Povodom teksta "Realan plan za efikasno rešenje" ("Vreme" 943)
Profesor iz Filadelfije Vukan Vučić, povodom odluke (19. novembar 2008) Nacionalnog saveta za infrastrukturu da je „Metro Beograd“ – razvojni projekat Srbije – državni prioritet broj tri, poručuje gradskim vlastima da se odluče za realno i efikasno rešenje – „laki metro“, a ne „teški metro“ arh. Jovina „jer će poreski obveznici preskupo plaćati izgradnju megalomanskog, neefikasnog teškog metroa planiranog pre 35 godina“.
Beograđani, poreski obveznici, imaju pravo da znaju – ko je, zapravo, profesor iz Filadelfije; šta je i zašto nudi Beogradu „laki metro“; zašto Prvu etapu Metro sistema naziva teški metro arh. Jovina? S obzirom na to da sam u periodu 1960–2002. bio glavni urbanista Urbanističkog zavoda, glavni projektant Zavoda za izgradnju grada i rukovodilac projekta Metro Beograd – odgovoriću činjenicama…
METRO BEOGRAD: Po nalogu gradonačelnika Branka Pešića i Odluke o sprovođenju GUP-a 1972. da se „izradi Studija o razvoju javnog saobraćaja u Beogradu sa metroom kao glavnim sredstvom brzog i masovnog prevoza ljudi u gradu, pri čemu će se dobiti odgovori u pogledu izbora sistema tehnologije i ekonomije, konačnih trasa i mesta stanica, kao i drugih elemenata načelno datih Generalnim planom“, formiran je, u okviru Zavoda za izgradnju grada, Sektor za Metro. Za rukovodioca Sektora određen je arhitekta-urbanista Branislav Jovin.
Tokom 1973–1977. internacionalni, multidisciplinarni tim uradio je „Studiju opravdanosti“, Generalno urbanističko rešenje: pet linija (72 km – na užem području grada) „distributivnog“ metroa (račvanje linija na obodu Centralne zone) sa 84 metro stanice (šest „račvi“ i 12 „ukrsnih“), i četiri linije „regionalnog“ metroa (48 km – na širem području grada). Broj linija i broj stanica definisan je na osnovu projektnog uslova: srednje vreme putovanja „od vrata do vrata“ – 30 minuta (Helsinki: 20, Stokholm: 25, Beč i Minhen: 30 minuta).
PRVA ETAPA METRO SISTEMA: Tokom 1978–1982. urađena su idejna građevinsko-arhitektonska i elektromašinska rešenja Prve etape Metro sistema – 14,6 km metro linija; idejno rešenje drumsko-šinskog metro mosta na poziciji Nemanjine ulice; idejni projekti 18 metro stanica s 2800 parking mesta (građevinska posledica izgradnje stanica) u komercijalnim garažama; idejna rešenja denivelisanih raskrsnica metro mosta sa ulicom Milentija Popovića i Karađorđevom ulicom. Početkom 1982. Projekat „Metro Beograd“ je dostavljen Skupštini grada; raspisivanjem samodoprinosa stvoreni su uslovi za donošenje odluke o početku izgradnje Prve etape Metro sistema.
PROFESOR IZ FILADELFIJE, PRVI PUT: Potpuno neočekivano, 4. novembra 1982. novoizabrani predsednik IO grada Radoje Stefanović proglašava projekat „Metro Beograd“ za „sramotu Beograda“; zabranjuje rad Sektora za Metro; glavni projektanti Sektora odlaze na „dobrovoljno izgnanstvo“ u Kuvajt; tokom 1983–1985. samodoprinos (200 miliona dolara) raspisan za početak izgradnje Prve etape Metro sistema (Beč je 1967. počeo izgradnju prve linije sa 100 miliona dolara u Fondu za metro) potrošen je u proširenje mreže uskokolosečnog tramvaja iz XIX veka, pompezno nazvanog – Tramvaj za 21. vek.
Kada sam se 1985. vratio iz Kuvajta gradonačelnik Beograda Bogdan Bogdanović mi je, 24. oktobra 1985, rekao da mu je žao zbog svega što se dogodilo sa metroom; da je početkom 1982. bio jedan naš koji godinama živi u Americi, koji je ubedio Radoja da je metro skupo rešenje; da ima realno i efikasno rešenje; da je to tramvaj koji je deset puta jeftiniji i može da se izgradi za četiri godine; da se ne seća imena, samo zna da mu je predstavljen kao – profesor iz Filadelfije!
