Kasno otkrivanje tumora

Zamislite da odete na odmor u neku daleku zemlju i listajući tamošnju štampu saznate da je ta država upravo u tom trenutku zatvorila nacionalni nuklearni institut jer je otkriveno da su pomahnitali naučnici u dosluhu sa Rusima tajno gradili gigantski akcelerator, na koji su nenamenski potrošili 23 miliona dolara, kao i da je to saznanje razbesnelo ministre koji su iz svoje lične mržnje prema Rusiji naredili da se isključi ne samo akcelerator već i mašina za rano otkrivanje raka. Teško da ćete situaciju u toj zemlji smatrati stabilnom.

Institut za nukelarne nauke „Vinča“ nije zatvoren, a uz to nema nikakve proruske ili antiruske zavere. Samo je sveže formirano Ministarstvo nauke donelo odluku da privremeno obustavi finansiranje projekta izgradnje Akceleratorske instalacije „Tesla“ (AIT), prvog srpskog akceleratora.

ZIDANJE SKADRA: Ova gigantska mašina se gradi u Laboratoriji za fiziku broj 10, ali taj posao ide neverovatno sporo, odvija se u saradnji sa ruskim naučnicima i sudeći po sadržaju odjeka i rasprava tesno je povezan sa smislom života i pitanjem napretka nacije.

Nova vlada je početkom leta odlučila da razmisli koliko izgradnja jednog akceleratora u Srbiji uopšte ima smisla, pa je Ministarstvo nauke osnovalo Komisiju za procenu opravdanosti daljeg ulaganja u AIT i obustavilo isplate dok Komisija ne završi svoj posao.

Izgradnja akceleratora u Vinči započela je davne 1989, prekidana je više puta, a nekakav prelazni rok da se završe radovi istekao je pre 12 godina. U međuvremenu se više puta iznova tragalo za svrhom postrojenja, dok većina istraživača izvan projekta „Tesla“ veruje da je ovaj nimalo jeftin akcelerator od samog početka bio prevaziđen.

„Ako imate projekat koji traje 18 godina, ako su u njega uložena velika finansijska sredstva, 23 miliona dolara, i ako se potražuju nova sredstva da se on završi, sasvim je logično da zastanete i zapitate se gde ste i šta dalje“, kaže za „Vreme“ ministarka nauke doktor Ana Pešikan i dodaje da će Komisija proveriti šta je dosad uloženo, koliko novca je još potrebno, kome će to koristiti i šta ćemo kao zemlja za taj novac dobiti. U Ministarstvu smatraju da je vlada obavezna da preispita ovakve krupne projekte koje finansira, da vidi da li su oni strateški važni i potrebni Srbiji, ili su, kako kaže ministarka Pešikan, „Skadar na Bojani“.

U vinčanskoj Laboratoriji za fiziku broj 10 nisu nimalo ravnodušni na odluku Ministarstva da pristupi konačnom preispitivanju jedinog problema u svom resoru. „Doktor Ana Pešikan je deveti ministar nauke koji je od januara 1991. godine zadužen za praćenje realizacije projekta“, kaže za „Vreme“ doktor Nebojša Nešković, rukovodilac projekta „Tesla“. „Svaki od njih potrošio je izvesno vreme na preispitivanje opravdanosti daljeg finansiranja izgradnje AIT-a, potpuno zanemarujući ista takva preispitivanja svojih prethodnika.“

„Tim svojim potezom, ministar je već nanela veliku štetu projektu“, smatra Nešković i dodaje da su se samo dva ministra „odvažila“ da zbog preispitivanja obustave izgradnju, što će ovog puta produžiti rokove, ostaviti posledice na kadrove i na saradnju sa Objedinjenim institutom za nuklearna istraživanja iz Dubne u Rusiji.

