Šta smo saznali između 21 i 22?

Novi odgovori o nestanku vrsta

Istražujući sedimente na kanadskom Arktiku iz doba permiana, tim koji je vodio geolog Stiven Grezbi pronašao je minijaturne okruglaste čestice koje svedoče o otvorenom sagorevanju uglja. Takve čestice znatno se razlikuju od onoga što ostaje nakon sagorevanja vegetacije. One su bogate hromom i drugim toksičnim metalima, i mogle su, kako navodi Grezbi, da utiču na izumiranje vegetacije i trovanje voda. Endru Nol, paleobiolog sa Harvarda, potvrdio je u svojim istraživanjima da bi čestice nakon takvog sagorevanja uglja mogle da zatruju velike površine Zemlje. Još jedna potvrda teorije o sagorevanju uglja kao razlogu istrebljenja vrsta jeste to što, po Nolu, nisu izumrle sve vrste – na primer, nestao je veliki broj korala, ali na neka druga morska bića nije bilo uticaja.

Matičnim ćelijama protiv defekta bebe

Razvojem dijagnostičkih alata, sve je jednostavnije uočiti defekte fetusa koji se još razvija u majčinom stomaku. Jedan od načina lečenja koji danas istražuje veliki broj naučnika primenjuje se zahvaljujući matičnim ćelijama, ali transplantacija matičnih ćelija na fetusima uglavnom nije uspevala. Istražujući ovu pojavu na miševima, Amar Nijagal sa Univerziteta u Kaliforniji upoređivao je krv majke i fetusa i došao do podatka da krv deteta sadrži oko 10 odsto krvnih ćelija majke. Zahvaljujući tome dobili su odgovor na pitanje zašto transplantacija matičnih ćelija na fetuse nije uspevala: nije kriv imuni sistem bebe, već majke.

Možemo li smršati od nesanice

Naučnici su oduvek znali da nesanica troši energiju, ali do sada nisu taj trošak „bacili na papir“. Istraživanje grupe naučnika objavljeno u „Žurnalu psihologije“ pokazalo je da je razlika između dobrog sna i nespavanja cele noći tačno 161 kalorija – jedna šolja mleka. Naravno, ova računica odnosi se samo na ležanje i gledanje u plafon, a čak se ne bi isplatilo ni onima koji drže dijetu jer već sledećeg dana telo će pokušati da sačuva malo više energije „za svaki slučaj“.