PROFESOR IZ FILADELFIJE, DRUGI PUT: Novoizabrani gradonačelnik Aleksandar Bakočevič (1986–1990) reafirmisao je projekat „Metro Beograd“. Realizovan je deo projekta: pešačka Knez Mihailova ulica. Formiran je, 12. decembra 1990. Konzorcijum za izgradnju metroa (Zavod za izgradnju grada, Sektor za Metro, GENEX i 16 beogradskih organizacija iz oblasti građevine, spoljne trgovine i projektovanja). A onda, 22. januara 1991, novoizabrani gradonačelnik Milorad Unković (1990–1992) me obavestio da je, po nalogu sa „najvišeg mesta“ (povod je „Memorandum“) sklopljen ugovor sa SANU-om za izradu Studije „Transportni sistemi Beograda“.
Dilemu akademika SANU-a, „stručnjaka za saobraćaj“ Gradskog saobraćajnog preduzeća i Urbanističkog zavoda – koji je sistem prevoza ljudi u dvomilionskom Beogradu – razrešio je profesor iz Filadelfije (akademik Branko Žeželj: Dragoceni su bili saveti prof. dr Vukana Vučića – „Izveštaj o Transportnim sistemima Beograda“, 1993, strana 1), tako što je ponudio – realno i efikasno rešenje – Laki šinski transport (LRT), tačnije – tramvaj normalnog koloseka i nešto veće šoferšajbne od „Tramvaja za 21. vek“, delimično denivelisan u delu Centralne zone.
PROFESOR IZ FILADELFIJE, TREĆI PUT: Novoizabrani gradonačelnik Zoran Đinđić (februar–septembar 1997) reafirmisao je projekat „Metro Beograd“ i naložio „Sektoru za Metro“ da se kompletiraju projekti neophodni za donošenje odluke o početku izgradnje prve etape Metro sistema, „jer jedino sa metroom Beograd će biti evropska metropola“, rekao je gradonačelnik 1. marta 1997. na sastanku sa glavnim projektantima beogradskog metroa.
Ali, novoizabrani gradonačelnik Nenad Bogdanović (2004–2008) nije mislio tako. Na njegov zahtev „pokrenuto je 2005. planiranje Beogradskog lakog metroa“ (V.V). Do sada je za plansku dokumentaciju plaćeno 4,8 miliona evra, projektanti traže još 7,8 miliona da je završe. Odgovor na pitanje zašto se profesor iz Filadelfije zalaže za „laki metro“, sadržan je u potpisu teksta „Realan plan za efikasno rešenje“ – „poslednjih godina radi na planiranju Beogradskog lakog metroa“.
POUKA: U svim gradovima Evrope „sistem saobraćaja“ definišu urbanisti, a ne „stručnjaci za saobraćaj“; sistem se definiše prema broju stanovnika, a ne prema „protoku saobraćaja“, i to: za grad do pola miliona stanovnika – tramvaj delimično denivelisan u centru; za grad do dva miliona stanovnika – „distributivni“ metro; za grad sa više od dva miliona stanovnika – „linearni“ metro. Ovog časa u 62 grada Evrope grade se metro sistemi – 54 posle Drugog svetskog rata (1962–2008), od toga su 42 distributivni metro sistemi.
PORUKA PROFESORU IZ FILADELFIJE: Molim vas da nas više ne savetujete; zahvaljujući vašim „savetima“ iz 1982. Beograd danas nema izgrađenu prvu etapu distributivnog metro sistema i drumsko-šinski metro most na poziciji Nemanjine ulice; zahvaljujući vašem retrogradnom „tramvajskom sistemu“ Beograd i Beograđani danas gube – milion evra dnevno! Licemerna je danas vaša zabrinutost za „poreske obveznike“ kada ste najodgovorniji što je jedna mesečna plata više od 850.000 zaposlenih Beograđana, spiskana od 1982. do 1986. u uskokolosečni tramvaj iz XIX veka. Molim vas da nam ne nudite i treći put – „realan plan i efikasno rešenje“. Beograd već ima „Tramvaj za XXI vek“ i nije mu potreban još jedan koji, zamajavajući Beograđane, zovete „laki metro“!
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
