Prva faza rasprodaje Genexove imovine odlično je započela. Prodajom hotela Continental, Genex apartmana i još nekoliko objekata Delta holding je zaokružio vlasništvo nad kompleksom poslovnih zgrada i hotela u novobeogradskom bloku 20. Nekadašnjem gigantu i ponosu one Jugoslavije sledi dalje rasparčavanje, rasprodaja i vraćanje enormnih dugova
Konzorcijum holandske kompanije IHG management i NBGP Properties Miroslava Miškovića kupio je u ponedeljak hotel Continental, CG apartmane i poslovni prostor (poznatiji kao Genex apartmani) i tenisku halu i energanu ukupne površine 72.000 kvadrata za 148,8 miliona evra. U nadmetanju za imovinu Genexa u Novom Beogradu učestvovala su još dva konzorcijuma – grčka kompanija Strawod Hotel Menagement sa kiparskom Armini Enterprisses Company iz sastava grčke Lampse, i konzorcijum u kom su španska kompanija Barcelo Hotels&Resorts i firme Filipa Ceptera i Miodraga Kostića. U odnosu na početnu, prodajna cena uvećana je za 57 miliona evra.
Kako je odmah nakon kupovine izjavio Dejan Racić, direktor Delta Real Estatea (ćerka firma kompanije Delta i osnivač preduzeća NBGP Properties), biće potrebno uložiti još oko 40 miliona evra u renoviranje objekata, pri čemu će najveći iznos biti utrošen za hotel Continental. On će prema proceni Delte za oko godinu dana postati Crown Plaza. Inače, uslov za preuzimanje je zadržavanje funkcije hotela i poslovno-rezidencijalnih apartmana najmanje 20 godina i obezbeđivanje nivoa od četiri zvezdice u naredne tri godine. NBGP Properties ima obavezu da u narednih godinu dana zadrži sve zaposlene, njih 550, a pominje se i da će sa zakupcima u Genexovim apartmanima ugovori najverovatnije biti produženi. Izvršni direktor Lampse Nik Dandalos izjavio je posle nadmetanja da je dostignuta cena previsoka kada se uračunaju i neophodne investicije. „U odnosu na ponuđenu cenu i veličinu hotela koji ima 450 soba smatramo da treba investirati najmanje 20 miliona evra.“
STRATEŠKI INTERES: Ovom kupovinom (uz američku asistenciju) Miroslav Mišković je zaokružio kompleks poslovnih zgrada i hotela u Novom Beogradu u bloku 20, jer se Continental i Genex apartmani nalaze u blizini poslovne zgrade Delta holdinga i hotela koji ta kompanija gradi. Naime, kompanija je još ranije najavila da će se novi hotel InterContinental Beograd sa 13 spratova i 325 soba nalaziti u bloku 20, a odmah pored, u neposrednoj blizini sadašnje zgrade Delta holdinga planirana je izgradnja još jedne poslovne zgrade sa 36 spratova, kao i šoping arkade sa luksuznim svetskim brendovima koja povezuje hotel i zgradu. Sve tri celine biće povezane podzemnom garažom. Završetak radova očekuje se u prvoj polovini 2010. godine, a planirana investicija je 145 miliona evra. Dejan Racić je objasnio da su očekivali da će cena Genexove imovine ipak biti nešto niža, ali i da je kupovina Continentala bila strateški interes za Deltu, s obzirom na to da imaju dogovor sa američkom korporacijom InterContinental o zajedničkom nastupu na tržištu Srbije.
Iako se pojavio i poneki prigovor na postignutu cenu, čini se da je više onih koji su zadovoljni. „Cena je skoro dva puta veća od likvidacione vrednosti celokupne imovine. Ako uzmete u obzir da će novi vlasnik bloka 20, znači i hotela Continental i Genex apartmana i male Genex kule i teniske hale, morati da preuzme preko 200 radnika, da će na ovom mestu ostati narednih 20-25 godina hotel sa četiri plus zvezdice, mislim da cena od skoro 150 miliona uopšte nije mala“, smatra pomoćnik ministra ekonomije Nebojša Ćirić. U Agenciji za privatizaciju veoma su zadovoljni obavljenom prodajom, ali napominju da je izlicitirana cena, iako daleko viša od početne, znatno manja od dugova Genexa, koje procenjuju na oko milijardu evra. Kako „Vreme“ saznaje, na Deltinoj proslavi nakon kupovine Genexove imovine, Miroslav Mišković napomenuo je da su mu kupovinu čestitala tri premijera iz regiona, a da mu se niko iz Srbije nije javio.
Namera države je da dugove Genexa vraća upravo iz prihoda koje ostvaruju prodajom preostalih Genexovih nekretnina. Direktorka Agencije za privatizaciju Vesna Džinić najavila je da bi do kraja maja trebalo da bude ponovljen tender za imovinu Genexa na Kopaoniku, pošto u prethodnom raspisu nije bilo zainteresovanih kupaca, a takođe, kako je objasnila, tender za veliku Genex kulu u bloku 27 u Novom Beogradu mogao bi da bude raspisan do kraja godine. To će biti i poslednja faza rasprodaje Genexove imovine. Nekadašnji gigant i ponos one Jugoslavije, u proteklih 56 godina nadživeo je razne direktore, politike i sisteme, kojih se bar ukratko valja podsetiti.
