"Mi interno volimo da se merimo sa Danskom koja ima oko 20 puta veći biznis nego mi, a otprilike je duplo manja zemlja. Statistički pokazatelji su naravno na njihovoj strani, oni imaju više od dva, a mi i dalje oko 0,3 PC-ja po glavi stanovnika. Ipak, naš napredak je tehnološka neumitnost"
Prošlog meseca, kancelarija Microsofta u Srbiji dobila je novo rukovodstvo: dosadašnji generalni direktor Dejan Cvetković unapređen je u partner menadžera za centralnu i istočnu Evropu, i on će od sada raditi u centrali Microsofta za ovaj region, čije je sedište u Minhenu. Na njegovo mesto došao je Vladan Živanović, koji u Beogradskoj kancelariji radi gotovo od samog osnivanja, a već 15 godina u IT industriji. Na pitanje kako se postaje direktor Microsofta, Živanović uz osmeh odgovara: „Red, rad i disciplina.“
„Microsoft je kao kompanija prepoznat po odabranoj grupi vrhunskih ljudi. Kada imate jedan takav kolektiv, onda ni ne očekujete da na primer čitate novine i jedete burek do 11 sati usred radnog dana. Naša ekipa ljudi, pa i ja, vrlo smo predani poslu. Moja prednost je što sam dugo u ovom biznisu i ovom svetu. Osim tih iskustava, pomogla mi je i prethodna pozicija u Microsoftu, jer sam radio sa velikim korisnicima i javnim sektorom. S druge strane, spadam u grupu od osam ljudi koji su prvi zaposleni u Microsoftu. Imao sam veliko zadovoljstvo da gledam kako ova kancelarija raste i da usput i sam mnogo naučim, od toga kako kompanija funkcioniše na globalnom nivou do toga kako primeniti sve te stvari, održati pozitivnu energiju i kako motivaciono biti na veoma visokom nivou. Svi smo vrlo predani i zaljubljeni u svoj posao, možda smo postali preveliki da bismo mogli da kažemo da smo familija, ali smo sa druge strane vrlo vezani i motivisani da jedni drugima pomažemo. Mislim da je to naša uloga i na tržištu. U vreme kada sam se zaposlio u ovoj kancelariji, srpsko tržište bilo je prilično nepoznato za Microsoft korporaciju, a nije bilo ni uređeno u smislu zaštite intelektualne svojine i mnogih drugih osnovnih parametara našeg posla. Sadašnja situacija je impresivna s obzirom na to da nije prošlo mnogo godina. U kancelariji imamo 133 zaposlena, to je veoma impozantna brojka, i po opštim, a i po nekim našim sujetnim, ljubomornim i duboko ličnim kriterijumima.
„VREME„: Uglavnom se širio Microsoft Razvojni centar. O njemu se mnogo govori, naročito jer takvih centara u svetu ima svega nekoliko. Međutim, retko ko razume zašto je on važan, šta se konkretno u njemu radi i gde proizvod Razvojnog centra pronalazi upotrebu.
VLADAN ŽIVANOVIĆ: Polovina zaposlenih, otprilike, radi u Razvojnom centru, i njihova geneza nastanka je ista – takođe je počeo od malog broja da bi postao ozbiljan tim od oko 60 ljudi koji rade na dva veoma značajna i velika projekta.
Tačno je da postoji doza nepoznavanja, ali je stvar vrlo jednostavna. To je jedno od mesta u svetu gde se prave delovi kodova koji sutra ulaze u Microsoft proizvode. Takvih mesta nema puno, i sama ta činjenica ukazuje na njihovu važnost. S druge strane, naša istorija unutar Microsofta je jako lepa, a „Vreme“ je već pisalo o nekim od tih, uslovno govoreći, povratnika. To su ljudi koji su ostali u istoj kompaniji, a vratili se u svoju rodnu zemlju. Na primer, Bodin Drešević, direktor beogradskog Razvojnog centra, ove godine slavi dve decenije u Microsoftu i jedan je od pionira korporacije na svetskom nivou, čovek koji ima strahovito velik autoritet. Sama činjenica da su se on i neki drugi Microsoftovi veterani vratili ovamo posle toliko godina, pokazuje da je Razvojni centar na samom početku prepoznat na pravom nivou. Od jednog pionirskog pokušaja prepoznavanja teksta za određene specifične jezike za tablet PC koji je Bodin doneo sa sobom iz Redmonda, sada je narastao u ceo kompleks razvojnih projekata za različite oblasti i različite proizvode. Jedan deo je Bodinova grupa koja i dalje radi na razvoju sličnih stvari u okviru projekata koje on kontroliše, a drugi deo je rad na našoj bazi podataka SQL serveru i njega vodi Dragan Tomić, koji je takođe već deset godina u Microsoftu. To su sve ljudi koji su se u jednom trenutku karijere zatekli u Americi, u onim kriznim godinama se iselili iz ove zemlje, tamo našli uhlebljenje i ostali verni članovi Microsofta sve ove godine.
