Prosečan građanin pomisli na struju uglavnom samo u dva slučaja, kada stigne račun za potrošenu električnu energiju ili kada se desi nešto nepredviđeno pa struje nema. Poslednjih nekoliko sedmica su saopštenja Elektroprivrede Srbije sa zebnjom pratili svi, jer se malo ko nije grejao ili dogrevao na struju tokom gasne krize i ledenih dana u kojima se ona odvijala.
Elektroenergetski sistem Srbije je u tom periodu bez havarija i većih kvarova izdržao do sada nezabeležen udar. U poslednje tri sedmice potrošnja struje je nekoliko puta dostizala do gotovo nezamislivih 150 gigavat-časova dnevno, ali je ta potrošnja pokrivena isključivo proizvodnjom iz sopstvenih kapaciteta. Najveći teret ponele su termoelektrane, poput TE „Nikola Tesla“ u Obrenovcu, koja je od početka ove godine svakodnevno proizvodila oko 70 miliona kilovat-sati električne energije.
Čelnici EPS-a izjavili su da je sistem izdržao zahvaljujući ulaganjima stotina miliona evra u proizvodne kapacitete Elektroprivrede Srbije u poslednjih nekoliko godina. „Prošlog leta je u projekte koji sada daju rezultate investirano oko 400 miliona evra, pa je zato moguće da blokovi stari 30 godina danas proizvode više nego kada su bili novi“, rekao je generalni direktor EPS-a Vladimir Đorđević, dodajući da rekorda u termoelektranama ne bi bilo da rudari EPS-a nisu ostvarili rekordnu proizvodnju uglja.
U ranijim prilikama, briga zbog struje nestajala je sa toplijim vremenom, a obećanja o značajnim ulaganjima domaćeg i stranog kapitala u nove proizvodne kapacitete političari su godinama rutinski izgovarali. Ovih dana su, posle dugo vremena, urađeni i prvi konkretni koraci. Međunarodni javni poziv za izbor partnera za izgradnju dva bloka snage po 350 megavata u Termoelektrani „Kolubara B“, i novog bloka snage 700 megavata u Termoelektrani „Nikola Tesla B“, objavljen je 20. januara u „Fajnenšel tajmsu“ i „Politici“. Očekuje se da će ponude stići početkom četvrtog tromesečja ove godine i da će do kraja 2009. biti izabrani najpovoljniji ponuđači. Ministar rudarstva i energetike Petar Škundrić rekao je da je ukupna vrednost te dve investicije oko dve milijarde evra, a da će projekti biti realizovani u narednih pet do šest godina. EPS će sa partnerima koji budu izabrani formirati dve kompanije koje će najpre izgraditi te objekte, a zatim će EPS zajedno sa partnerima upravljati zajedničkim kapacitetima. Strateški partner će u tim kompanijama imati većinski udeo, a EPS, odnosno država Srbija, biće suvlasnik. Za taj posao interesovanje su već pokazale najveće evropske energetske kompanije kao što su nemački RWE, ruski INTER RAO, češki ČEZ…
Najavljeni projekti su prvi veliki elektroenergetski objekti koje Srbija gradi posle dvadeset godina. Dr Nikola Rajaković, profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu i državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike, za „Vreme“ kaže: „Sa ovih dana započetih 1400 megavata zaista smo zakoračili u energetsko bolje sutra. Naravno da je ta odluka doneta i bez ove energetske krize, naravno da je nju trebalo doneti i pre, ali za nju još nije kasno i u tom kontekstu je i treba gledati. Tu izgradnju će pratiti i razvoj, veća zaposlenost, veća dinamika ekonomskih kretanja u Srbiji, neuporedivo intenzivniji protok novca, a svi ti prateći efekti su izuzetno značajni za našu zemlju.“
Profesor Rajaković smatra i da je ova kriza prilika da se izvuku pouke šta treba uraditi da bi ceo energetski sektor, a posebno elektroenergetika koja je opet izvukla najveći teret u ovim događanjima, i sutra radio na najbolji način. „Polazni aksiom u energetskom sektoru je energetska sigurnost u tehničkom smislu, koja se u osnovi svodi na pitanje rezervnog snabdevanja. Prva pouka za njeno unapređenje je veća oslonjenost na domaće izvore, sa posebnim naglaskom na domaće obnovljive izvore. U te izvore spadaju hidropotencijali, biomasa, vetar, sunce, geotermalna energija (pored toga, dobre energetske prilike su i spaljivanje otpada, razne kogeneracije, gorive ćelije itd.). Tehnologije se u ovim oblastima pomeraju ozbiljno napred.“ Takav način razmišljanja otvara i nove perspektive. „Neko mora naučiti te nove tehnologije, neko će na njima raditi, treba školovati te ljude, potrebna je industrija koja će proizvoditi komponente, potreban je neko ko će to održavati i revitalizovati, a nadamo se da će sve to umeti da rade ljudi koji su odavde, jer mi još uvek imamo škole koje mogu da obuče te ljude. Mislim da su to ozbiljne, neslućene šanse za Srbiju. To zahteva praktično kompletan redizajn naše industrije. To su zapadnoevropske zemlje, pre svega Nemačka, već uradile. Bez pardona su pogasile stare zanate, struke i industrije i otvorile nove“, kaže Rajaković.
„Druga pouka ove situacije je da se mora negovati diversifikacija, da bi sistem opstao i u zaista teškoj situaciji. Nema oslanjanja na jedan energetski resurs, energetski portfolio mora da bude raznolik – i ugalj, i hidropotencijali, i gas, i nafta, i sve ostalo.“
Izgradnjom dve termoelektrane i raelizacijom drugih najavljenih projekata u energetici, Srbija bi postala energetska sila u jugoistočnoj Evropi, ali to ne znači da građani neće u budućnosti morati da menjaju neke navike. Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja u kojoj se struja masovno koristi za grejanje domaćinstava.
Po svemu sudeći, sledećih godina će cena električne energije primorati građane Srbije da te navike menjaju. Zamenik generalnog direktora EPS-a Dragan Tomić najavio je da bi struja u Srbiji mogla da poskupi početkom marta ili aprila za 20 do 22 odsto, ali to nije kraj. Da će cena struje rasti i ove i sledećih godina, najavljuje se već dugo, uz objašnjenje da bez poskupljenja nema ni sredstava za održavanje i obnavljanje postojećih kapaciteta i gradnju novih. Samim tim, nema ni mogućnosti da EPS ubuduće izdrži krize poput one koja je upravo prošla.