Genex je osnovan 1952. godine kao državno preduzeće za reeksport i druge spoljnotrgovinske poslove sa svega 19 zaposlenih koji su došli iz uvozno-izvoznog preduzeća „Morava“. Ubrzo je počeo da se širi po svetu: dve godine kasnije osnovan je B.S.E. Company London, 1955. godine Combick Frankfurt, Centroproduct Milano i Impex Overseas Corp, onda slede Njujork, Stokholm, Bejrut, Moskva, Prag, Berlin, Budimpešta… Paralelno sa širenjem kompanije, širio se i spisak delatnosti: turizam, vazdušni saobraćaj, informatika… Direktor Vlada Višnjić, u čije doba je Genex započeo uspon, razradio je trgovinu sa Sovjetskim Savezom zahvaljujući trampi i reeksportu robe sa Zapada – uvozio je naftu a izvozio laku industriju i poljoprivredne proizvode, a povoljno je menjao jugoslovenske cipele i tekstil za avione. Tako je od Genexa stvorio i turističkog giganta u čijem je sklopu flota Aviogenexa, ali i hoteli Intercontinental u Beogradu i Sunčevi vrhovi na Kopaoniku.
Sledeći, mnogo poznatiji direktor Genexa Miodrag Savićević na to mesto je postavljen kada je kompanija već postala gigant, ali je nastavio uspešan razvoj firme, uprkos „decentralizaciji“, odnosno osnivanju konkurencije – Astre i Brodokomerca u Hrvatskoj, slovenačke Emone, Agrovojvodine i Inexa. U to vreme izgrađena je Zapadna kapija Beograda, a Savićević je proširio svoj tim u koji su ušli i danas poznati biznismeni poput Zorana Drakulića, čiji je otac bio jedan od osnivača Aviogenexa. Drakulić je munjevito napredovao u kompaniji pa je za nekoliko godina postao finansijski direktor Genexove kompanije Jugo Arab koja je poslovala na Kipru, zadužen za poslove na Bliskom i Srednjem istoku, a Genex je napustio ubrzo nakon smene Mikija Savićevića, kada se otprilike i završava zlatno doba kompanije.
Prema podacima kompanije, Genex je 1991. godine obavljao više od deset odsto spoljne trgovine Jugoslavije, imao je oko od 60 inopunktova u svetu, 900 velikih poslovnih partnera u zemlji i 1500 u svetu, 10.000 agenata u turoperatorskim poslovima, flotu od devet Boingovih aviona i više od 5000 zaposlenih. Uz to, vlasnik hotela u Beogradu, na Kopaoniku i jadranskoj obali svake godine u Jugoslaviju je dovodio oko 900.000 turista. Sa dolaskom Slobodana Miloševića i sankcijama uništena je spoljna trgovina (naročito sa Rusijom) na koju je odlazilo 90 odsto prometa kompanije. Na čelo Genexa nakon Savićevića dolazi Andrija Dozet, koji praktično raspušta Genexova predstavništva u inostranstvu predajući ih ljudima koji su ih vodili. Pred bombardovanje 1999. godine, Radoman Božović pokušava da spase firmu tako što dugove i desetak zaposlenih ostavlja u Genexu, a preostalih 1600 radnika i imovinu prenosi u novu kompaniju International GC. Na njeno čelo je zahvaljujući opozicionom angažovanju ponovo vraćen Miki Savićević, koji je početkom oktobra 2007. u 72. godini života uhapšen zbog sumnje na krupne zloupotrebe položaja: sa svojim saradnicima tokom 2004. godine protivzakonito i za male pare, bez tendera je iznajmio na 99 godina 1,2 hektara placa Genexove imovine u Novom Beogradu, između Hajata, zgrade Delta holdinga i Continentala, i tako oštetio državni budžet za 20 miliona evra. Zapravo, plac na kome se gradi 25.000 kvadrata poslovnog prostora zamenili su za 1000 kvadrata. U najmanju ruku čudan posao nastavljen je nakon Savićevićeve smene kada je tih 1000 kvadrata prodato istim ljudima od kojih su dobijeni i to po, prema nekim procenama, više nego povoljnoj ceni. Za ovu transakciju se posebno tereti Vladimir Gajić, Savićevićev naslednik na mestu generalnog direktora Genexa.
Naslednik Genexa, kompanija International CG u čijem je sklopu sada osam preduzeća do danas je zadržala kao osnovne delatnosti spoljnu i unutrašnju trgovinu, vazdušni saobraćaj, turizam, ugostiteljstvo i hotelijerstvo (koje su najveći izvor prihoda kompanije), a poslednjih godina tome je dodat konsalting u oblasti finansija i privatizacije, novih tehnologija, menadžmenta nekretninama i još pokoja delatnost. Prema podacima ove kompanije, među 300 najvećih preduzeća u zemlji, International CG se nalazi na 19. mestu po kapitalu i na 64. mestu po ukupnom prihodu. U 2006. godini imala je 1737 zaposlenih, prihod od 34,3 miliona evra, od čega je 30 miliona ostvareno na domaćem tržištu. Dobro zvuči, ali ako se uzme u obzir da je neto dobit 2006. godine iznosila svega 58.570 evra, bez velikih ulaganja i rasprodaja preostale imovine vraćanje dugova od milijardu evra apsolutno je nemoguće.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
