Finiš za infarkt

Malo je falilo da se ziheraška taktika na trci za Veliku nagradu Brazila, poslednjoj u ovogodišnjem šampionatu, obije o glavu Ronu Denisu, šefu tima Meklaren. Grčevito stežući vrapca u ruci umalo da ga udavi, ali su meteorologija i sreća bili na njegovoj i strani novog, najmlađeg u istoriji, prvaka sveta Formule 1 Luisa Hamiltona. Kiša je pred sam start lila kao iz kabla, najviše na startnom pravcu staze u Sao Paulu, malo manje u prvoj i poslednjoj trećini, dok je srednji deo staze bio suv. Enigmu kakve gume staviti na bolide većina timova rešila je izborom srednjih kišnih pneumatika, što se pokazalo kao ispravna odluka i jedino što je tada odlučivalo bila je veština vozača. Luis, inače veoma dobar na vlažnim stazama, odmah posle starta bjelodano je pokazao da mu je šef „zabranio“ da se trka! Mislim, svi su krenuli konzervativno, što je i normalno u takvim okolnostima, izuzetak su autsajderi sa začelja koji su upropastili oproštajnu trku Dejvidu Kultardu (Toro Roso) i ni krivog ni dužnog ga katapultirali sa staze, ali i posle prvih nekoliko krugova kada je kiša prestala i staza počela da se suši, videlo se da Hamilton naglašeno oprezno vozi. Da je takva taktika opasna pokazalo se i tokom trke kada je na momente izgledalo kao da se Karibijac „na mišiće“ drži pozicije sa koje bi se na kraju dokopao petog mesta, što mu je garantovalo titulu, a ponekad kao da se nije usuđivao da vozi i obilazi, na način kako smo to od njega navikli – samouvereno, mada ponekad i preterano agresivno. Kao da je Ron Denis zaboravio neke druge šampione (eh Sena, Sena) i neke druge tesne završnice sezone. Mož’ biti da je jednostavno omatorio, ali je svakako na trkačkoj stazi sa dosta mesta za obilaženje lišio Luisa mogućnosti da sezonu završi sa stilom, plasmanom na podijumu.

Rekoh, umalo da zbog ziheraštva tima Hamilton ostane bez titule, ali se na samom kraju trke opet umešala – meteorologija! Naime, Felipe Masa (Ferari) je ubedljivo vodio od početka do kraja trke, Fernando Alonso (Reno) drugim mestom potvrdio svoje majstorstvo, i odličnu timsku taktiku, Kimi Raikonen (Ferari) vozio je usamljenu trku do trećeg mesta na cilju, a za rasplet su bili zaduženi oni kojima Hamilton ponajviše treba da zahvali što je postao šampion. Jer, kada je kiša zarominjala šest krugova pred kraj trke sve preteći da preraste u provalu oblaka, mnogi je vozač pozvan u boks da zameni gume, a za drugu školu mišljenja opredelila se ekipa Tojote koja je odlučila da njeni vozači ostanu na gumama za suvo i time već ranije razbila flašu zejtina, da parafraziram starog dobrog Bulgakova. Scena je bila postavljena, očekivao se poslednji čin drame. Hamilton ga je učinio više nego zanimljivim, a ubeđen sam da je mala brljotina koju je napravio u jednoj od poslednjih krivina i zbog koje je bio na milimetar do gubitka titule posledica ne samo psihološkog pritiska kome je bio izložen uoči trke već i taktike Rona Denisa koji ga je bukvalno sprečio da na stazi bude ono što stvarno jeste – trkač, a ne ziheraš! Elem, Luis pravi grešku koju posle objašnjava kao „problem sa gumama koje su počele da se krune i jedino što sam mogao da uradim bilo je da se trudim da održim bolid na stazi“. U tom trenutku, mislim pet krivina pred kraj trke, bio je peti, ali ga tada kao brzi voz obilazi Sebastijan Fetel (Toro Roso). „Duša mi je bila u nosu, pokušavao sam potom da ga prestignem“, nastavio je Luis, a svako ko je gledao završnicu (videti okvir) znao je da od toga nema ništa i da Karibijac može da se oprosti od šanse da postane šampion.

