč o struci, među ministrima su najbrojniji pravnici kojih, računajući i premijera, ima sedam. Slede ekonomisti (četvoro), dvojica mašinskih inženjera (Šutanovac i Đilas), dvojica lekara (Ljajić i Milosavljević) i dvoje sa Elektrotehničkog fakulteta (Radomir Naumov i Aleksandra Smiljanić). Ministri koji u Vladi nemaju kolege sa fakulteta su Vuk Jeremić (diplomirao teorijsku fiziku na Univerzitetu Kembridž, Velika Britanija), Aleksandar Popović (hemija na Univerzitetu u Beogradu), Velimir Ilić (Tehnološki fakultet, odsek građevinski materijali), Snežana Samardžić-Marković (Filološki fakultet, odsek jugoslovenska i svetska književnost), Vojislav Brajović (Fakultet dramskih umetnosti, odsek gluma), Slobodan Samardžić (Fakultet političkih nauka), Saša Dragin (Poljoprivredni fakultet) i Ana Pešikan (Filozofski fakultet, odsek psihologija).
Prilično je impresivan podatak da su gotovo svi članovi srpske vlade diplomirali otprilike sa 22 godine. Oni koji su nastavili i postdiplomske studije, magistrirali su u proseku oko tridesete. Svojevrsna rekorderka je ministarka za telekomunikacije Aleksandra Smiljanić, koja je već u 29. godini doktorirala.
VLADAJUĆEISKUSTVO: Pored pozamašne stručne spreme, u vladi je dosta i onih koji imaju debelo ministarsko iskustvo. Od pada Slobodana Miloševića u oktobru 2000. godine ovo je četvrta vlada, kojoj su prethodile vlada pokojnog Zorana Đinđića (2001–2003), Zorana Živkovića (2003–2004) i poslednja pre ove, na čijem je čelu bio Vojislav Koštunica (2004–2007). Trinaestoro ministara prvi put su na ovim funkcijama. Za ostalih deset, kao i premijera Koštunicu i potpredsednika Đelića, moglo bi se reći da predstavljaju presek prethodne tri vlade. Ima među njima onih koji su bili u sve tri, u poslednje dve, pa i onih koji su „ministrovali“ tokom mandata prve i treće.
Ministri koji već imaju iskustva u radu pod Koštuničinim vođstvom su Dragan Jočić, Mlađan Dinkić, Predrag Bubalo, Radomir Naumov, Zoran Lončar, Aleksandar Popović i Velimir Ilić. Među najiskusnije, kojima je ovo treći ministarski mandat, spadaju Božidar Đelić (ministar finansija u Đinđićevoj i Živkovićevoj vladi), Slobodan Milosavljević (ministar trgovine i turizma kod Đinđića, pa kod Živkovića) i Tomica Milosavljević (ministar zdravlja u Đinđićevoj vladi od 2002. do 2003, a zatim i u prethodnoj od 2004. do 2007). Iako je prvi put u vladi Srbije, ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić ima iskustva na saveznom nivou. Posle petooktobarskih promena 2000. godine izabran je za ministra za nacionalne i etničke zajednice u vladi Savezne Republike Jugoslavije, a nakon potpisivanja Beogradskog sporazuma u martu 2003. izabran je za ministra za ljudska i manjinska prava u Savetu ministara državne zajednice Srbija i Crna Gora.
Premda nisu imali ministarska mesta, u radu prethodnih vlada učestvovali su i ministar finansija Mirko Cvetković, koji je od 2001. do 2003. godine radio na mestu zamenika ministra u Ministarstvu za privredu i privatizaciju, i ministarka omladine i sporta Snežana Samardžić-Marković, koja je od 2005. do 2007. bila pomoćnica ministra u Ministarstvu odbrane.
Iako istraživanja javnog mnjenja pokazuju da građani nemaju baš mnogo poverenja u političare i njihove sposobnosti, sudeći po prethodnim i sadašnjim resorima za koje su pojedini ministri bili nadležni, moraju im se priznati fleksibilnost i širok spektar delovanja. U tom smislu, najegzotičniji je transfer ministra Radomira Naumova, koji se sa energetike o kojoj se starao u prethodnom mandatu sada preorijentisao na verska pitanja. No, on nije jedini koji je promenio resor. Tu su i Zoran Lončar, sada ministar prosvete, a do pre nekoliko meseci ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Aleksandar Popović, koji je nauku menjao za energetiku, Slobodan Milosavljević, nekada ministar trgovine i turizma, a sada poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, i Božidar Đelić, koji se sa finansija prebacio na evropske integracije. Ministri koji sada imaju drugi, ali prilično srodan resor jesu Mlađan Dinkić (ranije finansije, sada ekonomija i regionalni razvoj), Velimir Ilić (umesto kapitalnih investicija – infrastruktura) i ministar trgovine i usluga Predrag Bubalo (u prethodnom mandatu ministar za privredu i privatizaciju).
