Skadar oko Beograda

Beograđani, kao i svi namernici i prolaznici najzad mogu da odahnu: ministar bez portfelja Dragan Đilas, kome je u resoru sprovođenje Nacionalnog investicionog plana, „pronašao“ je sredstva da se graditeljima obilaznice oko Beograda isplati dugovanje za ono što su već uradili čime se stiču uslovi da se sa gradnjom nastavi punom parom. Štaviše, obećao je da će zajedno sa ministrom za infrastrukturu Velimirom Ilićem u sledećih mesec dana pogledati još bolje i pronaći još para da se taj, za Beograd ali i Srbiju prvorazredni infrastrukturni objekat i završi. Biće, veli, para i za završetak Koridora 10 i sve će biti završeno u već nekom roku koji je ranije zacrtan: autoput do Preševa do početka Olimpijskih igara u Atini 2004. godine, a Gazela do Evrovizije iduće, odnosno Univerzijade 2009. godine.

Radovi na Gazeli trebalo je da započnu ove nedelje, tako je bar najavljivano sve sa osvrtom na „vrlo tesne rokove“. Prvi korak je načinjen: čim obilaznica izbije na Orlovaču, a samo što nije, kamioni u tranzitu neće forsirati Savu preko Gazele već preko ostružničkog mosta, gužve će namah nestati, Gazela će najzad moći da se rekonstruiše a da saobraćaj ne bude u permanentnoj blokadi bez obzira na to da li taksisti štrajkuju ili ne.

TRI METRA DNEVNO: Po više aspekata izgradnja obilaznice o kojoj je reč zaslužila je počasno mesto u građevinskim analima: projektovana je kad i sam autoput, sredinom sedamdesetih godina prošlog veka, sa izgradnjom je započeto pre sedamnaest godina. Od uvođenja višestranačja u Srbiji bila je sastavni deo svih predizbornih kampanja kao prioritet nad prioritetima. Naravno, ako se izuzme Kosovo.

Po projektu, obilaznica je dugačka 47 kilometara i spaja Batajnicu na novosadskom putu sa Sremčicom na obrenovačkom, Resnikom na avalskom, Bubanj Potokom na niškom i Vinčom na smederevskom putu. Za 17 godina izgrađeno je isto toliko kilometara: jedan kilometar godišnje ili tri metra dnevno.

Da ne bude zabune: ovo što političari, sadašnji kao i nekadašnji, uporno obilaznicom zovu nije autoput punog profila, kao što bi red bilo, već samo jedna polovina, propusne moći koliko i Ibarska magistrala. Samo jedna kolovozna traka koja bi trebalo da prihvati 30.000 vozila dnevno.

I ostružnički most je takođe polovina mosta na kome se već mesecima menjaju češljevi pa se saobraćaj naizmenično propušta. Srećom, ako to sreća jeste, saobraćaja i nema, jer taj put, kakav god da jeste, za sada ne vodi nikuda. I ovo dalje što kažu da će biti izgrađeno u roku, opet je polovče, a ne celo. Istina, tuneli su probijeni u punom profilu, ali će kroz njih saobraćaj poteći tek jednog, neznano kog dana.

GDE SU PARE: Prema kalkulaciji Javnog preduzeća Srbija putevi, izgradnja kompletne obilaznice trebalo bi da košta za malo pa 370 miliona evra ili skoro osam miliona po kilometru, koliko bi koštao autoput preko Alpa. Nepoznato je, međutim, koliko je novca već „leglo“ za ovu namenu. Prošle godine, kada je u pred-predizbornoj kampanji tadašnji ministar finansija Mlađan Dinkić promovisao nacionalni investicioni plan, za 2007. godinu opredeljeno je 721 milion dinara kao dodatna injekcija.

I pored te infuzije, međutim, radovi su kilavo tekli. Razlog: nedostatak novca. Još pre nekoliko meseci izvođači radova – Mostogradnja i Planum, upozorili su da bez para ne mogu više da rade. Šest meseci, naime, ni cvonjka nisu videli.

Ministar Ilić, odnosno generalni direktor JP Srbija putevi Branko Jocić, tvrdili su da je uplaćena samo neka sića, a da je ostatak usmeren na drugu stranu, dok su ministri Dinkić i Đilas tvrdili da je uplaćeno sve. Posle kratkotrajne razmene vatre, namah je sve utihnulo. „Došli smo do rešenja problema koji su se, nažalost, poslednjih dana pojavljivali u medijima, što je još jedan dokaz da probleme treba rešavati razgovorom. Reč je o 300 miliona dinara koji će biti izdvojeni iz NIP-a i iskorišćeni za pokrivanje dugova izvođačima radova“, izjavio je tim povodom ministar Đilas. Ni reči o već uplaćenom novcu, ako zaista jeste, odnosno gde je završio ako ne tamo gde je trebalo, gde je pronađeno tih 300 miliona i gde se uopšte nalazi taj rezervoar iz koga može tek tako da se zahvati.

Kako god, zadovoljan ishodom, Branko Jocić je konstatovao da je najvažnije da je obezbeđen kontinuitet (?) radova na obilaznici, na čemu je on lično insistirao i dodao da je „Đilas dao konstruktivne predloge i mi smo zadovoljni dogovorom“. Konstruktivni predlog se, inače, odnosi na gradsku vlast: da i Beograd odreši kesu. Beogradski gradski menadžer je u intervjuu jednoj televiziji ovaj konstruktivan predlog prokomentarisao da je Grad zainteresovan da se ovi infrastrukturni radovi što pre okončaju, uključujući i rekonstrukciju Pančevačkog mosta, da je iz gradskog budžeta do sada već uplaćeno „koliko je moglo“ za obnovu ostružničkog mosta i izgradnju obilaznice, ali da je taj novac otišao neznano gde, da nekako uvek ispadne da se duguje za radove u i oko Beograda, a ne za asfaltiranje lokalnih puteva u Šumadiji. „Nekome je prioritet asfaltiranje puta preko Jelice, a nekome obilaznica i Gazela“, zaključio je.