Čekanje potpisa koji prethodi potpisu

U Beogradu je u ponedeljak 28. januara napeto iščekivano šta će ministri spoljnih poslova Evropske unije na radnom ručku u Briselu reći o potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom.

Dok se nagađalo da se to neće desiti narednih dana, predsednik Srbije Tadić izjavio da će se to desiti vrlo brzo. U drugom krugu predsedničke kampanje Tadić je zaigrao na evropsku kartu jače nego u prvom, a zaoštrio je i polemiku sa narodnjačkom koalicijom premijera Koštunice koja je zahtevala da Srbija ne potpiše taj sporazum ako Unija pošalje misiju na Kosovo bez Saveta bezbednosti.

Poslednja izjava premijera Koštunice, doduše, uz ponavljanje stava da potpis na SSP-u predstavlja ulaznicu za EU misiju na KiM, dopuštao je mogućnost da taj ugovor i bude potpisan – ali i ponavljao da on neće biti ratifikovan u Skupštini Srbije, ako Unija istraje s najavljenim slanjem misije na Kosovo bez SB-a.

U svetlu briselskih vesti to je pomalo ličilo na raspravu o ražnju dok je zec još u šumi, pošto je Holandija ponovila čvrst stav da neće potpisati sporazum sa Srbijom dok general Mladić ne bude u Hagu, a i Belgija je imala sličan stav.

Dolazili su, doduše, i neki utešni signali, kao što je, na primer, izjava evropskog komesara za proširenje Olija Rena da će se založiti za potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom, ali da istovremeno ostane uslov potpune saradnje sa Haškim tribunalom za trenutak kada Sporazum bude ratifikovan. Tako je bilo sa Hrvatskom, ali se sada nije ponovilo.

Bez obzira na komplikovanu igru u detaljima izgleda da ceo zapadni Balkan ide „u paketu“. U autorskom tekstu u „Gardijanu“ Oli Ren (inače i autor „Evropskih budućih granica“) piše kako se nada da će faktički sve zemlje zapadnog Balkana do kraja ove godine proći kroz vrata prema kandidaturi za članstvo potpisivanjem ugovora o stabilizaciji i stabilizaciji sa EU-om. Albanija i Crna Gora su ga već potpisale, kao i Makedonija (on kaže Jugoslovenska Republika Makedonija), koja uskoro može da demonstrira i svoju spremnost za otpočinjanje pregovora o priključivanju. Ren kaže kako EU sada čeka na Bosnu i Hercegovinu i na Srbiju da ispune preostale uslove za potpisivanje SSP-a, i dodaje kako su se apokaliptične pretpostavke o Bosni i Hercegovini pokazale pogrešnim i kako su tamošnji lideri napravili važan progres u reformi policije, s ciljem da se osigura vladavina zakona i da se policija razdvoji od politike. Ren se u tom tekstu zalagao za to da ministri spoljnih poslova EU-a pošalju jak signal o srpskoj evropskoj budućnosti odlukom da se uskoro potpiše ugovor o stabilizaciji i pridruživanju. Kaže da je Srbija blizu ispunjenja pune saradnje sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju, koji će joj pomoći da zatvori najmračniju stranicu svoje istorije. Oli Ren smatra i da institucionalni kapaciteti daju Srbiji veliki potencijal da se brže pomeri ka EU-u, te da ona ima šansu da se kvalifikuje za status kandidata, možda čak tokom ove godine. Kaže kako građani retko imaju tako jasan izbor kao građani Srbije sada između nacionalističke prošlosti i evropske budućnosti.

PRELAZNI SPORAZUM: Evropska unija je i iz Brisela preko svojih funkcionera (Ren, Rupel, Solana) naglašavala da želi Srbiji da pokaže otvorena vrata. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju mora da potpiše svih 27 zemalja EU-a, a Holandija i Belgija su ostale odlučne u svojoj nameri da ga ne potpišu pre nego što se isporuče haški optuženici. EU je „premostila“ taj spor tako što je ponudila 28. januara Srbiji da 7. februara u Briselu potpiše prelazni sporazum, opisno: „politički sporazum“ o saradnji između EU-a i Srbije, o slobodnoj trgovini, viznoj liberalizaciji i saradnji u obrazovanju… Sudeći po izjavi rumunskog ministara inostranih poslova Adrijana Čorojanua, prelazni sporazum bi omogućio nesmetanu trgovinu Srbije i EU-a do potpisivanja SSP-a.

