Iz pekinškog ugla gledano, Srbija bi mogla da bude "investiciono ogledno dobro", na kome bi se pokazala kao solidan partner prihvatljiv kasnije i za Evropsku uniju
Svetska ekonomska kriza i prazna državna kasa na pragmatičan način preusmerile su spoljnopolitičke prioritete Srbije. Nakon što se više od godinu dana diplomatska energija zemlje iscrpljivala u „odbrani“ Kosova, poslednjih meseci fokus je pomeren prema rešavanju važnih praktičnih problema. Intenzivirani su kontakti sa Briselom, a energetsko partnerstvo sa Moskvom trebalo bi da bude verifikovano kreditnim aranžmanom od milijardu evra. Najvažnija novost u tom paketu svakako je Peking, odakle se upravo vratila visoka političko-privredna delegacija sa Borisom Tadićem na čelu, sa očekivanjima da i Kina u takođe impozantnom iznosu od milijardu evra kreditno podrži infrastrukturne projekte u Srbiji.
Diplomatsko udvaranje Pekingu, kao „četvrtom stubu“ (Boris Tadić) naše spoljnopolitičke strategije srećno se, izgleda, preklopilo sa aktuelnim kineskim interesom na evropskom tlu. Predsednici Srbije i Kine, Boris Tadić i Hu Đintao složili su se prošle sedmice oko strateškog partnerstva dveju zemalja i ta, kada je o kineskoj strani reč, ekskluzivna naklonost prema Srbiji – Kina za strateške partnere ima još samo četiri zemlje – Sjedinjene Američke Države, Rusiju, Brazil i Južnu Afriku – svakako je značajan diplomatski uspeh Beograda. Iskustvo i dosadašnja praksa, međutim, nalažu racionalan oprez kad na dnevni red dođe ispunjavanje strategije „konkretnom saradnjom“, prvenstveno u oblasti ekonomije…
Šta je sve spakovano u „strateškom koferu“ koji je brojna delegacija donela iz Pekinga znaće se u narednim mesecima. Od široke ponude koju su srpski političari i privrednici izneli na sto u kineskoj prestonici, od pet mostova, lučkih kapaciteta, specijalnih zona, obilaznice oko Kragujevca, spajanja Šapca sa Koridorom 10, do ulaganja u Ikarbus i FAP itd., kako izgleda, Kinezi su za sada pokazali interesovanje samo za izgradnju mosta Zemun–Borča. I to pod uslovom da budu zadovoljni studijom izvodljivosti koja bi trebalo da bude završena do kraja godine i da to, kada je reč o glavnim izvođačima radova, stvarno bude „kineski most“. U tom slučaju, kako je nakon potpisivanja okvirnog sporazuma o ekonomskoj i tehnološkoj saradnji Čen Demingom izjavio vicepremijer Mlađan Dinkić, Kinezi su voljni da ovaj poduhvat kreditiraju sa 200 miliona evra.
Izvesnost ovog poduhvata potvrdio je i predsednik Tadić, na kraju petodnevnog boravka u Kini: „Dogovorili smo se da našu saradnju otpočnemo prvim korakom, izgradnjom mosta Zemun–Borča, projektom koji će biti i za nas, ali i za naše kineske prijatelje veoma značajan i vidljiv. Taj most biće prvi ‘kineski’ most u Evropi i premošćavaće najveći evropski plovni koridor.“
OGLEDNO INVESTICIONO DOBRO: Kina je i sada važan spoljnotrgovinski partner Srbije, jer po obimu međusobne razmene zauzima četvrto mesto. Međutim, nesklad između uvoznih i izvoznih stavki je dramatičan: samo u prvoj polovini ove godine Srbija je u razmeni sa Kinom ostvarila deficit veći od pola milijarde dolara. Jednostavno rečeno, dok se uvoz iz Kine u Srbiju „meri“ milionima, izvoz iz Srbije u Kinu meri se u hiljadama – na 564,1 milion dolara vrednosti uvezene kineske robe, put Dalekog istoka iz Srbije otišlo je robe u vrednosti od samo 440.250 dolara. Ili, prema računici izvedenoj u Privrednoj komori Srbije, na svaki dolar koji se u Kinu izveze, uveze se više od 1000 dolara iz Kine.
