Kulturni rebalans Kine

Kina bi uskoro mogla da lansira novi izvozni proizvod – kulturu. Komunistička partija je u novom, 12. po redu petogodišnjem planu objavljenom 18. oktobra, upravo kulturu i masmedije navela kao „stožer“ celokupnog ekonomskog razvoja u narednom periodu. To je hvale vredan cilj nakon već ostvarenih državnih prioriteta poput razvoja industrije automobila i nekretnina. Razvijanjem kulture izbalansiraće se privreda Kine, to je izvesno, ali država mora da bude svesna činjenice da je mnogo teže proizvesti kulturu, nego automobile ili stanove.

U narednom periodu u Kini se predviđa znatan rast filmske industrije, masovnih komunikacija ili turizma. Ove oblasti su do sada bile zapostavljene – prema zvaničnim podacima „Morgan Stenlija“, prosečan Kinez je na razonodu i slobodno vreme do sada trošio samo osam odsto sume (izraženo u dolarima) koju tipičan Amerikanac troši za iste stvari. Kada se situacija tako sagleda, termini poput „stožer“ i „stub“ zvuče manje neprikladno. Pogotovo kada se uzme u obzir činjenica da su prethodni petogodišnji planovi dali rezultate – statistika kaže da više od 88 odsto urbane populacije u Kini danas poseduje stanove, a da je kinesko tržište automobila jedno od najvećih. Prema podacima Kineske asocijacije filmskih stvaralaca, Kina bi do 2015. godine mogla da prestigne Japan i Indiju i postane druga zemlja na tržištu filmova. Korisnici mobilne telefonije u Kini pošalju 2,1 milijardu kratkih SMS poruka svakog dana, objavila je kineska državna služba za informisanje.

Najvažnije je to što su medijske i usluge iz domena kulture u funkciji ostalih državnih ciljeva. Razvijanjem ovih usluga može da se utiče na promociju potrošnje, a promocijom kineske kulture i jezika preko povećanog izvoza literature postiže se povećano razumevanje svetskih lidera, na primer, G20 ili MMF-a. Ali, da bi se taj stub postavio, Kina mora da otkloni neke prepreke. Intelektualna svojina još nije zaštićena na adekvatan način, što naglašavaju filmski stvaraoci, a to negativno utiče na razvoj kreativnosti i mogućnost zarade. Zašto da se mučimo ako neko može lako da nam ukrade ideju?