Radomiru Antiću ništa nije pomoglo. Ni javna podrška igrača, ni javna podrška navijača. Čim se ukazala nova prilika, čelnici Fudbalskog saveza Srbije su ga smenili i na njegovo mesto doveli fudbalsku legendu Vladimira Petrovića Pižona.
Javnost je bila od početka podeljena, s tim što je većina medija ipak bila na strani moćnog predsednika Saveza Tomislava Tola Karadžića.
U danu kada je rokada izvršena, ranije najavljivana u medijima koji podržavaju svaki Karadžićev potez, stasiti Nikšićanin je poručio:
„Oni koji su pustili suzu sada mogu da je obrišu jer imamo novog selektora.“
Niko nije posebno plakao za Antićem, jer je i on ostao nedorečen: javno je govorio o patriotizmu, o punim stadionima, o veličanstvenoj atmosferi, a iza se pregovaralo o podeli zarade. On je doneo veliku promenu u srpsku fudbalsku čaršiju u protekle dve godine i sa timom koji je uglavnom bio selektirao njegov prethodnik Havijer Klemente napravio je uspeh plasmanom na Svetsko prvenstvo u Južnoj Africi. Međutim, kao što smo o tome pisali više puta proteklih meseci, to nije bilo dovoljno za glavu kuće, Karadžića, koji je Radomirovu smenu najavio i pre nego što je avion iz Južne Afrike sleteo na beogradski aerodrom u Surčinu.
Karadžić je imao spremnu taktiku i samo je nastavio tamo gde je stao prošle zime kada je kriza oko Radomirove plate pretila da ekipa u uzletu ostane bez trenera koji ju je odveo na prvenstvo. Zakulisane radnje oko Antićeve plate, oko njegovih premija, konstantno su bile trn u oku prvom čoveku srpskog saveza. Međutim, stvar je bila zakopana jedno vreme i dovela je do stvaranja iluzije da je sve u redu i da se čeka super nastup „orlova“ u Africi. Ono što se tamo dešavalo posebna je priča: na kraju, jedni su nastup ocenili kao propast, oslikavajući to gubitkom ozbiljnog novca koji je trebalo da dođe u kasu Saveza plasmanom u osam najboljih, dok su drugi racionalno prosuđivali da je sam plasman veliki uspeh i da je pobeda protiv Nemačke posle 48 godina takođe veliko dostignuće srpskog tima.
„Ako skok sa 37. na 15. mesto FIFA rang-liste nije uspeh, onda ne znam šta je uspeh“, ponavlja ovih dana Antić, iznoseći veoma merljiv argument u debatu oko njegovog statusa.
Takođe, sada od njega konačno saznajemo preko intervjua koji je dao banjalučkim „Nezavisnim novinama“ da se protiv njega radilo mesecima, i da „ovo što se pripremalo mnogo je i za slona, a kamoli za Radomira“.
Antić voli da u javnim nastupima govori o sebi u trećem licu, to nije novost, ali je taj manir u srpskim medijima samo doveo do toga da bude dodatno ismevan, pa se dogodilo da njegov lapsus na konferenciji za novinare pred utakmicu sa Farskim ostrvima bude citiran u svim medijima kao najvažnija stvar. On je tada rekao: „Evo nas na početku novog cirkusa.“
Iz perspektive posmatrača to i jeste tačno, tako bukvalno shvaćeno, jer sve u vezi sa srpskim fudbalom jeste neka vrsta cirkusa pošto glavne nedoumice traju godinama unazad, a sporadični uspesi reprezentacije i klubova uspevaju da čitavu stvar drže i dalje u magli.
Za ovakvu procenu u najvećoj meri je zaslužan predsednik Saveza Karadžić. Čovek za koga se tvrdi da je bio uspešan preduzetnik verovatno ovih poslednjih dana nije u najboljem raspoloženju. Njegov kum i poslovni prijatelj, vodoinstalater iz Subotice, Momčilo Rajić (poznat u Subotici pod nadimkom Moma Spas), označen proteklih dana kao alko-bos Srbije, uhapšen je sa grupom saradnika zbog prevara u privredi. Rajić je preduzetnik koji je u procesu privatizacije uspeo da upropasti Zrenjaninsku, Bečejsku, Jagodinsku i pivaru u Titelu, a obogatio se devedesetih radeći na subotičkom buvljaku.
Osim emotivne, ovo verovatno nema nikakve veze sa poslovima Tomislava Karadžića, koji iz sve snage pokušava da „zatvori finansijsku konstrukciju“ za izgradnju „Kuće fudbala“, oko čije je izgradnje bilo pokrenuto ranije više kontroverzi. Najveća je, čini se, učešće države koja podržava sport čiji lideri kažu da je veoma neuspešan, a sa druge strane oni koji su uspešni grcaju za male novce. O priči o neuspehu na šampionatu, što je na početku kampanje protiv Antića bilo glavno Karadžićevo oružje, predsednik se ni u jednom trenutku nije osvrnuo na svoj deo odgovornosti što dovoljno govori o tome kako on razume svoju poziciju.
