Banjsko lečenje ili šurenje svinja

Bog je na severozapadnim obroncima Kopaonika insanima svojim podario prirodu kakva se retko viđa. Divlju i bistru reku, uz koju stoje vodenice kao jedini dokaz civilizacije. Bujna, skoro netaknuta vegetacija u harmoniji je sa energičnim rečnim hukom. Zagonetna, zanimljiva i pomalo zbunjujuća priroda ispod svojih skuta nosi mestašce sa jedva hiljadu stanovnika, Jošaničku Banju. Zemlja ovde kao da je otvorila samo srce iz koje izbija vrelina njenog tela. Pet izvora vrele vode, temperature između 36 i 78°C, otiču u hladnu Jošanicu, više od 750 litara u minuti. Aorta sa najtoplijom vodom odliva sedam litara vreline u sekundi.

Prema analizama, vrela voda sadrži najviše natrijuma, kalijuma i kalcijuma, ugljovodonika, sulfata i hlora. U Srbiji malo koja banja ima takve predispozicije za lečilišni turizam. Voda Jošaničke Banje leči reumatična zapaljenja zglobova, posledice povreda kostiju i otoke, zatim oboljenja mišića, odnosno lumbago i išijas, neuralgije, ženske bolesti i ekceme. Sva ova lekovita i topla voda sa svojim kapacitetima doskora je služila ovdašnjim ženama za pranje veša. Sa uvođenjem veš-mašina žene su se povukle sa vrelih izvora. Na njima su ostali muškarci kojima vrela voda danas služi za šurenje svinja i stoke, i pored zabrane lokalnih vlasti da se to čini. Od ove vode jedinu korist imaju lokalni osnovci, čija je škola uvek topla.

U neposrednoj blizini termalnih izvora stoji ogroman hotel sa 380 ležajeva, prostorije za odgovarajuću kuhinju, konferencijske sale, restorane, terase, prostorije za lečenje obolelih sa bazenom i velnes centrom. On iz daljine izgleda moćno i fascinantno. Do hotela se dolazi blatnjavim i kaljavim putem. Za održavanje travnjaka ispred brine se stado od dvadesetak ovaca. Sedamdesetogodišnja starica Ilinka Dunjić ih pazi. Ona kaže da je hotel čista propast, nikad nije završen a još je i očerupan. „Unutra nema ništa, to je gore nego moja štala“, kaže starica koja nastavlja da se priseća radosti lokalnog stanovništva, koje se ponadalo boljoj budućnosti. Nju je trebalo da donese ova ruinirana hrpa betona s polomljenim staklima.

Ispred prostora predviđenog za bazen jedna žaba kao da strpljivo čeka na otvaranje. Čak je bila raspoložena za fotografisanje, kao svaki pravi, mada jedini turista. Čuvar hotela, pedesetogodišnji Goran Đorđević sa svojim pomoćnikom, nemačkim ovčarom, otvara vrata koja ničemu ne služe da vidimo „iznutrice“ hotela. Hodnik i prostorije liče na rudarsko okno. Sa plafona kaplje voda. Gomile dušeka, jastuka, zamrzivača, šporeta, starih kuhinja, ukratko loma, u količinama da bi se moglo obezbediti na stotine izbeglica. Buđ i memla šire miris beznađa. Goran kaže da je gradnja hotela počela pre trideset pet godina i da još nije završen, nada se da država verovatno zna ko je krivac za propast banje. „Mladi ljudi odlaze odavde jer nemaju perspektivu. Ovo je jedina banja u Srbiji koja je rupa“, zaključuje mašinski inženjer u ulozi čuvara hotela.

Jedan od vremešnih stanovnika Jošaničke Banje kaže da je ovaj hotel pravljen da bi se ovde jelo i pilo pri polaganju kamena temeljca. „Sećam se kako se ovde helikopterom spuštao pokojni Nikola Ljubičić. Pojelo se nekoliko jagnjadi i prasića, popilo se more vina, rakije i piva. Isto toliko se obećavalo, a mi propadosmo.“

U Jošaničkoj Banji tračak nade je privatni sektor – koji je na izdisaju. Pored lepih kafanica ovde je izgrađen i privatni hotel sa dvaedesetak soba, restoranom, kafe-barom i prodavnicom. Besprekorno čist i lepo uređen. Prenoćište sa doručkom košta manje od petnaest evra. Pre izgradnje ovog hotela jedini smeštajni kapacitet bio je motel Putnik sa svega osam ležajeva. Vlasnica privatnog hotela Vesna Milojević kaže da za ove krajeve i eksploataciju tople vode nema zainteresovanih, ali se nada da će neko uložiti novac i da će se banja ipak turistički razviti. Jedini novac uložen u banju donirao je američki „Mersi korps“ za uređenje javnog kupatila. „Trenutno nije dobro. Nadamo se i verujemo u budućnost, šta nam drugo preostaje“, kaže Vesna zabrinuto. Do bolje budućnosti lokalnom stanovništvu preostaje da se nada.

Jošanička Banja, planovi

Ukupan program turističke ponude Jošaničke Banje obuhvata 4500 ležajeva za turiste i banjske goste – hotel sa 1250 ležajeva, apartmane sa 1000 ležajeva, pansione sa 900 i 950 ležajeva u privatnom smeštaju, 2000 dnevnih posetilaca, ukupno maksimalno 7000 korisnika u istom trenutku. Investicione studije su pokazale da bi se ulaganje stotinak miliona evra vratilo u narednih pet godina.