Nedelja, krvava nedelja

Pred vladom Velike Britanije nalazi se dugoočekivan izveštaj o ubistvu 13 civila u Deriju (poznat i kao Londonderi) 30. januara 1972. godine, kada su britanske trupe otvorile vatru na civile koji su mirno demonstrirali. Tako je počela kriza u Severnoj Irskoj, a posledice tog čina osećaju se već tri decenije. Dan kada su vojnici pucali na civile opisan je u pesmi „Sunday Bloody Sunday“, čuvene irske grupe U2.

Istragom je rukovodio viši sudija lord Mark Sevil, ispitano je više od 900 svedoka i uzete su izjave od oko 2500 ljudi. Izveštaj je napisan na 5000 strana i predat je vladi u ponedeljak.

Ovaj užasan događaj zbio se pre 38 godina i neće biti zaboravljen zbog toga što je IRA posle toga dobila legitimitet u očima mnogih Iraca. Zapaljena je Ambasada Britanije u Dablinu, ali su se odnosi između Londona i Dablina uskoro vratili na stari, podnošljivi nivo. Međutim, „krvava nedelja“ promenila je javni govor – izraz „naoružana borba“ ušao je u terminologiju, i uništila kredibilitet Britanije kao zemlje koja održava red u Severnoj Irskoj. Politička saradnja Londona i Dablina bila je blokirana godinama zbog unionističke paranoje, republikanske iredente i eskalacije nasilja sa obe strane.

Pomirenje je trajalo dugo. U uvodnom tekstu u novinama Belfast News Letter, napisanom 1997. godine, autor je osudio događaj u Deriju, opisavši ga kao ubistvo nevinih civila „koji nisu bili krivi ni za šta“.

Rezultate izveštaja lorda Sevila, najdužeg i najskupljeg u britanskoj pravosudnoj istoriji, prvo su videli rođaci poginulih, dok su se ostali prijatelji i istomišljenici okupili na mestu zločina, da bi, kako kažu, simbolično završili njihov protest. Izveštaj se bavi okolnostima i događajima koji su prethodili ubistvu 13 ljudi na licu mesta, dok je 14. osoba kasnije umrla od posledica ranjavanja britanskih vojnika. Deri je drugi po veličini grad u Severnoj Irskoj.

Za tri decenije nasilja, koje je počelo posle „krvave nedelje“, poginulo je više od 3500 ljudi. Mirovni sporazum Good Friday sklopljen je 1998. Istraga o ubistvu civila u Deriju trajala je 12 godina i koštala više od 190 miliona funti. Šta se desilo „krvave nedelje“ pre 38 godina i kako je došlo do toga da vojnici pucaju na mirne demonstrante, rasvetliće istraga, a rođaci poginulih se nadaju da neće biti ustanovljeno da je neko od ubijenih ili ranjenih zapravo bio naoružan ili bombaš.

Među ispitanim svedocima je i Martin Mekginis, zamenik premijera Severne Irske, koji je priznao da je u to vreme bio komandir IRA-e (Irske republikanske armije) za grad Deri. „Građani Derija, žene i muškarci, žele da Sevil jasno ustanovi da je tih 27 ljudi koji su toga dana ubijeni ili ranjeni, apsolutno nevino i da su krivi oni koji su pucali na njih“, rekao je Mekginis.

Analitičari su zabrinuti da će ovaj novi izveštaj dovesti do javnog poziva za suđenje vojnicima, dok su mnogi paramilitarni komandanti ostali van rešetaka ili su se izbavili iz zatvora pod uslovima mirovnog sporazuma u Severnoj Irskoj. Tim povodom viši britanski armijski oficiri smatraju da ako vojnici dospeju na sud, onda bi neke istaknute ličnosti iz IRA-e takođe morale da stanu pred lice pravde.