Zašto je Ministarstvo poljoprivrede zatražilo od Komisije za zaštitu konkurencije da ispita postojanje monopola kupaca pšenice
U trenutku kada su se razredile stalne kiše i kada je ovogodišnja žetva krenula punom snagom, Robne rezerve Srbije su početkom ove sedmice objavile „konkurs“ za kupovinu oko 65.744 tone pšenice ovogodišnjeg roda, po ceni od 13 dinara (uključujući PDV), za uobičajeni kvalitet na našim prostorima (77 hektolitarske vrednosti, 13 odsto vlage i dva odsto primesa). Već prvog dana (6. jula) kontingent otkupa u Vojvodini, od 37.259 tona, popunjen je ponudama proizvođača, a „višak“ ponude koji nije uspeo da uđe u državni kontingent je čak 40.400 tona. Na drugoj strani, za deo državnog otkupa namenjen centralnoj Srbiji, od 28.485 tona, javilo se veoma malo ponuđača, pa je zasad evidentirana ponuda od samo oko 2000 tona (posle tri dana, na primer, u Kolubarskom okrugu – nije prijavljena nijedna tona).
Ovaj raskorak zanimljiv je pre svega zbog toga što ove godine površine zasejane pšenicom u Centralnoj Srbiji (270.000 hektara) malo zaostaju za površinama pod pšenicom u Vojvodini (300.000 hektara). Ova neobična razlika između „tržišnosti“ pšenice u Vojvodini i u Centralnoj Srbiji može se objašnjavati na mnogo načina, ali stručnjaci smatraju da je ona uzrokovana pre svega mnogo većom razvijenošću sivog tržišta pšenice u Centralnoj Srbiji i višim prosečnim prinosima (to jest nižim troškovima proizvodnje) u Vojvodini (pa državna cena za pšenicu po pravilu donosi zadovoljavajući profit). U celini, stručnjaci smatraju da oko 300.000 tona pšenice godišnje izmakne PDV-u, što je „podloga“ tolikoj razvijenosti pekarstva u Srbiji.
Ove godine, prema podacima Žitovojvodine u Novom Sadu (poslovne zajednice mlinara), očekuje se rod pšenice od blizu dva miliona tona, dakle prosečno oko 3,5 tona po zasejanom hektaru (u Vojvodini 3,7 tona, a u Centralnoj Srbiji 3,2 tone), a kako nam je rekao funkcioner ove zajednice Sima Matić, rano je govoriti o tržišnoj ceni ovogodišnje pšenice, na koju lansirana državna cena obično ne utiče na presudan način. Matić primećuje da su ambicije proizvođača u pogledu visine cene ovogodišnje pšenice i namera da je izvezu na svetsku pijacu u velikom neskladu sa spoljnim realnostima. Na primer, Zadružni savez Vojvodine procenio je da bi ovogodišnja cena pšenice trebalo da iznosi 17,65 dinara po kilogramu i istovremeno je najavio da će u sopstvenom aranžmanu organizovati izvoz oko 150.000 tona – ali je prvu ponudu iz Beča dobio sa cenom od samo 7,9 dinara po kilogramu. Kako je trenutno cena mađarske pšenice (FOB luke na Dunavu) oko 124 evra za tonu (dakle, između 11 i 12 dinara za kilogram), vrlo je verovatno da će se cena na tržištu pšenice kasnije stabilizovati na nivou nešto nižem od cene koju sada nude Republičke rezerve, pa se oni koji su ušli u kontingent državnog otkupa mogu nazvati i „privilegovanim prodavcima“.
Seljaci, na drugoj strani, smatraju da kod nas na strani otkupa već duže vreme vlada klasičan kartel kupaca (mlinara) koji obara cene ispod troškova proizvodnje, pa ističu da je otkup pšenice ispod 17,5 dinara po kilogramu – pljačkanje seljaka. Sa takvim stavom su ratari južnobanatskih opština u ponedeljak (6. jula) blokirali put između Pančeva i Kovačice, najavljujući eskalaciju takvih protesta.