Takođe, u ovoj privrednoj asocijaciji ističu da je teško uopšte bilo šta iz Srbije izvesti u Kinu, jer proizvodni kapaciteti te zemlje pokrivaju i inače „pola sveta“, uključujući i potrebe svog domaćeg tržišta. Drugim rečima, nema toga što se u Srbiji može proizvesti, a da se to ne pravi u Kini brže, višestruko jeftinije i u mnogo većim količinama.
foto: draško gagovićKINESKI PRODAVAC I ROBA U SRBIJI: Tržni centar u Bloku 75 u Beogradu
Naravno, trgovinski deficit sa Kinom, kao trenutno najvećim svetskim ponuđačem svih mogućih proizvoda široke potrošnje, imaju i druge, mnogo veće i mnogo razvijenije zemlje, počev od Amerike do zemalja Evropske unije. Međutim, one su na drugi način značajni kineski ekonomski partneri. Prvenstveno kao veliki investitori u Kini koji preko kompanija, veoma često u zajedničkom vlasništvu sa Kinezima, „uvoze“ u Kinu njoj toliko potrebno znanje, vrhunsku tehnologiju i tržišno upravljačko iskustvo.
Konačno, kao privreda u zahuktalom usponu, Kina je veliki svetski konzument energenata i sirovina. Energetsku i sirovinsku glad Kina već duže vreme podmiruje, osim na azijskom kontinentu i u Africi (u mnogim afričkim zemljama Kina se umnogome ponaša kao „banka“, jer investira i kreditira tamošnju proizvodnju u za nju važne energetske proizvodne i infrastrukturne kapacitete) i u Južnoj Americi.
U tom kontekstu gledano, Srbija ni na koji način ne može da udovolji kineskim ekonomskim apetitima. Utoliko je intrigantnije visoko političkodiplomatsko rangiranje Srbije kao „strateškog partnera“. Dobri poznavaoci prilika u Pekingu nude za to racionalno objašnjenje. Već duže vreme Kina ima velike probleme sa Evropskom unijom zbog njenog protekcionističkog odnosa kada je reč o uvozu jeftine kineske robe. Takođe, znatan deo svojih ogromnih deviznih rezervi Peking je voljan da investira u Evropu, ali EU za sada na to ne gleda previše blagonaklono. Tako se, sticajem okolnosti, pokazalo da je trenutna geostrateška pozicija Srbije idealna – na evropskom je tlu, a još nije u Evropskoj uniji.
Iz pekinškog ugla gledano, Srbija bi mogla da bude „investiciono ogledno dobro“, na kome bi se pokazala kao solidan partner prihvatljiv kasnije i za Evropsku uniju.
ŠANSA I IZAZOV: Aktuelna kineska strategija evropskog otvaranja za Srbiju je velika šansa. Istovremeno i veliki izazov. Pri tom, dosadašnje iskustvo u međusobnim odnosima teško da može biti od neke pomoći, bez obzira na činjenicu da bilateralni odnosi, generalno uvek dobri, postoje već više od tri decenije.
Bilaterala
Kontinuitet odnosa sa Narodnom Republikom Kinom postoji od 1. oktobra 1949. godine, kada je Federativna Narodna Republika Jugoslavija priznala nezavisnu Narodnu Republiku Kinu. Diplomatski odnosi između dve zemlje zvanično su uspostavljeni 2. januara 1955. godine.
Ambasador Republike Srbije u Pekingu je Miomir Udovički, kome je Državni savet (Vlada) Kine dao agreman u februaru 2006. godine. Ambasador Narodne Republike Kine u RS je Vei Đinghua, kome je predsednik Republike Srbije Boris Tadić dao agreman 9. aprila 2008. godine.
Vlada Srbije je u novembru 2006. dala saglasnost za otvaranje Kancelarije Ambasade Kine u Srbiji, sa sedištem u Prištini, koja je nedugo zatim otpočela sa radom.