Prvo je govorio o takmičarskom, a potom o finansijskom kolapsu, što je na kraju dana izgleda bilo najvažnije. Pri tom je prenebregavao činjenicu da novac koji je došao u Savez u poslednje dve godine nije rezultat nekog neverovatno inventivnog rada njegovog tima u Savezu, nego je u ogromnoj meri posledica dobrih rezultata ekipe. Kao što smo ranije pisali, Antić je dobro razumeo koliki je njegov udeo, koliko je on „uneo“ u Savez i želeo je svoj procenat. Karadžić nije video savez kao akcionarsko društvo u kome se profit deli prema veličini početnog uloga – broja akcija – nego je, čini se, imao više konzervativniji pristup ovom poslu: on kao čelni čovek određuje kome koliko pripada – njegov je model vertikalni, domaćinski.
Kada se sleglo oko Svetskog prvenstva, svađa se prenela na oblast kompetencija, na nemogućnost da Antić vodi tim zbog kazne, pa da je atmosfera već toliko narušena da mora nešto da se menja i sve iz te serije. U pozadini, Karadžić je tražio način da ono „Tole lopove“ sa tribina ne dopre do ušiju onih iz sveta politike koji ga štite i da na tom polju dobije podršku za smenu Antića koji nema meru u svojim zahtevima. Neki kompromis je bio pronađen nekoliko dana pred početak kvalifikacija, ali se čekalo samo da neko namigne posle utakmice sa Slovenijom pa da Antić odleti. Srbija je osvojila četiri od šest mogućih bodova i to nije uspeh, ali je daleko od propasti kako su neki ocenili nastup tima u koji smo se kleli do pre nekoliko meseci. Slovenija nije ništa slabija od Srbije, igrali su na Svetskom prvenstvu, znaju da se organizovano brane i nikada ih u prošlosti nismo pobedili. Ipak, to je kao sad bilo dovoljno da se opet udari po Radomiru i da se traži drugo rešenje.
Navodni spas za srpsku reprezentaciju nije na sreću pronađen u alkoholu (Moma Spas) nego u igračkoj legendi Crvene zvezde Vladimiru Petroviću Pižonu, koji je pozvan da „vrati atmosferu u tim“ i proba da odvede ekipu na Evropsko prvenstvo 2012, koje će zajednički organizovati Poljska i Ukrajina. Petrović je jedini vedar i nasmejan u ovoj priči. Ovo je za njega vrhunac karijere. Petrović dolazi na čelo reprezentacije čije mu je kormilo po nekom sledu pripadalo još pre nekoliko godina kada je sa uspehom predvodio mladu reprezentaciju Srbije do drugog mesta u Evropi. Kažemo po nekom redosledu kakav je, na primer, u Nemačkoj ili sada u Argentini gde oni koji su pravili igrače dobijaju šansu da sa njima nešto naprave i u seniorskoj konkurenciji.
Kada je odlazio sa mesta trenera mlade reprezentacije vajkao se da za nekoliko godina rada u Savezu nije video ni banke i da prosto mora da nađe neki posao od koga može da hrani porodicu. Posle izleta u inostranstvo, vratio se u poljuljanu Zvezdu prošle godine u kojoj su njegov status „legende“ iskoristili da stabilizuju novu upravu, a kada im to više nije bilo potrebno smenili su ga iako je bio ispred Partizana. Oni koji ga ne cene kažu da ne zna ništa o taktici, da igra sa devet bekova i da sa njim reprezentacija nema nikakve izglede.
Pižona su počeli da blate odmah sa raznih strana zamerajući mu da on zapravo nije neko trenersko ime i on to ne poriče, ali Pižon zna šta je fudbal, zna šta je dobar tim i ako bude uspeo da izdrži pritisak raznih „krugova“ iz Saveza i oko Saveza, možda izgura čitav ciklus. On je čovek koji ne pripada nijednoj „struji“ i kada je bio velika igračka zvezda i danas ostao je isti Zvezdarac koji se javlja svim ljudima u kraju. Oko njega nema kontroverzi i samo je nevolja u tome što su se iza njega sakrivali ljudi koji objektivno nisu mogli da naprave rezultat. On sigurno neće poput Antića pozivati naciju u pomoć, neće koristiti visokoparne fraze o tome kako se vratilo poverenje naroda, kako je dobro ako je narod zadovoljan i slično.
Pižon će dati sve od sebe, a tako će igrati i njegov tim. Sa golubovima i košarkom Srbija je imala sreću. Sačekajmo da vidimo šta će biti u fudbalu. Ni neuspeh u kvalifikacijama ne mora da bude loša stvar, ako će to pomoći da se konačno počiste stvari u srpskom fudbalu.
