Na izložbi su predstavljene, osim originalnih Leonardovih crteža i skica, i makete njegovih izuma napravljene po tim projektima – od padobrana do tenka
Radovi velikog Leonarda da Vinčija, 65 skica, crteža i maketa razno-raznih izuma, u Beogradu su od 23. juna do 1. avgusta, na izložbi „Leonardo da Vinči: kodeksi i mašine“, koju je ovog maja i juna videlo više od 30.000 Nišlija.
Na izložbi su, osim originalnih Leonardovih crteža i skica, i makete njegovih izuma napravljene po tim projektima. Tako su, vekovima nakon što su smišljeni, oblikovani Leonardovi izumi, preteče „detalja“ bez kojih se današnji život ne bi mogao ni zamisliti: opruga, kran, paraglajder, reflektor, radilica, jedrilica, padobran, bager, tenk, lučni most, robot, prenosivi zupčanici, budilnik… Sve to fascinira, naravno, pre svega zbog činjenice da su izloženi predmeti kontakt s jednim od najvećih umova sveta, ali i da je sve to izumeo u XV veku.
Svi izloženi eksponati deo su stalne postavke muzeja „Leonardo da Vinči“ u Firenci, i do sada nisu napuštali svoju zemlju u ovolikom broju. U Srbiju su došli zahvaljujući privatnoj inicijativi i upornosti Radovana Laleta Đurića, našeg slikara iz Njujorka, ali i slučajnosti da je jednog dana zašao u venecijansku ulicu gde je gostovao Da Vinčijev muzej s tridesetak eksponata, i poželeo da je pokaže svom rodnom Nišu i Beogradu. Nameru je ostvario zahvaljujući Niškoj art fondaciji (NAF) čiji je jedan od osnivača, konkretno, zahvaljujući poklonu DIN Fabrike duvana u Nišu, u sastavu „Filip Moris internešenel“.
Izložba se može videti u Galeriji NAF, u Ulici Tošin bunar 130, otvorena je svakog dana, a ulaz je besplatan. S obzirom na to da je ovo jedna od najatraktivnijih izložbi organizovanih u Srbiji ove godine, a pre svega prvorazredan kulturni događaj, čula se primedba da Leonardo zaslužuje neki od centralnih galerijskih prostora. Odnosno, uz sve razumevanje prema potrebi organizatora i darodavca da značaj ove izložbe iskoristi za promociju svoje galerije, ima se utisak da je ipak prvenstveno trebalo voditi računa kako da se što većem broju ljudi pokaže Leonardov genije. Na kraju krajeva, osnovni cilj organizatora svake izložbe jeste što veća posećenost.
…perpetuum mobile (dokaz da je nemoguće),…
…krilo za poletanje
Shodno Pravilniku o nagradi „Dr Špiro Matijević“, žiri je naknadno uvrstio u finale četiri knjige među kojima i studiju „Srpska kultura dvadesetog veka“ Petra Pijanovića, koju je i nagradio sa 15.000 evra
Festival dokumentarnog filma DOK je među malobrojnima koji su održani i prošle godine. U ovogodišnjem programu je 19 premijernih filmova, a među njima samo jedan domaći
Vojislav Šešelj je na TV Informer rekao da je Olivera Marković, majka "blokadera" Gorana Markovića, kako je nazvao ovog velikog reditelja, bila ljubavnica gestapovskih oficira. Da li će Narodno pozorište reagovati i odbraniti istoriju srpskog teatra, pita Željko Hubač
Snimanje je bilo kao neki začarani krug, napišete scenario inspirisan stvarnošću, a onda, pokušavajući da je rekonstruišete, ona se prelije u neku novu stvarnost koja se dešava prvi put. Jedno inicira drugo i rađa novi, neponovljivi trenutak
Kruno Lokotar: Limited edition; Buybook, Sarajevo/Zagreb, 2025
U Beograd konačno stiže Brent Sadler koga na N1 i Nova TV očekuju kao glavnog cenzora. Da li su dani profesionalnog novinarstva na televizijama koje kidaju živce Vučiću odbrojani
Zašto su naprednjački nasilnički eskadroni tri puta palili cvećaru „Imela“ Jovana Nenadića. Šta im je bio cilj? I zbog čega se ovo nedelo odnosi na sve građane Srbije
Aleksandar Vučić nudi da Srbija uđe u EU i bez prava veta. Takva trgovina – geopolitički interes EU za interes režima da večno vlada – bila bi pogubna po građane Srbije
Još jedna zima našeg nezadovoljstva
Studenti između batinaša i opozicije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