Najviši zvaničnici Kine su predsednik Hu Đintao, koji je ujedno i predsedavajući Centralne vojne komisije, predsednik Državnog saveta (Vlade) Ven Đabao, predsednik Stalnog komiteta Svekineskog narodnog kongresa Vu Banguo i ministar inostranih poslova Jang Đieči.
Istorijskog podsećanja radi, treba reći i da je svojevremeno kinesko otvaranje prema svetu počelo upravo preko ondašnje Jugoslavije (prvi strani državnik koji je nakon smrti Mao Cedunga posetio tada usamljenu i od celog sveta samoizolovanu Kinu bio je Josip Broz Tito). Put koji je već tada utrla politika otvorio je prolaz jugoslovenskoj privredi, u tom kontekstu u znatnoj meri i srpskoj. Privrednici su ga, međutim, „popločavali“ uglavnom svojim nerealnim ambicijama o osvajanju kineskog „obećanog tržišta“. Ambicije i iluzije uvek su se tvrdoglavo obijale o elementarno nepoznavanje kineskog društva, kineskih ekonomskih potreba, kineske tradicije i – što je najvažnije – kineskog poslovnog mentaliteta.
Razočarani sopstvenim neuspesima, ovdašnji privrednici olako su dizali ruke od poslovanja sa Kinom i tamošnjim partnerima. Tako je privredna saradnja, kako se to iz godine u godinu pokrivalo diplomatskom frazom, i onda i sada dramatično kaskala za političkom.
Utisak je da ni sada u srpskoj političkoj i privrednoj eliti ne postoji sveobuhvatna strategija ekonomskog povezivanja sa Kinom.
U finansijskoj iznudici, bogata kineska državna kasa u ovom je trenutku opsesivno privlačna mnogim posrnulim ekonomijama širom planete. Isto važi i za srpsku. Ponuđeno široko investiciono polje, koje uključuje bescarinsku zonu, privilegovan tretman, direktno angažovanje kineskih firmi i sl., u mnogim je segmentima primamljivo za dalekoistočne partnere. Po svemu sudeći, poslovanje sa Srbijom sa kineske strane najviše bi nalikovalo spomenutom „afričkom modelu“, a na Srbiji je da u tom okviru nađe svoj interes.
KINESKO OTVARANJE PREMA SVETU PREKO SFRJ: Hua Guofeng i Josip Broz Tito na jahti „Podgorica“
Kinezi, naime, visoko cene prijateljstvo i korektnost u političkim odnosima. Pogotovo nisu ravnodušni prema gestovima solidarnosti kada su u nevolji. Šatori koje je Ministarstvo odbrane Srbije poslalo kao pomoć nakon stravičnog zemljotresa u kineskoj provinciji Sečuan, učinili su Dragana Šutanovca jednim od najcenjenijih ovdašnjih političara u Kini.
Ali su pre svega pragmatični i u poslovnim odnosima slede isključivo interes. Ako ga među ponuđenim projektima nađu, ne treba sumnjati da će „odrešiti kesu“. Pod uslovom da, kada se sve sabere i oduzme, budu na dobitku. Kroz povećani uvoz kineske robe na ovdašnje tržište, zapošljavanje sopstvenih građevinskih kapaciteta i radne snage, ili nečeg trećeg – svejedno.
Za sada u znatnoj meri neprozirni elementi kinesko-srpskih poslovnih aranžmana, neke ovdašnje ekonomske stručnjake navode na ozbiljne slutnje o njihovim krajnjim efektima. U prvom redu sa stanovišta osnovnog strateškog opredeljenja Srbije da se što pre priključi Evropskoj uniji. U tom slučaju strateška partnerstva (i privilegije koje za jednu stranu iz toga slede), kako oni kažu, gube smisao.
Ekonomski odnosi
Kina predstavlja najznačajnijeg spoljnotrgovinskog partnera Srbije u azijskom regionu. Vrednost robne razmene u 2008. godini, prema podacima Ministarstva spoljnih poslova, iznosila je oko 1,25 milijardi evra, od čega je izvoz iz RS oko 3,9 miliona evra.