Ministar poljoprivrede Aleksandar Dragin je, inače, pre ovih protesta najavljivao cenu kilograma pšenice za ovu godinu „veću nego što ima prstiju na obe ruke“, a njegovo ministarstvo je 22. juna uputilo zahtev Komisiji za zaštitu konkurencije da se ispita postojanje oligopola (monopol kupaca) ili drugog vida udruživanja u cilju narušavanja konkurencije na tržištu pšenice sa obrazloženjem da je „došlo do saznanja da je pred samu žetvu pšenice postigao dogovor izmeću velikih otkupljivača na tržištu Srbije da se za pšenicu roda 2009. godine ponudi cena od devet din./kg (bez uračunatog PDV), dok je krajem maja iznosila 12 dinara (takođe bez PDV)“. Ministarstvo „smatra da se time zloupotrebljava dominantan položaj na tržištu pšenice, da se ograničava, sprečava, narušava konkurencija, odnosno neposredno ili posredno se nameće kupovna, odnosno prodajna cena ili drugi uslovi trgovanja. Na taj način se sprečava i ruši konkurencija, koja predstavlja osnovno načelo slobodne trgovine i tržišta.“
Sima Matić iz Žitovojvodine podseća da je njegova zajednica još u martu ove godine pozivala nadležna ministarstva da obezbede posebnu kvotu kreditnih sredstava za kupovinu pšenice roda 2009. godine sa subvencionisanim kamatama i iznela stav da Republičke rezerve treba da izvezu najmanje 300.000 tona pšenice, da bi se rasteretilo domaće tržište i obezbedila likvidna sredstva. Nažalost, kaže Matić, naše inicijative ostale su bez ikakvih rezultata, a zakasnela intervencija Republičkih rezervi (konačno je bio počeo izvoz pšenice od cca 100.000 tona – pa je prekinut zbog početka žetve) nije u funkciji interesa primarnog agrara, jer nije od individualnih proizvođača kupljena pšenica za izvoz, već se vodilo računa isključivo o interesu Rezervi da kasnije nastupe na tržištu po modelu viđenom u proteklim godinama više puta, nanoseći nekom direktnu štetu, a „nekom“ brzu korist.
Zašto je Vučić, poput Miloševića i Tadića, najavio podnošenje ostavke prije isteka mandata? Kada će i kako Đuri Macutu otkazati podstanarski ugovor u Nemanjinoj 11? Može li pocijepati pobunjeno društvo igrajući na dio opozicije i “moralne narcise”? I zašto ne treba uspoređivati skupove u Beogradu i Kraljevu
Nepreglednu i depresivnu listu posledica globalnog zagrevanja u Srbiji u hladnijoj polovini godine možemo da guramo pod tepih, ali već u junu, kada se ponovo vrati osećaj da nešto debelo nije u redu, vreme je da se suočimo sa činjenicama i zapitamo koliko je stanje loše, radimo li išta na umanjenju štete i dokle možemo ovako
Medenica se vlastima Crne Gore i Srbije, koje su glavna meta njegovih sadržaja, ne obraća kao da zna nešto što oni ne znaju, nego kao da zna ono što oni žele da sakriju. Kako je moguće da u Srbiji 2026. godine deo javnosti smatra prvostepeno osuđenog begunca pouzdanijim izvorom informacija od bilo koje institucije, pa i predsednika države
Biljana Nikolić, novinarka “Vijesti”, kaže za “Vreme” kako je jasno da Miloš Medenica ne deluje samostalno. “Te strukture očito imaju interes, a i hrane ga obavještajnim podacima. Fenomen ‘Medeni’ postaje neka vrsta gerilskog formata, u kojem se plasiraju informacije na osnovu kojih se može pretpostaviti ko bi sve mogao da ima korist, kao i šta su motivi takvog djelovanja”
Sva istraživanja koja smo do sada videli ukazuju na to da prvi put postoji mogućnost da vladajuća koalicija ne osvoji većinu u parlamentu, a odluka će verovatno biti doneta u narednim mesecima, u zavisnosti od stalnog merenja rejtinga i pozicioniranja protivničke strane
Kako je informativni razgovor sa Zdravkom Ponošem probio dno beščašća? Imaju li opskurni likovi iz Informera policijske značke, a policajci legitimacije Informera ili to dođe na isto? I zbog čega kmeči Visoko javno tužilaštvo
U pohodu na vlast moraćemo manje obrazovanim građanima da kažemo ponešto od onoga što žele da čuju. Da li je to demagogija? Svakako. Da li je to isto što radi i Vučić? Nesumnjivo. Dakle, isti smo kao Vučić? E, u tome je kvaka. Nismo
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