„Na sreću, otvorila se prilika da obiđem Gloka (Tojota) i učinio sam ono što sam učinio. Došli smo, videli smo i uradili ono što smo morali da uradimo“, rekao je emocijama preplavljeni Hamilton. Tako je siroti Timo bez svoje krivice postao tema dana i kako je posle trke rekao Masa – „čovek kome u Brazilu ne mogu garantovati bezbednost“. A čovek stvarno nije nizašta kriv, samo se u pogrešnom trenutku našao na pogrešnom mestu sa pogrešnim gumama na bolidu. Ipak, druga škola mišljenja koja se čula u emisiji BBC-ja, mada iz usta slušalaca koji su se uključivali u program, kaže da je „Timo bio plaćen da propusti Luisa“. Lično u to ne verujem, mada… Glok je na cilj stigao šesti. Sedmi je bio Kovalainen (Meklaren), a osmi Jarno Truli (Tojota). Inače, poslednjih dvadesetak sekundi trke je maestralno preneo gledaocima režiser TV prenosa. Ti rezovi s kamere na kameru, sa staze u boksove u kojima su bili ne samo mehaničari već i najbliža rodbina i prijatelji vozača, pa onda na publiku, pa opet ukrug, a sve sa dobrim razlogom i efektnim dužinama, bili su najbolja ilustracija drame kojoj smo prisustvovali. To fantastično smenjivanje kadrova neverice, razočaranja, pa radosti u jednom, a potom isto, ali u obrnutom smeru u drugom boksu, ući će, verujem, u anale najboljih TV prenosa.

No, da se ja vratim raspletu i konačnom poretku u ovogodišnjem šampionatu. Ključni razlog zbog kog je Hamilton osvojio prvo mesto, mislim, leži u podatku da je on uzeo bodove na četrnaest trka, a Masa na trinaest, a tesan rezultat je posledica činjenice da Felipe ima šest pobeda, a Luis pet. Kazne koje je dobijao (uglavnom zasluženo) tokom sezone anulirao je potom dobrim vožnjama i potpuno su u pravu oni koji smatraju da je više nego vanserijski vozač čije vreme ne samo da je došlo već će i potrajati. E sad, tu dolazimo na priču o Ferariju koji je odneo timsku titulu i pored činjenice da su više brljali od Meklarena. OK, zasluženo su prvi, ali kad se podsetim količine gluposti koje su pravili u boksovima, odgovorno tvrdim da je ekipa kriva što Felipe Masa nije šampion i da je iščupano crevo, da pomenem samo to, odigralo ključnu ulogu u raspletu ovogodišnjeg šampionata. Sada „teše“ Masu, maze ga i paze, ali se ne mogu oteti utisku da ih po višedecenijskom timskom običaju malo i nije briga.

„Više smo nego srećni zbog uspeha koji smo postigli u Šampionatu konstruktora i to je osmi put u poslednjih deset sezona da smo prvi, što je samo Ferariju pošlo za rukom“, bile su prve reči šefa tima Ferari Stefana Domenikalija, koji je potom dodao da je „veoma srećan i zbog Felipea koji je imao neverovatnu sezonu što niko nije mogao reći na početku sezone“. Al’ ga pohvali! Šta kažete? Kimi je, s druge strane, trećim mestom u Sao Paulu ipak uspeo da osvoji i treću poziciju u generalnom plasmanu. Jako dobro s obzirom na pehove koje je imao, što zbog tima, što zbog sebe samog, a ponešto su doprineli i drugi, Hamiltonov kalpiš onomad, na primer. Loša forma BMW-a u drugom delu sezone je, kažu u timu, posledica činjenice da su se posvetili više razvoju bolida, ma šta to značilo, nego trkanju, ali je to koštalo Kubicu koji je četvrti u generalnom poretku vozača, baš kao i Hajdfelda koji je šesti. Peto mesto na mišiće je osvojio Fernando Alonso koji je imao furioznu završnicu šampionata. Renoov tim je očigledno napredovao mnogo brže nego što su to najavljivali na početku sezone koju je stari lisac Formule 1, šef tima Flavio Brijatore, onomad proglasio za „godinu uhodavanja i testiranja bolida“. Najveće i najprijatnije iznenađenje su ipak momci iz ekipa Toro Roso i Red Bul, koji su dobrim plasmanima najavili da će iduća sezona biti još uzbudljivija. Ostali su bili ostali.

Šta na kraju reći, a ne slagati? Pa dobro je bilo, čak bolje nego što sam se nadao. Luis je za titulu dobio toliko novca (u realnom vremenu i u izgledu, he…) da je postao najbogatiji sportista Engleske dosad, bogatiji i od Bekama, a od tima je na poklon već dobio jedan od najvrednijih sportskih automobila koji se može legalno voziti i po džadama – „meklaren LM“, koji košta osam miliona dolara! Ron Denis će se možda povući, hoće čovek da pravi serijske trkačke automobile… Hm, osam miliona dolara po komadu. Neki vozači će ostati gde jesu, neki će promeniti tim, a neki neće uopšte ostati, petostruki reli šampion Sebastijan Leb testiraće formulu Toro Roso… E pa, toliko od mene u ovoj sezoni. Hvala vam na strpljenju i… Ne zamerite ako nešto nije bilo… Ma, znate već.

Sledeća trka je već u martu iduće godine.