Prema podacima Privredne komore Srbije, u 2008. godini, Kina je po vrednosti trgovinske razmene, u iznosu 1,8 milijardi dolara, bila četvrti spoljnotrgovinski partner Srbije. Prošlogodišnji izvoz srpske privrede u tu zemlju iznosio je 2,2 miliona dolara, a uvezena je roba u vrednosti 1,8 milijardi dolara.
Srbija je u trgovinskoj razmeni sa Kinom u prvom polugodištu ove godine imala deficit od 563,7 miliona dolara, jer je uvezena roba vrednosti 564,1 milion, a izvezena za svega 440.250 dolara.
Razmena sa Kinom poslednjih osam godina je u stalnom porastu, a 2000. godine je vredela 67,3 miliona dolara.
Izvor podataka: Ministarstvo spoljnih poslova Srbije Dokumentacioni centar „Vreme“
Kulturni skandal: Slučaj »Letnje palate«
IPAK PRIKAZAN: Kadar iz filma „Letnja palata“
Kineski film Letnja palata Lou Jea nije prikazan 1. decembra 2006, na otvaranju Novog festivala autorskog filma na insistiranje ambasade Narodne Republike Kine u Beogradu, koja je organizatorima festivala uputila molbu da film ne bude prikazan „zarad očuvanja dobrih bilateralnih odnosa“.
Ministarstvo inostranih poslova Republike Srbije sugerisalo je organizatorima da zbog viših državnih interesa ne prikažu film, pa je umesto kineskog predstavnika na otvaranju festivala viđen rumunski film 12:08 istočno od Bukurešta, Kornelija Porumboija.
Skidanje filma Letnja palata sa programa, izazvalo je veoma burne reakcije u našoj javnosti.
Inače, u filmu su prikazani necenzurisani dokumentarni snimci događaja na Tjenanmenu 1989, kada je kineska vlast krvavo ugušila studentske demonstracije, u kojima je stradao veliki broj kineskih studenata koji su tražili demokratizaciju i poštovanje ljudskih prava u Kini.
Posle konsultacija sa članovima Saveta Festivala, koji su na zatvorenoj projekciji pogledali film Letnja palata, i posle saopštenja Ministarstva inostranih poslova Srbije, u kojem se navodi da to ministarstvo nije sugerisalo da film ne bude prikazan, Savet i organizator Festivala odlučili su da film ipak bude prikazan u festivalskim dvoranama, pa je u dvorani Kulturnog centra u Beogradu upriličena novinarska projekcija kineskog filma, ujedno i komercijalna projekcija za koju su bile prodate 182 ulaznice.
Kako su novine izvestile, „tom prilikom je otvoren i Festival koji se održava već četiri dana“.
Julovska euforija: Chinatown
Nedeljnik „Vreme“ je iz pera Roksande Ninčić u broju broj 357, iz 1997. godine, pisalo o „Kineskoj četvrti“ u Beogradu kao o projektu ondašnje vlasti:
„Setimo se te panike od pre skoro dve godine, svakodnevnih tekstova dopisnika ‘Politike’ iz gradova gde postoji bar neki kineski restoran, kako je Chinatown svuda u svetu elementarna civilizacijska stvar bez koje se, naprosto, ne može. Svuda po gradu u kojem žive ljudi sa deset hiljada problema po glavi stanovnika tražila se lokacija za kinesku četvrt, ni o čemu se drugom nije pričalo, neko je u novinama objavio slutnju da bi Beograđani jednog jutra mogli krenuti u centar svog grada i otkriti da su zgrade Akademije nauka, Narodnog pozorišta i Narodnog muzeja, uključivši i okolne objekte, pretvorene u pagode. Dr Marković je u svom dnevniku 25. februara 1996. napisala: ‘Nedavno je list „Politika“ pokrenuo akciju da se u Beogradu otvori kineska četvrt. Ta akcija je sasvim opravdana ako se ima u vidu da Beograd već dugo vremena važi za najotvoreniji i najsavremeniji grad na Balkanskom poluostrvu. Sve velike svetske prestonice danas imaju kinesku četvrt ili Diznilend. Ili, i jedno i drugo. To se, uostalom, ubraja u kriterijume kojima se ocenjuje stepen urbanog razvoja nekog grada.’ Nešto se u međuvremenu desilo, kineske četvrti ne samo da nema nego se više i ne pominje. Ostalo je, međutim, zapisano da je dr Marković na kraju svoje posete Pekingu, u vreme te kineske euforije, istakla da ‘levo orijentisani ljudi čitavog sveta danas u Kini mogu naći podršku za svoja uverenja’.“
Posete i susreti
Decembar 2000. Poseta ministra inostranih poslova Kine Tang Đasjuena SRJ.