Predsedavajući Saveta ministara EU-a, slovenački šef diplomatije Dimitrij Rupel, nešto kasnije je izjavio da politički sporazum nije inferioran SSP, a da praktično predstavlja tri četvrtine tog ugovora. O njegovom sadržaju se ne zna mnogo, jer takav dokument treba da bude formulisan, Radna grupa (task force) koja bi razmatrala načine da se ostvari brz napredak trebalo bi da se sastane odmah da bi se formulisali predlozi Srbiji i Savetu EU-a što je pre moguće, a sudeći po jednoj Kušnerovoj (francuski ministar spoljnih poslova) izjavi, pre izbora, da bi bili dopunjeni posle izbora…

Jedan deo paketa su, sudeći po izjavama, vizne olakšice. Evropski komesar za proširenje Oli Ren je najavio da će evropski komesar za unutrašnje poslove Franko Fratini lično doći u Beograd da bi otpočeo dijalog o viznoj liberalizaciji, pošto je ocenjeno da su „tehničke pripreme“ u Srbiji dovoljno napredovale. To je uostalom nekoliko dana ranije najavio potpredsednik srpske vlade Božidar Đelić.

Na nivou deklaracije to je poruka o otvorenim evropskim vratima za Srbiju. EU je odlučna da potpiše SSP čim neophodni koraci budu finalizovani, „podržaće napore Srbije u jačanju demokratije i pravne države; doprineti političkoj, ekonomskoj i institucionalnoj stabilnosti u Srbiji; pružiti okvir za politički dijalog koji bi omogućio razvoj bliskih političkih odnosa; podržati napore Srbije da razvije ekonomsku i međunarodnu saradnju, kroz pomoć Srbiji da pripremi svoje zakone za eventualno članstvo u EU-u, uključujući i integrisanje u jedinstveno tržište EU-a, podržati napore Srbije da dovrši tranziciju ka funkcionalnoj tržišnoj ekonomiji; te ojačati regionalnu saradnju.“ Ministar spoljnih poslova Jeremić je pozdravio i takvu soluciju, do koje je, kako kažu izveštaji, došlo posle više obrta i duge rasprave.

Zapadni mediji ocenjuju da ponuda Evropske unije o potpisivanju trgovinskog i viznog sporazuma sa Srbijom predstavlja podršku Borisu Tadiću, mada možda precenjuju njen neposredni efekat na terenu, kao što potcenjuju razarajući efekat zakulisnih igara oko Kosova.

U Beogradu, gde su evroentuzijasti očekivali da će SSP biti potpisan tokom te briselske sesije, komentari su u osnovi pozitivni, mada je izostala očekivana radost. Ipak, potpredsednik vlade Đelić izjavljuje kako nema dileme da EU želi Srbiju kao punopravnu članicu, da ponuda tog sporazuma praktično predstavlja pozivnicu, pa kaže kako je uveren da će Srbija uskoro potpisati i Sporazum o stabilizaciji i pridružvanju i da će on pero koje je naoštrio za 28. januar upotrebiti tada. Predsednik Srbije Tadić ponavlja da se kandidatura za članstvo u EU-u mora steći do kraja 2008. godine, a da će Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Srbije EU-u biti potpisan pre ili kasnije. Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju s Haškim tribunalom, Ljajić, izjavljuje kako prelazni politički sporazum koji je EU ponudila Srbiji predstavlja jasan signal da su vrata Unije otvorena za Srbiju, ali i da se mora postići jasna saglasnost hoćemo li da budemo deo evropske porodice i da moramo završiti saradnju s Haškim tribunalom…

