Pasji život

Slađana Krstić 20. avgusta nije mogla ni da pretpostavi šta se desilo sa mešancem Miškom koji se toga dana nije pojavio u njenom dvorištu. Dva dana kasnije Miškov leš je pronađen u zaječarskom selu Rgotini. Javnost se još nije oporavila od snimaka sa kerušom Milom kojoj je nepoznati počinilac odsekao sve četiri šape, a 23. avgusta u novinama smo mogli da vidimo još brutalniji prikaz nasilja nad životinjama – obezglavljenog psa. Pas je najpre ošamućen udarcem tupim predmetom u glavu, a onda mu je N.N. počinilac odsekao glavu.

Obdukcijskim pregledom je utvrđeno da pas nije imao povrede na drugim delovima tela, da je bio dobro uhranjen, ali da nije čipovan niti vakcinisan protiv besnila.

„Obdukciju je bilo veoma teško obaviti u situaciji kada su se koža i dlaka odvajali zbog izraženih truležnih procesa do kojih je došlo zbog visokih temperatura, a mi pretpostavljamo da je smrt nastupila pre više od 48 sati“, rekla je Milijana Nešković, epizotiolog na Institutu za veterinu u Zaječaru koja je radila obdukciju.

Kao i nakon ranijih slučajeva brutalnog mučenja i ubijanja životinja u Srbiji, na internetu ljudi različito komentarišu ubistvo iz sela Rgotine. Većina komentara osuđuje počinioca, protiv koga su Društvo za zaštitu životinja i zaječarska policija podneli krivičnu prijavu, i naziva ga bolesnikom, dok ima i onih koji misle drugačije.

Slađanu Krstić u njenom selu znaju po tome što u svom dvorištu brine o 15 pasa i 10 mačaka. Njeni sugrađani su zbog, kako kažu, mogućnosti širenja zaraze iz njenog dvorišta, nadležnoj komunalnoj inspekciji pisali peticiju. „Pre toga su me tužili“, priča Slađana Krstić. „Dolazila je komunalna inspekcija, ali nije mi izrekla nikakvu zabranu čuvanja životinja iz prostog razloga što je dvorište uredno i nikome ne preti nikakva zaraza. Jednostavno, nisam omiljena u selu zato što čuvam životinje. Ovo je bio atak na mene i bojim se da su u opasnosti i ostali psi i mačke u mom dvorištu“, kaže Slađana.