April 2001. Poseta potpredsednika Savezne vlade SRJ i saveznog ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom Miroljuba Labusa Kini.
Januar 2002. Poseta predsednika SRJ Vojislava Koštunice Kini.
April 2003. Poseta ministra spoljnih poslova Gorana Svilanovića Kini.
Jul 2003. Poseta zamenika MIP Kine Liu Gučanga SCG.
Novembar 2003. Poseta delegacije Vlade Srbije, na čelu sa predsednikom Zoranom Živkovićem Kini.
Septembar 2004. Poseta ministra odbrane SCG Prvoslava Davinića Kini.
Februar 2005. Poseta predsednika Srbije Borisa Tadića Kini.
Maj 2005. Poseta zamenika ministra inostranih poslova Kine Džanga Jesuija SCG.
Jun 2005. Poseta Liu Ćia, člana Politbiroa CK KPK i prvog sekretara Gradskog komiteta KP Pekinga, SCG.
Avgust 2005. Poseta ministra inostranih poslova Kine Li Džaosinga SCG.
Oktobar 2005. Poseta ministra spoljnih poslova SCG Vuka Draškovića Kini.
Decembar 2005. Poseta ministra za ljudska i manjinska prava SCG Rasima Ljajića Kini.
Maj 2006. Poseta predsednice Koordinacionog centra za KiM Sandre Rašković-Ivić Kini.
Maj 2006. Poseta gradonačelnika Beograda Nenada Bogdanovića Kini.
Maj 2006. Poseta direktora BIA Radeta Bulatovića Kini.
Maj 2006. Poseta ministra kulture i informisanja Dragana Kojadinovića Kini.
Oktobar 2006. Poseta Kini potpredsednika Koordinacionog centra za KiM i šefa Ekonomskog tima za KiM i jug Srbije Nenada Popovića.
Novembar 2006. Poseta Kini savetnika predsednika Republike Srbije Leona Kojena i savetnika predsednika Vlade Slobodana Samardžića.
April 2007. Poseta potpredsednika Vlade Kine Hui Liangjua Srbiji.
Jun 2007. Poseta Kini načelnika Generalštaba Vojske Srbije Zdravka Ponoša.
Septembar 2007. Poseta ministra spoljnih poslova Srbije Vuka Jeremića Kini.
Septembar 2007. Poseta zamenika ministra spoljnih poslova Kine Ćiao Zunghuaija Srbiji.
Novembar 2007. Poseta ministra za ekonomiju i regionalni razvoj Srbije Mlađana Dinkića Kini.
Avgust 2008. Boris Tadić i Vuk Jeremić prisustvovali Ceremoniji otvaranja Olimpijskih igara u Pekingu. Tokom njihovog boravka upriličen je susret predsednika Hu Đintaoa i ministra spoljnih poslova Jang Điečija.
Avgust 2008. Ministarka omladine i sporta Snežana Samardžić-Marković prisustvovala je Ceremoniji zatvaranja OI u Pekingu i imala susret sa Hu Jiajangom zamenikom ministra u državnoj administraciji za sport.
Septembar 2008. Poseta načelnika Generalštaba Kine Čen Bingdea Srbiji.
Novembar 2008. Poseta ministra odbrane Dragana Šutanovca Kini
April 2009. Poseta potpredsednika Vlade i ministra nauke Božidara Đelića Kini.
April 2009. Poseta ministra poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Saše Dragina Kini.
Avgust od 20. do 25. 2009. predsednik Srbije Boris Tadić u poseti Kini.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
Nastupi Aleksandra Vučića od pada nadstrešnice do danas
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!