Sam razvojni centar dakle ima više aspekata: emotivni momenat, dugoročno-ekonomsko-kvalitetan momenat, ima kvalitetan PR koji je, rekao bih, dobar za našu zemlju. U razvojnom centru ima šezdesetak mladih ljudi, uglavnom iz Srbije, a njihova selekcija je bila impozantna. Proces u kome smo izabrali one koji mogu da odgovore na kriterijume koje su Bodin i Dragan postavili bio je odličan pokazatelj da naši ljudi i naša deca imaju dovoljan fond znanja i želju.
Kažete da je Razvojni centar dobar PR za Srbiju. Osim razvojnog centra, kako uopšte Redmond gleda na ovu kancelariju?
Prosečan nivo ambicioznosti ove kancelarije je veoma visok. Svi smo ostvareni i ambiciozni ljudi, spremni da pokažemo srbijansku verziju Microsofta, i vrlo brzo i kvalitetno smo upijali iskustva iz regiona. Tako da, kada bi sada merili dostignuća Microsofta posle šest godina u Srbiji u odnosu na šest godina Microsofta u regionu, mi smo dramatično uspešniji. S druge strane, i dalje imamo repere u okruženju, u onim zemljama koje su malo odmakle, jer one mogu da nam budu kvalitetan pokazatelj koji su putevi i iskustva dobri, šta je to što treba da uradimo, a šta ne treba.
Kada gledate perspektive našeg tržišta, sigurno je da reperi treba da nam budu zemlje sličnih gabarita, ali one koje već imaju vrlo razvijena informatička društva. Po gabaritima možemo da se poredimo sa Slovenijom i Hrvatskom: Slovenija ima malo manje od dva miliona stanovnika, Hrvatska nešto više od četiri, a Srbija oko osam i po miliona stanovnika. Uprošćeno, to nam pokazuje da za neku godinu treba da budemo znatno veći od hrvatskog, a ubrzo nakon toga i od slovenačkog tržišta. Međutim, dugoročno gledano, mi interno volimo da se merimo sa Danskom koja ima oko 20 puta veći biznis nego mi, a otprilike su duplo manja zemlja. Statistički pokazatelji su naravno na njihovoj strani, oni imaju više od dva, a mi i dalje oko 0,3 PC-ja po glavi stanovnika. Ipak, naš napredak je tehnološka neumitnost.
Kako teče proces legalizacije softvera, s obzirom na to da je najavljena intenzivna kontrola?
Kada je Microsoft počeo da radi u Srbiji, imali smo 99 odsto piraterije, a mislim da je i taj jedan odsto bio slučajan i da je dolazio sa računarima kupljenim u inostranstvu. Bilo je potrebno neko vreme da nađemo modalitete aktivnosti koji bi omogućili da se oforme prava tela, da se država pokrene u tom smeru, da se demonstrira koliki je gubitak za samu državu kada jedan takav segment prolazi mimo poreskih obaveza. Sa druge strane, bilo je potrebno da se na samom tržištu stvori svest da je korišćenje softvera zapravo isto kao i koršćenje bilo kog drugog proizvoda. Softver je lako dostupan kroz raznorazne elektronske medije i internet, uvek je dobijao neku dimenziju virtualnog i nečega što ne treba plaćati. Sa te strane gledano, zadovoljni smo trenutnim stanjem, ali što se tiče brojki, nismo zadovoljni.
Kako god okrenete, pirateriju ne možete skroz da uništite. Ali, možete da je suzbijete. Mi smo više puta na javnim tribinama demonstrirali da čak i mali procenti promene stepena piraterije donose veoma velike prihode u državnu kasu i da je prosto nelogično da se takve brojke zanemaruju. Nije to samo pitanje Microsoftovih prava, već svih onih proizvođača čije se pravo intelektualne svojine zanemaruje i ne doživljava na pravi način. Važno je istaći da je ovde poslednjih godina mnogo urađeno na suzbijanju piraterije, da postoje organi koji se time bave, ali je isto tako indikativno da ne postoji pravi kontinuitet aktivnosti. One su nekad dobre, kvalitetne, agresivne i u skladu sa našim očekivanjima, a nekad izgleda kao da su se svi zamorili i razmišljaju da li treba imati nove aktivnosti. A piraterija je kao bolest koja postoji celog života i zahteva stalan fokus i vraćanje na problematiku.
U trenutku kada ovaj broj „Vremena“ bude pred čitaocima, Microsoftova godišnja konferencija Sinergija biće u toku. Hoćete li prisustvovati?
Naravno. Sinergija je najveći regionalni događaj i veoma smo ponosni na nju. Pre nekoliko dana na jednom blogu sam pročitao da je Sinergija sada kao mala matura, preležala je sve dečje bolesti i preživela probleme odrastanja. Na početku je to bio euforičan događaj, delio se sladoled i koka kola, bilo je jako mnogo ljudi. Nekoliko godina kasnije, taj događaj postao je vrhunski informatički skup gde ljudi slušaju fantastične predavače i dobijaju kvalitetan fond znanja. Svake godine sve je više predavača, sve su bolji, i svake godine nam nedostaje vremena i prostora da pokrijemo sve što bismo želeli. Da li će dogodine Sinergija biti ponovo u Novom Sadu ili će biti u četiri grada, ili nešto treće… Pa, znate šta, jedna ambiciozna godina je pred nama, videćemo kako će sve da izgleda. Statistički gledano, a i po našim ambicijama, sigurno će biti upravo tako: veće, ambicioznije.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
