Ruski almanah
Novi broj „Ruskog almanaha“, časopisa posvećenog ruskoj književnosti, donosi, između ostalog, sjajne pesme Borisa Riže, prerano preminulog savremenog ruskog pesnika (imao je 27 godina), pripovetku Alekseja Remizova, priče Ilje Stogofa, pesme Sergeja Stratanovskog i Saše Sokolova, tekst Latinke Perović o Bakunjinu, kao i deo Bakunjinove knjige Državnost i anarhija, priču Gorana Petrovića „na ruske teme“, a kao poslasticu putopisni zapis velikog prevodioca Jovana Maksimovića o njegovom susretu sa Tolstojem. Prevode potpisuje ekipa vrhunskih prevodilaca – Svetislav Travica, Lidija Suborin, Zlata Kocić, Mirjana Grbić…
Treći program
U tematu časopisa „Treći program“ „Budućnost sovjetske prošlosti“, koji je priredio Milan Subotić, kroz odnos prema sovjetskoj prošlosti, preispituju se političke, kulturne, ideološke mogućnosti i perspektive savremene Rusije, kao i izmenjeni status tih pojmova u savremenom kontekstu. Među autorima se, pored samog Subotića, nalaze i poznate teoretičarke i teoretičari, Šila Ficpatrik, Suzana Bojm i Martin Malija, kao i, kod nas manje prevođeni, Ronald Sunija, Lora Eglštajn i Johan Helbek. Temat posvećen Hani Arent usredsređuje se na dva manje poznata aspekta njenog dela, na njeno shvatanje mišljenja i suđenja, kao i na političke implikacije njenih teorijskih postavki. Pored tekstova domaćih autorki Daše Duhaček i Snežane Otašević, u tematu ćemo pronaći priloge Ričarda Bernstina, Vlaste Jalušić, Elizabet Jang-Bril i Frederik Dolan. Temat o Žaku Lakanu otvara čuveni tekst „Proizvodnja četiri diskursa“, a nastavljaju ga komentari Žak-Alena Milnera i Petera Klepeca. Refleksije o muzici posvećene su kapitalnoj studiji Borisa Asafjeva „Muzička forma kao proces“, u bloku o bioetici čitamo tekstove Karela Turze, Sandre Radenović i Slobodana Savića, dok se u rubrici „Studije i ogledi“ nalaze tekstovi Tima Ingolda, Zorice Tomić, Branislava Dimitrijevića, Bena Dejvisa i Jovana Aranđelovića. Svesku zatvaraju „Hronika“ i projekti. Prateći sadržaj broja je kompakt disk sa ostvarenjima sa konkursa „Zvučne razglednice sa jugoistoka Evrope“, u organizaciji Gete instituta iz Beograda i Trećeg programa. Osvrt na ovaj mali-veliki događaj potpisuje Ivana Neimarović.
U Zagrebu je, u okviru izložbe o plesu za vreme i nakon Jugoslavije, predstavljen digitalni arhiv savremenog plesa u ovom delu Evrope. Koordinator ovog četvorogodišnjeg projekta je Stanica Servis za savremeni ples iz Beograda
Vlada Srbije je prekršila Ustav, upozorava Evropa Nostra i traži hitnu zaštitu Dobrovićevog kompleksa Generalštaba. Isti zahtev upućen je i iz Društva konzervatora Srbije
Peticiju sa 10.500 potpisa predalo je Bibliotekarsko društvo Srbije nadležnima, nadajući se brzom rešenju koje će ih osloboditi nezakonite odluke po kojoj biblioteke treba da plaćaju nadoknadu za izdate knjige organizaciji OORP
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Pavle Jerinić je na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu pročitao apel UDUS-a da se oslobode uhapšeni u Novom Sadu, što je upravnik ovog pozorišta, Svetislav Goncić osudio, zaboravljajući da je to tradicija koju je započeo još Voja Brajović u vreme Miloševića
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
