Drugu polovinu XX veka obeležio je spektakularni razvoj farmacije i industrije lekova, uz pomoć koje je dužina ljudskog života značajno produžena a mnoge patnje vezane za bolest smanjene ili eliminisane. Na ovaj način je farmaceutska industrija kroz jednu od svojih misija, humanističku misiju, dala nemerljiv doprinos čovečanstvu. Neke bolesti o kojima su pre 30 godina učili studenti medicine danas su iskorenjene ili se relativno lako i rutinski leče. Danas sve više govorimo o izlečenju mnogih bolesti umesto njihovog „zalečenja“ i sve više stežemo obruč oko glavnih ubica savremenog čoveka: arterioskleroze i malignih bolesti. Zbog toga se naučna istraživanja moraju nastaviti jer njih ne kreira marketing farmaceutskih kompanija, već klinička potreba. Krajnji ishod kliničkih istraživanja lekova je registracija novih lekova koji su efikasniji i bezbedniji od postojećih, ali koji se pacijentima, državnoj administraciji i, posebno, zdravstvenim osiguranjima nude po prihvatljivoj ceni („prihvatljivoj“ sa ekonomskog, socijalno-medicinskog i moralnog aspekta).
Kada je u pitanju edukacija lekara i uloga farmaceutske industrije u tom procesu, stvar je mnogo složenija. Nigde u svetu ne postoji zdravstveni sistem koji može da obezbedi budžetska sredstva za kontinuiranu edukaciju velikog broja lekara, a što je jedan od uslova za obnavljanje njihove licence i garancija propisanog i očekivanog kvaliteta pružene zdravstvene zaštite. Odnos između farmaceutske industrije i lekara je interaktivan, oivičen moralnim načelima obe strane, propisan i regulisan zakonskim propisima i nadziran od strane inspekcijskih organa. Svako narušavanje principa dobrih poslovnih običaja, odnosno prikrivanje ili neistinito predstavljanje materijalnih činjenica vezanih za kvalitet, efikasnost i bezbednost leka treba da budu najstrože kažnjeni od suda stručne javnosti, državnih organa, medija, i naravno, krajnjih korisnika lekova – bolesnih ljudi.
Bez obzira na pojedinačne zloupotrebe od strane korisnika edukacije (lekara) ili od strane sponzora edukacije (farmaceutske industrije), ipak ne treba zaboraviti tone knjiga, monografija, časopisa i druge pisane literature koju je farmaceutska industrija godinama poklanjala srpskim lekarima, niti treba zaboraviti da ova industrija generacijama srpskih lekara omogućava uspostavljanje međunarodnih kontakata i prilika da se sa velikih scena, iz prve ruke, upiju najnovija znanja i saznanja.
Tekst „Prodavanje bolesti“ Svetlane Vukajlović, direktorke Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, objavljen u prošlom broju „Vremena“, izazvao je brojne reakcije institucija i pojedinaca, predstavnika stručne javnosti.
Prenosimo neka reagovanja
Generali Osiguranje Srbija je u prva četiri meseca 2025. godine zabeležilo rast premije značajno iznad proseka tržišta, potvrđujući svoju poziciju među najprepoznatljivijim i najzastupljenijim osiguravajućim kućama u Srbiji, posebno u segmentu osiguranja stanovništva
Kad si jedina visoka, i još strankinja u gužvi Kineza, a tvoj spas je Google prevodilac i molitva da ne zakasniš
Možda u novčaniku imate novčanice koje nisu toliko stare niti retke, ali ih kolekcionari dosta cene. Neverovatno, ali sreću vam može doneti i Mlađan Dinkić
Novak Đoković pobedio je deset godina mlađeg Aleksandra Zvereva sa 3:1 u setovima (4:6, 6:3, 6:2, 6:4) i plasirao se u polufinale Rolan Garosa. I to posle preokreta, nadmoćno, kao u najboljim danima
Stalna postavka Lavirint devedesetih postavlja pitanja, ne daje odgovore. Ima zadatak da posetioce podstakne da misle tako što će im vratiti emocije. Ne nudi priču jedne strane, nego proživljavanje teškog iskustva
Petorica režimskih batinaša pretukla su studenta Pravnog fakulteta u Beogradu Petra Živkovića. Dok od slučaja Miloša Pavlovića vlast pravi politički cirkus, policija je u noći između ponedeljka i utorka odbila da primi prijavu za premlaćivanje Živkovića
Svako ko proda glas, postaje kmet na Vučićevoj latifundiji. Svako ko ćuti na kapuljaško nasilje, pristaje i na pravo prve bračne noći naprednjačkih velmoža. Možemo i moramo bolje od toga
Miloš Pavlović je napadnut jer nije shvatio da u naprednjačkoj Srbiji učešće u javnom životu ima neformalnu cenu. I da nju sada plaćaju i ćaciji
Intervju: Tužiteljka Bojana Savović
Svako treba da živi sa svojom savešću – ako je ima Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
