Muzej istorije Jugoslavije priprema novu stalnu postavku kojom će predstaviti istoriju Jugoslavije i jugoslovenstva, od nastanka države 1918. godine do njenog raspada 1991. godine
Ovih dana se očekuje da će Ministarstvo kulture Srbije odobriti predlog Muzeja istorije Jugoslavije o novoj sistematizaciji građe, kako bi zbirke, umesto po vrsti materijala, bile razvrstane po temama i fenomenima kojima Muzej ubuduće namerava da se bavi. Naime, Muzej istorije Jugoslavije priprema novu stalnu postavku kojom će predstaviti istoriju Jugoslavije i jugoslovenstva, od nastanka države 1918. do njenog raspada 1991. godine. Pripreme su u toku, i očekuje se da će prvi koncept biti završen i predstavljen javnosti krajem godine.
„Pokušavamo da jasnije odredimo profil Muzeja, i da otklonimo razliku između imena Muzeja i prirode naših zbirki“, kaže u razgovoru za „Vreme“ Katarina Živanović, v.d. direktora Muzeja istorije Jugoslavije. „Muzej ne sadrži istorijsko-dokumentarni i umetnički materijal koji je u potpunosti u vezi sa njegovim nazivom, zato što se građa koju smo nasledili iz Muzeja revolucije i Memorijalnog centra „Josip Broz Tito“ (vidi okvir) odnosi na zbirke koje su formirane od predmeta koje su Titu poklanjali državnici, poznate ličnosti i jugoslovenski narod, i od predmeta koji su pratili tok Drugog svetskog rata. Nova stalna postavka biće u prostorima u kojima je sadašnja, pa će tako eksponati u Kući cveća govoriti o Titovom životu, a postavka u Starom muzeju o Jugoslaviji, dok će u „25. maju“ biti izložbe koje ukazuju na fenomene proistekle iz istorije Jugoslavije. Naša nova postavka će se baviti istorijom države koja ne postoji, i istorijskom idejom koja u nekom obliku, izgleda, još postoji.“
IZA ZAVESE: Postavka o istoriji Jugoslavije baviće se i fenomenima koji nisu vezani samo za prostor SFRJ. „Mi smo to već nagovestili prošlogodišnjim programima: na primer, izložbom, „Iza gvozdene zavese“ o umetnosti komunizma, vremena koje je povezano sa socijalizmom SFRJ“, kaže Katarina Živanović. „Naša ambicija je da iz našeg Muzeja izađete sa informacijom šta je bila Jugoslavija kao država i šta predstavlja ideja jugoslovenstva.“
Predrag Marković, istoričar i predsednik Upravnog odbora Muzeja, najavljuje da novi koncept pokušava tematski, a ne hronološki da prikaže osnovne vidove života u Jugoslaviji: politiku, nacionalne odnose, mesto u svetu, ekonomiju, društvo, kulturu, sport. „Zašto tematski, a ne hronološki princip – pa zato što omogućava sveobuhvatniju priču“, kaže Marković. „Jugoslavija je starija od svog nastanka, a taj važan detalj bi se hronologijom izostavio.“ Na pitanje zašto baš (tek?) sad, dvadeset godina nakon što je ukinuta, priča o Jugoslaviji, Predrag Marković odgovara da je dosad trajala zabuna kakav odnos imati prema tom vremenu, a onda se došlo do zaključka da treba napraviti muzej o Jugoslaviji zašto što je to korisno. „Jer zašto bismo odbacili i negirali interesovanje 100.000 ljudi koji dođu ovde godišnje (vidi okvir), a i zato što se istorija ne sme odsecati. Ne radi se o nostalgiji za prošlim vremenom, već o istorijskom kontinuitetu, ali i o turističkom značaju. Svi delovi naše prošlosti su deo našeg identiteta, pogotovo ovaj koji nam je blizak i koji je većina našeg stanovništva doživela.“
Nestankom Jugoslavije prestala je potreba za Muzejem revolucije naroda i narodnosti Jugoslavije i za Memorijalnim centrom „Josip Broz Tito“, pa su oko 200.000 eksponata iz te dve institucije 1996. godine pripale novoformiranom Muzeju istorije Jugoslavije. U vreme osnivanja prostor Muzeja je bio znatno veći, ali je 1997. godine Slobodan Milošević zidom odvojio i prisvojio bivšu Titovu rezidenciju, Lovačku kuću, Bilijarnicu i Ovalnu zgradu, pa su u sastavu MIJ-a ostala tri objekta: Muzej „25. maj“, Kuća cveća i Stari muzej. Stalna postavka je u Kući cveća i u Starom muzeju, a u „25. maju“ je galerijski prostor za izložbe zbirki muzeja i gostujuće izložbe, depo i kancelarije.
Kuća cveća je pet godina, do Titove smrti, bila njegova zimska bašta za odmor i rad. Njen projektant je Stjepan Kralj. Centralni deo, cvetna bašta, 1980. godine preinačen je u mesto gde je Tito sahranjen, a u dva paralelna prostora nekad namenjena za rad, sada su stalna postavka Titovih štafeta i Spomen soba.
ŠTAFETE: Muzej istorije Jugoslavije čuva, pored ostalog, i 22.000 štafetnih palica načinjenih između 1945. i 1986. godine, u kojima su poruke i pozdravi jugoslovenskih naroda Titu za njegov rođendan prenošene celom Jugoslavijom. Izrađivane su od najraznovrsnijeg materijala, imaju razne oblike, njihovi autori su birani umetnici, simbolišu bratstvo i jedinstvo jugoslovenskih naroda i znače narodnu odanost i ljubav prema Titu.