PORODIČNEPRILIKE: Osim dva ili tri izuzetka, članovi Vlade uglavnom su u braku. Koštuničin kabinet ima ukupno trideset troje dece. Najveći doprinos dao je Velja Ilić, otac petoro dece, slede ga Slobodan Samardžić, Voja Brajović i Tomica Milosavljević sa po troje, Zoran Lončar ima jedno, a Đelić, Šutanovac, Cvetković, Slobodan Milosavljević, Bubalo, Ljajić, Naumov i Đilas po dvoje.
Kad se sve sabere, oduzme, pomnoži i podeli, presek koji pokazuje kako izgleda foto-robot ministra u Vladi Srbije govori sledeće: reč je o muškarcu starom oko 45 godina, koji je sa 23 godine završio Pravni fakultet na kom je i doktorirao u svojim ranim tridesetim. Ovo mu je drugi ministarski mandat, s tim što je u prethodnom verovatno bio nadležan za neki drugi resor, ne previše sličan trenutnom. Oženjen je, otac dvoje dece i najverovatnije se zove Dragan, pošto je to najčešće ime među srpskim ministrima (Jočić, Šutanovac, Đilas).
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
“Rodio sam se, živim i radim u ovoj zemlji, naravno da me zanima šta se u njoj dešava, pa to je dužnost i obaveza svakog građanina. Ne da pijan na slavi lupetaš o podvizima dedova i pradedova dok paralelno sklanjaš pogled i ćutiš na nepravdu koja se sada dešava oko tebe. Nikada nisam pomislio da će moja zemlja doći u situaciju da naoružani kriminalci sa fantomkama preteći stoje rame uz rame sa policijom, okrenuti ka ljudima koji ne žele da ćute”
Kako bismo dobili odgovor na pitanje kakav bi predsednik vlade bio Aleksandar Vučić, nije potrebno da zamišljamo budućnost, već samo da se podsetimo nešto davnije prošlosti i proteklih 14 godina provedenih u znaku inicijala A. V. i interesne grupe poznate po skraćenici SNS
Branimir Nestorović (na slici) je tvrdio da je u Moskvi primljen “na najvišem nivou” i da je dobio zadatak da okupi proruske snage. Izvor “Vremena” kaže da do vrha Kremlja nije stigao, već da su mu kontakte otvorili lobisti Aleksandra Vulina. Sada sa Narodnom strankom predvodi prorusku koaliciju
Kada se rak proširi, ne možete ga jednostavno hirurški odstraniti, već pokušavate da ga smanjite, lokalizujete drugim metodama, poput zračenja, da biste ga eventualno na kraju operisali i izvadili. Korupcija i kriminal koje je vlast SNS-a uvela u sve pore društva i kojima je država predata na tanjiru, duboko su metastazirali. Na nama je da probamo da ih umanjimo i lokalizujemo raznim merama koje su predložene u programu Studentske liste, poput formiranja specijalne tužilačke policije ili lustracije javnih funkcionera, pa da ih, nadamo se, jednog dana i operišemo, ili bar svedemo na minimum
Zoran Kesić je sada samo na Jutjubu, među stotinama podkasta i drugih uradaka. Mogu li televizijske emisije i novinarstvo da prežive na ovoj platformi i od nje
Aleksandar Vučić je ostavku podneo iz marketinških razloga i skidanja formalne odgovornosti sa sebe za sve ono nemilo što bi moglo da se dogodi do 25. oktobra. Sada može da pohrli u kampanju sa etiketom da je „običan čovek“
Kada je Evropa videla da je listi od 250 poslaničkih kandidata predvođenim profesionalnim političkim huliganima suprotstavljena lista od 250 političkih amatera i časnih ljudi? Zvuči kao bajka. Hoće li i ishod biti kao u bajci: pobeda dobra nad zlom?
Šta se može očekivati od Vučićevog podnošenja ostavke? Zbog čega će je građani usvojiti 25. oktobra i omogućiti mu da do mile volje pere škodu, peca i peva uz Radio Lolu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