Nije bez ništa, mada bi opipljiva pozitivna vest iz Brisela šanse proevropskog kandidata Tadića učinila većim, pošto je njegov takmac radikal Nikolić s te strane dobijao golem poklon kroz vesti koje su govorile da se iza kulisa sprema uspostavljanje takozvane koordinisane nezavisnosti Kosova, o čemu je na specifičan način govorila i prošle nedelje u ljubljanskom „Dnevniku“ i beogradskoj „Politici“ obelodanjena slovenačka diplomatska beleška broj VWA070767 koja govori kako su Amerikanci (Danijel Frid) 24. decembra 2007. pritiskali Slovence koji predsedavaju Unijom, i preporučivali da se ne treba obazirati na protivljenje Srbije tokom uspostavljanja takozvane koordinisane nezavisnosti Kosova, pa i o savetu Rozmari Dikarlo kosovskim Albancima da nezavisnost proglase u nedelju, kako Rusi ne bi imali vremena da sazovu sednicu Saveta bezbednosti…

Iz Moskve, inače, dolaze izjave o zabrinutosti zbog zakulisnih igara oko Kosova.

Nastaviće se…

CEO RADNI VEK: Sada, u žiži izbornih borbi, za nas je, inače, ta evropska priča, sa usponima i padovima, duga tačno četrdeset godina i premošćuje smenu dva ideološka sistema i više režima. Neki od sadašnjih aktera bili su u pelenama, a neki možda i pamte da uspostavljanje odnosa između SFRJ (a u okviru nje i Srbije) i tadašnje Evropske zajednice započinje 2. decembra 1967. godine, usvajanjem Deklaracije o međusobnim odnosima – prvim aktom koji je Zajednica u svojoj dotadašnjoj dvadesetogodišnjoj praksi zaključila sa nekom državom socijalističkog uređenja (bilo ih je zapravo tri: za ugalj i čelik iz 1951, za atomsku energiju i Evropska ekonomska zajednica iz 1957). Sledila su dva trgovinska sporazuma Jugoslavije sa EEZ-om, 1970. i 1973. godine kojima SFRJ dobija status najvećeg povlašćenja. Sledi Sporazum o saradnji između SFRJ i EEZ-a, od 2. aprila 1980. godine, koji je dopunjen 1987, kada se uspostavlja novi trgovinski režim između EEZ-a i Jugoslavije i usklađuje se sa pristupanjem Španije i Portugala. Sedamnaestog decembra 1990. godine potpisan je i Okvirni sporazum PHARE između SFRJ i EZ, kojim se međusobna saradnja proširuje i na oblast pomoći za socijalne i ekonomske reforme korišćenjem finansijskih i tehničkih mera.

Samo godinu dana nakon uključivanja u program PHARE, 1991. godine, u uslovima kada je SFRJ institucionalno i finansijski bila povezana sa EZ-om, i kada je imala status koji bi se mogao smatrati čak i povoljnijim od statusa koji će dobiti buduće pridružene države Centralne i Istočne Evrope, dolazi do sukoba na njenoj teritoriji, a zatim i do uvođenja sankcija od strane EZ-a i otkazivanja Sporazuma o saradnji SFRJ i EEZ-a.

Onda, iz dima i pepela, Jovo nanovo!

Bele knjige o pripremi pridruženih zemalja Centralne i Istočne Evrope za ulazak u Evropsku uniju, Pakt stabilnosti za Jugoistočnu Evropu, Memorandumi o razumevanju o liberalizaciji i unapređenju trgovinskih uslova, Proces stabilizacije i pridruživanja, Izveštaj o spremnosti SCG za pregovore o zaključivanju SSP-a sa Evropskom unijom, Pregovori na duplom koloseku, Rezolucija o pridruživanju EU-i, Nacionalna strategija Srbije za pristupanje Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji, Agenda 2012, pregovori Srbije i EU-a o zaključivanju SSP-a, velika zakonodavna aktivnost, prekid pregovora, po disoluciji SRJ, nastavak pregovora, završetak pregovora. Paraf. Čekanje potpisa. Pardon, čekanje potpisa koji prethodi potpisu…