UBRZANJE: Preispitivanja su od početka sudbina „Vinče“. O Institutu se raspravljalo i pre nego što je otvoren 1948. godine, još kad je pre šezdeset godina u Moskvi Josip Broz rekao svom prijatelju i saborcu, nuklearnom fizičaru Pavlu Saviću: „Vrati se ti, Pajo, u Beograd, da mi zidamo naš institut.“

Akcelerator je ubrzivač čestica, sasvim bezazlen instrument koji fizičari koriste za ispitivanje strukture materije i koji usput može da proizvodi radioaktivne materije kakve su potrebne u medicini. Međutim, nevolja sa akceleratorima je što imaju ogromne gabarite i visoku cenu izgradnje. Upravo zbog toga u svetu nema mnogo ovakvih mašina, male države se retko upuštaju u tako visoka ulaganja, za medicinske potrebe se grade mali ciklotroni, a fizičari iz raznih zemalja se udružuju i zajednički prave mnogo veće mašine od onih koje bi mogli samostalno.

Najveći akcelerator na svetu, LHC, gradi se trenutno u Evropskoj organizaciji za nuklearna istraživanja poznatoj kao CERN (Conseil Européen pour la Recherche Nucléaire). U kružnom tunelu dugom 27 kilometara, koji se nalazi na dubini od 100 metara ispod kamenitog planinskog tla nedaleko od Ženeve u Švajcarskoj, više od sedam hiljada fizičara već više od šest godina gradi najmoćnije naučno postrojenje koje su ljudi ikada podigli. U tom poslu, potpuno nezavisno od projekta „Tesla“, vrlo uspešno učestvuje i nekoliko timova istraživača iz Srbije. Mnogi domaći stručnjaci smatraju da je aktivno učešće u ovakvim međunarodnim projektima znatno korisnije za domaću nauku od preduge izgradnje nemoćnog sopstvenog akceleratora.

U „Vinči“ misle da je neophodno ulagati novac u sopstvenu infrastrukturu. „Ubeđen sam da srpska nauka treba da bude maksimalno povezana sa svetskom naukom, s tim da se u toj vezi izbori za svoj identitet i integritet“, kaže doktor Nešković i tvrdi da će ukidanje ovog poslednjeg velikog projekta uticati na razgradnju celog Instituta za nuklearne nauke „Vinča“.

U Ministarstvu kažu da nema apsolutno nikakve osnove za izjednačavanje akceleratorske instalacije sa celim institutom. „Vinča je mnogo veći i značajniji sistem“, smatra ministarka, dodajući da se tu realizuje još 45 naučnih projekata „čija sudbina ni na koji način nije povezana sa sudbinom akceleratora“.

ENERGIJA: Ako akcelerator u „Vični“ ikada bude završen, na njegovom najvažnijem delu, ciklotronu VINSI, ubrzavaće se protoni. Pre nego što se uvedu u ciklotron i počne ubrzavanje, ove čestice će se proizvoditi na jednom od dva već napravljena jonska izvora. Čitavo postrojenje je oklopljeno armiranim betonom i zahteva najrazličitiju tehnologiju.

Za fundamentalna istraživanja neophodne su čestice vrlo visokih energija, pa je za naučnike najvažnije pitanje do kojih će se brzina čestice ubrzavati. Akcelerator „Tesla“ je tako projektovan da će protoni moći da se ubrzaju do energija od 65 megaelektron-volti (MeV). To je vrlo malo u odnosu na savremene sudarače hadrona – LHC kolajder iz CERN-a će ubrzavati protone na energiju od 14 TeV, što je gotovo milion puta više od energija dostupnih u „Vinči“.

Međutim, priča o akceleratoru u suštini nema mnogo veze sa fizikom. U svakoj drugoj seoskoj porodičnoj kući, negde u dubini avlije, može se videti nekakva skalamerija od betona i metala nejasne namene. Kad pitate ukućane šta je to, oni svi uglas odgovaraju „O, to naš Mile pravi pumpu za vodu“ i uz osmehe dodaju da u kući već postoji vodovod. Ako se dalje raspitujete, saznajete da Mile u to već godinama ulaže vreme i novac, da je prvo pravio cirkular, pa mlin na vetar i najzad shvatio da je najbolje napraviti pumpu, ali niko ne zna šta je sledeće. A ako upitate koliko je to sve Mileta koštalo, najverovatnije će svi promeniti temu.

