Kakva nam je dnevna rutina – Koliko se razlikuju mladi i stari, koliko muškarci i žene, a koliko grad i selo – Sporo sazrevanje – Dolazi li doba matrijarhata u Srbiji (Grafikoni - dnevni ritam, ustajanje)
Istraživanje pod nazivom „Dnevna ekonomija vremena žitelja Srbije“ imalo je za cilj da ustanovi koliko vremena odvajaju za razne životne aktivnosti stanovnici Srbije stariji od dvanaest godina. Terensko ispitivanje obavljeno je metodom dnevnika na reprezentativnom uzorku od 1600 ispitanika u decembru prošle godine. Uzorak je komponovan tako da budu pravilno zastupljeni polovi, različite starosne grupe kao i dani u nedelji. Istraživanje su izvršili TNS Medium Gallup i Fakultet za kulturu i medije Univerziteta Megatrend a predstavili su ga studenti treće godine pomenutog fakulteta sa profesorima dr Zoricom Tomić i dr Srbobranom Brankovićem, koji je i direktor Medium Gallupa.
Pažnja je posvećena sledećim aktivnostima: svakodnevnim rutinskim poslovima, praćenju medija, slobodnom vremenu, međusobnom komuniciranju i spavanju. U ovom broju prikazujemo samo rezultate prvog dela istraživanja koji se odnosi na dnevnu rutinu tj. vreme utrošeno na poslu, u školi ili na fakultetu; u obavljanju kućnih poslova (kuvanje, čišćenje i sl.); na ličnu higijenu i toaletu, ishranu i učenje.
Ono što je i za same istraživače bilo malo iznenađenje jeste pre svega velika razlika u dnevnom ritmu školskih i studentskih generacija u odnosu na malo stariji produktivni deo stanovništva. U izjavi za „Vreme“ dr Srbobran Branković objašnjava: „Ti podaci pokazuju koliko velik deo života jedan deo naših ljudi provodi u statusu deteta, a koliko drugi u statusu roditelja: nije samo kriza razlog tome, već i jedna nepojmljivo ležerna atmosfera, odsustvo svake želje da se pokrenemo, da uradimo nešto za sebe, navika da čekamo da to neko drugi uradi za nas. I, naravno, da kukamo kako je loše. Drugi takav nalaz odnosi se na pitanje rodnih odnosa: mogu da kažem da će po mojoj proceni u Srbiji za dve decenije nastupiti doba matrijarhata. Naši podaci pokazuju da učenice i studentkinje mnogo više vremena posvećuju učenju nego učenici i studenti. To je možda u suprotnosti sa nalazom da prosečna žena pet puta više vremena provodi u obavljanju kućnih poslova nego prosečan muškarac, ali to je samo sadašnje stanje. Postoje druge razlike koje nisu male, već su naprotiv veoma velike i one moraju kad-tad da se ispolje kao razlike u spremnosti ove dve polne grupe da se uhvate u koštac sa važnim životnim pitanjima, kao razlike u znanju i kompetentnosti. To je potkrepljeno i činjenicom da je u generaciji do 40 godina starosti obrazovna struktura žena bolja nego muškaraca, da žene imaju svoje organizacije koje se bore za rodnu ravnopravnost, da su velikim delom dostigle visok stepen rodne samosvesti. Muškarci su uglavnom nezainteresovani za pitanje preuređenja rodnih odnosa i sa stanovišta veće ravnopravnosti, ali i veće produktivnosti uopšte – ekonomske, intelektualne, kulturne. Jer ako je sada polovina populacije manje uključena u život iz razloga rodne neravnopravnosti, onda društvo od toga može imati samo štete.“
Ostali grafikoni su u sledećem tekstu
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
