Ženski predsednički klub

„Dobro došla u klub“, poručila je Kristina Fernandez de Kiršner u specijalnoj čestitki Dilmi Rusef, pobednici na predsedničkim izborima u Brazilu. U ženskom „latino“ predsedničkom klubu trenutno su tri najmoćnije žene Latinske Amerike – Kristina Fernandez de Kiršner je na čelu Argentine, Dilma Rusef preuzima dužnost predsednice Brazila u januaru 2011. godine, a treća je Laura Činčila, predsednica Kostarike. Ali, ove tri žene nisu i jedine moćne političarke – Kamla Persad-Bisesar je ove godine postala premijerka Trinidada i Tobaga.

Prva žena u politici bila je Marija Estela „Izabelita“ Martinez de Peron, udovica Huana. „Izabelita“ je bila na poziciji potpredsednice Argentine da bi posle smrti supruga Huana Perona 1974. preuzela funkciju predsednika. Trend dominacije žena u politici sledila je Lidija Tehada, kratko vreme predsednica Bolivije.

Devedesetih godina prošlog veka pojavilo se nekoliko žena u politici Latinske Amerike. Na Haitiju je 1990–1991. na vlasti bila žena; u Ekvadoru je 48 sati predsednica bila Rosalija Artega; u Gvajani je dve godine vladala žena pokojnog predsednika. Međutim, prva žena koja je na vlast došla na predsedničkim izborima bila je Violeta Čamoro u Nikaragvi. Ona je pobedila sandinistu Danijela Ortegu na izborima 1990. godine sa 55 odsto glasova.

Predsednica Čilea Mišel Bašle je u novije doba lansirala novi „ženski“ predsednički trend. Bivša ministarka (zdravlja i odbrane) izabrana je zbog svog političkog delovanja i bila je prva žena koja u taj posao nije ušla tako što je nastavila muževljevim stopama ili zbog jake muške podrške. Argentinska predsednica Kristina Kiršner nasledila je pokojnog muža Nestora Kiršnera. Ali za razliku od mnogih prethodnih vladarki, novoizabrana predsednica Brazila Dilma Rusef i Čileanka Mišel Bašle pobedu su izvojevale tek u drugom krugu predsedničkih izbora.

Dilma Rusef je osvojila mandat predsednice Brazila 1. novembra 2010. godine, pobedivši sa 56 odsto glasova oponenta Hosea Sera. Njena pobeda je najveći dosadašnji trofej u „ženskom predsedničkom klubu“ Latinske Amerike. Od 1. januara 2011. godine, Dilma Rusef rukovodi drugom po broju stanovnika zemljom u regionu (prva je Meksiko) i ekonomijom za koju se predviđa da će izbiti na 17. mesto u svetu (umesto Italije) zbog potencijalno najvećih nalazišta nafte. Osim toga, Dilma Rusef stupa na čelo privilegovanog društva BRIC, u koje se ubrajaju najveće brzorastuće ekonomije sveta – Brazil, Rusija, Indija i Kina.