Njemu ne treba pomoć

Vaš komentator piše: „…a i izveštači nisu bili, većinom, spremni da lažu samo zato što su im Amerikanci najmili za smeštaj neku kuću u Hagu“.

Hm, uz sve slabosti tokom suđenja – a nije da ih nije bilo – izveštači su uglavnom pokazali duboko nerazumevanje sudskog postupka i značaja iznetog dokaznog materijala, kao i zabrinjavajuću sklonost da u naslove uvek izbace ono što je Milošević rekao, kao da mu je „svaka poslovica“ i suva istina, a on sam anđeo nesposoban da slaže. A bilo je i onih koji su se iz petnih žila trudili da tok suđenja protumače što povoljnije po „srbsku“ stvar, u čemu je ubedljivo prednjačila sadašnja poslodavka vašeg glodura i autora teksta o kome pišem Ljiljana Smajlović.

Za ljubitelje teorija zavere, inače, zanimljiv je podatak da je upravo ta Lj. Smajlović, zakleti neprijatelj međunarodne pravde i kažnjavanja ratnih zločinaca poreklom iz srpskih krajeva, bila zadužena za upravljanje fondovima za smeštaj u „nekoj kući u Hagu“ za izveštače sprskih medija i vršila na njih određeni uticaj u tom smislu… Ako nije u pitanju posledica čiste ljudske gluposti, koje ima svuda, pa i u Americi, u kombinaciji s njenom prodornošću ka izvorima novca, kako objasniti to nameštenje, koje je najdirektnije sabotiralo navodni cilj cele akcije?

A od Šešeljevog suđenja bi sigurno bilo dovoljno prikazivati dnevnu kompilaciju najvećih hitova tog dana. Ionako je jasno da se Srbija nezaustavljivo kreće u pravcu njegove opcije, te mu nije potrebna dodatna pomoć. Ovo bi bilo dovoljno da se gledaoci zabave omiljenim prizorima pljuvanja, vređanja i polivanja vodom, a ne bi se traćilo dragoceno vreme za prikazivanje latinoameričkih sapunica, reklama i drugog preko potrebnog edukativnog materijala.