Prema proračunu Ministarstva, akceleratorska instalacija je Srbiju do sada koštala više od 23 miliona dolara, dok u računu doktora Neškovića ima malih razlika – on pokazuje da je potrošeno 14,52 miliona evra. Da li treba nastaviti ulaganja? Budući da projekat nije završen, da bi se mogao primeniti u medicinske svrhe potrebno je još 5,22 miliona evra u prvoj i 5,66 miliona evra u drugoj fazi izgradnje.

RUSKI DUG: Izgradnja u prvoj fazi, kad bi ciklotron mogao da bude pušten u rad, trajaće bar još 21 mesec, a do okončanja celog projekta u drugoj fazi biće potrebno dodatnih 36 meseci, što je ukupno više od četiri godine. Nešković smatra da sredstva od 2,5 miliona evra koja se sad godišnje izdvajaju, „opterećuju budžet“ Srbije sa samo 0,03 odsto, ali da se time mnogo više ulaže u domaću nauku.

Prema postojećem planu, deo sredstava će se pokriti iz klirinškog duga Ruske Federacije. „Deo tog duga, u iznosu od oko pet miliona dolara, izdvojen je za izgradnju AIT-a. On će biti iskorišćen u drugoj fazi izgradnje, a Institut ‘Vinča’ treba da potpiše odgovarajući ugovor sa Objedinjenim institutom do kraja ove godine“, kaže Nešković i tvrdi da je ministarka Pešikan pokušala da omete sprovođenje ovog međudržavnog sporazuma.

„To je važno za razumevanje celog ovog problema“, kaže ministarka Pešikan. „Naime, dug Rusije odnosio bi se na proširivanje mogućnosti reaktora u pravcu dobijanja nekih posebnih izotopa, ali on ne smanjuje potrebu dodatnih srpskih ulaganja“, objašnjava, dodajući da bi ruski dug stigao tek u drugoj fazi u opremi i uslugama, a da bi Srbija morala da uloži novac za završetak izgradnje.

DIJAGNOZE: „Naše mišljenje je da je doktor Pešikan naumila da trajno obustavi izgradnju ciklotrona u okviru AIT-a“, smatra doktor Nešković, koji je posebno nezadovoljan odnosom koji je Komisija ispoljila prema Laboratoriji, i tvrdi da Komisija uopšte ne namerava da poseti akceleratorsku instalaciju. Nešković smatra da je Komisija dosad kontaktirala sa četvoricom „nekompetentnih domaćih stručnjaka“, mada se sa spiska imena vidi da je reč o vrlo iskusnim i uglednim naučnicima.

U Ministarstvu nauke kažu da nema razloga za brigu. „Nećemo prejudicirati odluku Komisije, ali važno je reći da čak i da se zatvori instalacija, istraživači će biti zbrinuti i angažovani na drugim projektima. Ali, trebalo bi ostaviti Komisiji da uradi svoj posao“, kaže za „Vreme“ ministarka Pešikan.

Srećna okolnost za projekat „Tesla“ jeste što se trenutno u Kliničkom centru Srbije gradi Nacionalni PET centar, za koji je raspisan konkurs za nabavku specijalnih PET skenera. Ovaj centar će koristiti PET, pozitronsku emisionu tomografiju, naprednu tehnologiju za rano i vrlo detaljno otkrivanje tumora.

Energije koje može da razvije akcelerator u „Vinči“ dovoljne su da se pri pogađanju mete ubrzanim protonima proizvode radiofarmaceutici, jedinjenja koja su izuzetno korisna za savremenu dijagnostiku. Budući da novi PET skeneri prilikom dijagnosticiranja koriste radiofarmaceutike, za Srbiju bi moglo biti od koristi takozvano osvajanje proizvodnje ovih radioaktivnih jedinjenja koja se relativno brzo raspadaju, pa ih je potrebno praviti u blizini. U Kliničkom centru će biti napravljen mali ciklotron, ali je prethodno Ministarstvo u ceo taj posao bilo uključilo i projekat „Tesla“, našavši mu tako najbolju moguću namenu.

To je sad pitanje procene rizika. Može se samo desiti da za neku godinu opet dođete u onu porodičnu kuću i shvatite da Miletove tvorevine u dvorištu više nema, naslednici su doveli bager i skalameriju poravnali sa zemljom. Da li će tako završiti i prvi srpski akcelerator?