Veteranima će dnevnice najverovatnije biti isplaćene u narednih pet godina, i to u obliku nekakvih akcija ili obveznica. To je jedini moguć, najrealniji oblik
Rezervisti 37. motorizovane brigade dobili su 1999. orden narodnog heroja. Raščani su državi orden platili sa 34 života, a država – tada, kao ni sada – nije isplatila obećane dnevnice. Nezadovoljni zbog neisplaćenih dnevnica, neposredno nakon rata rezervisti iz Raške blokirali su puteve. U ono vreme reč je bila o dnevnicama od oko 6000 dinara; zvanični kurs marke bio je šest dinara, a nezvaničnog se niko ne seća. Bilo je i obećanja o besplatnoj struji, komunalnim i vodovodnim taksama, ali i besplatnom gorivu. Od svega toga nije bilo ništa.
Od prodaje raznobojnih balona u gradskom parku Raške živi Bojan Drobnjak, učesnik rata na Kosovu. Zabrinut izraz lica i težak glas govore da nema ni dan radnog staža u skoro četrdesetoj godini života, osim šest meseci na ime tri meseca provedenih na ratištu. Bojan je bio pripadnik rezervnog sastava 37. motorizovane brigade – 6000 ljudi iz Raške, Kraljeva i Vrnjačke Banje. U brigadi je bilo oko 3600 Raščana – više od sto odsto, jer se javilo više ljudi nego što je i pozvano. Bojan je tada bio jedan od tih rezervista. „Plata“ je bila taman da okreči stan. „Hteli su da mi naplate i oštećenje puške i nisu mi dali dnevnice dok nisam svaku krpu razdužio. Naravno da je puška oštećena, nisam je nosio na izlet“, kaže. Nedavno je ispred zgrade Opštine štrajkovao glađu; odustao je zbog odsustva svake podrške. „Sedeo sam ispred opštine kao da sedim u kafani, ljudi su prolazili, niko me ništa nije pitao, čak su me i ismejavali“, kaže Bojan. Branio je i opet bi branio zemlju, ali se pita zašto jedni dobijaju nadnice, a drugi ne. „Neka vrate novac koji su uzeli, pa tako im ni ja neću ništa tražiti, a red je da nas isplate kad neke već jesu. Zaslužili smo.“
U okviru 37. motorizovane brigade bilo je dobrovoljaca iz Srbije i Republike Srpske, Makedonije, Rusije, Belorusije i Izraela. Oni su takođe za vreme rata na Kosovu primali dnevnice kao i svi ostali rezervisti, nekih 250 maraka za sva tri meseca. Od ukupno 120 dobrovoljaca, prvih dana je vraćeno 80 zbog pokušaja pljačke. Komandir dobrovoljačke jedinice pri 37. motorizovanoj brigadi Dragoljub Vasiljević još uvek ima dva metka u levom plućnom krilu. I danas ide na lečenje na VMA, a svaki pregled plaća hiljadu dinara. Pored ona dva metka u plućima dobio je čin kapetana i odlikovanje od Slobodana Miloševića. Smatra žalosnim priče i tekstove o dobrovoljcima koji su časno ratovali i dali živote za svoju otadžbinu. Ponos mu ne dozvoljava da traži dnevnice ili privilegije. „Te rane i moja krv prolivena u direktnim borbama ne mogu da se naplate. Zato ništa i ne tražim“, kaže Drobnjak i dodaje: „U ratu smo dobri i heroji, a u miru nas svi zaboravljaju. Kao dobrovoljac i komandir nisam išao u rat da naplaćujem bilo šta, ali smatram da bi bilo lepo da se država oduži svim borcima, kad je već nekima dala dnevnice. Mnogi su kod kuće ostavljali žene i decu i išli da ginu, nadam se da će im se država odužiti.“
Raška je svoj ratni danak platila s 34 života; bez očeva je ostalo 44 maloletna deteta. Bojan Milovanović, bivši predsednik opštine Raška i učesnik rata na Kosovu, kaže da je opština poginulima platila troškove podizanja spomenika, dodelila šest stanova, zaposlila samohrane majke, a ranjenima je pomogla u kupovini pomagala. „Mnogima smo dali i jednokratnu finansijsku pomoć, a invalidnine primaju i danas. Pomogli smo i deci palih boraca tako što smo im dali stipendije do kraja školovanja.“
Psihoterapeut iz Centra za psihoterapiju i psihološko savetovalište Vladan Beara radi sa ratnim vojnim veteranima sa prostora zapadnog Balkana. Mnogi učesnici rata imaju osećaj da vlasti ne uvažavaju i ne poštuju patnje kroz koje su prošli. „Pitanje dnevnica je pitanje principa i vezano je za doživljaj pravde, odnosno nepravde“, kaže Beara. „Za mene kao psihoterapeuta novac nije samo pitanje novca, već i pitanje pravde, uvažavanja muke i patnje. Mnogi ljudi koji su otišli u rat i vratili se, nosiće ožiljke tih iskustava do kraja života.“
Što se države tiče, naš izvor blizak Vladi Srbije kaže da će veteranima „dnevnice najverovatnije biti isplaćene u narednih pet godina, i to u obliku nekakvih akcija ili obveznica. To je jedini moguć, najrealniji oblik.“
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