SPOMEN SOBA: Titova Spomen soba je postavljena namenski, po rečima Katarine Živanović, v.d. direktora Muzeja, zbog brojnih stranih delegacija koje posećuju Kuću cveća. U njoj je, naime, knjiga utisaka, smeštena u ambijent salona u kome su radni sto, fotelja i biblioteka urađeni u tradiciji ohridske duborezačke tradicije, poklon nekadašnje republike Makedonije Titu.
STARI MUZEJ: Zgrada Starog muzeja u kojoj je sada etnografska zbirka, sazidana je po idejnom rešenju arhitekte Branka Bona 1964. godine i namenjena je za čuvanje i izlaganje poklona koje je dobijao Josip Broz. Najnovija postavka Starog muzeja nazvana je „Put oko sveta za 23 minuta“ zato što posetiocu treba tačno toliko da pročita sve legende koje objašnjavaju eksponate. Za ovu postavku izabrani su najeksluzivniji između 4000 predmeta iz etnografske zbirke Muzeja. Na ponuđenom „Putu oko sveta“ moguće je, pored ostalog, saznati da je šamšir, vrsta sablje, imao aerodinamični oblik kako bi bio lak za rukovanje prilikom jahanja; da je etiopski štit otporniji od drugih zato što ima poseban zasvođen oblik postignut naročitim načinom savijanja kože nosoroga, antilope ili slona preko kamena; da je ženski tanto, odnosno kaiken – tradicionalni japanski mač sa duplom oštricom – bio deo svadbenih poklona koji su žene nosile zadenutog za pojas i koristile u samoodbrani (izloženi primerak je iz 14. veka); da su na kraju drške srpastog noža poglavice naroda Mangbetu iz Konga dve izdužene lobanje simbol idealne lepote ovog naroda; da bodež katar iz Indije ima jedno šuplje sečivo unutar koga se nalazi manje koje se pojavljuje kada se drška pritisne; da je karnevalski kostim Oruro iz Bolivije personifikacija boga planina čiji je kult izuzetno razvijen oko jezera Titikaka; da su predstave indonežanskog pozorišta lutaka trajale tri dana i noći bez pauze; da je u 19. veku škrinja i ono što je u njoj bilo jedino vlasništvo žena s naših područja tokom braka…
„25. MAJ„: Zgrada Muzeja „25. maj“ otvorena je 1962. godine kao rođendanski poklon Titu od Beograda. Projektovao ju je arhitekta Mika Janković kao muzej namenjen za izlaganje i čuvanje poklona koje je Tito dobijao. Od pre dvadesetak godina umesto stalne postavke u njegovom izložbenom prostoru organizuju se tematske izložbe. Pomenimo nekoliko najnovijih: „Božanstveni svetovi“ – preko 200 grafičkih listova iz dva opusa Salvadora Dalija, izložbu je posetilo 21.606 posetilaca; „Iza gvozdene zavese“ – zvanična i nezvanična umetnost u Sovjetskom Savezu i Poljskoj 1945–1989. godine, videlo ju je 7388 ljudi; izložbu „Joko, Lenon, Tito“, zasnovanu na mirovnoj akciji para Joko-Lenon u kojoj su oni slali žirove na adrese 50 svetskih državnika, pa i Titu, s molbom da u ime mira zasade hrast, videlo je 31.217 posetilaca; izložba „Ženska strana“ prikazala je ulogu žene u Jugoslaviji od četrdesetih do šezdesetih godina a videlo ju je 24.904 posetilaca; „Tito foto“ je bio izbor fotografija čiji je autor Tito iz muzejske zbirke u kojoj su 473 filma lajka formata i oko 200 polaroid snimaka. Na izložbu su došla 1852 posetioca.
TEMATSKE ZBIRKE: U depoima se čuva dvadesetak tematskih zbirki koje predstavljaju ogledalo ideologije i vrednosnog sistema države koje više nema. Njihovi eksponati datiraju od praistorije do današnjih dana, a najmlađi je virtuelni domen „.yu“. Katarina Živanović objašnjava da fizička prisutnost nije uslov da neka građa postane muzejska, a da domen „.yu“ svedoči o tehničkom razvitku područja bivše SFRJ pa joj je zato mesto u Muzeju. Mnogi eksponati iz depoa su deo nacionalnih baština područja iz kojih potiču, za zbirke štafeta i Titovih odlikovanja sme se reći da su jedinstvene u svetu, dok je manje-više ceo fond MIJ-a atraktivan javnosti samim tim što je vezan za Tita i njegovo vreme.
Na primer, u Zbirci primenjene umetnosti, u kojoj je inače oko 2500 predmeta, nalaze se, pored ostalog fragmenti Mesečeve površine koje su Titu darovali astronauti Apola 11 Armstrong, Oldrin i Kolins, kada su na turneji kroz 22 zemlje sveta posetili i Tita, zatim pribor za jelo od 180 kašika, viljuški i ostalog escajga od srebra, u elegantnoj četvorospratnoj kutiji – poklon od predsednika Indonezije Sukarna, posuda sa poklopcem na kojoj je ugraviran natpis sa imenima darodavaca „To marshal Tito & Mrs Broz Happy Xmas with great admiration and attention Elizabeth & Richard Burton 1971“ .
Interesantni su i predmeti iz Zbirke istorijsko-memorijalnih predmeta. Tamo je 587 njegovih pribora za pisanje, pribora za pušenje, časovnika, šahovskih figura i sličnih ličnih predmeta, kao i 665 predmeta koji su pripadali istorijskim ličnostima Titovog doba. U Zbirci starog oružja je 180 primeraka hladnog i vatrenog oružja, među kojima i sablja iz Etiopije koja se daruje samo onima koji su se borili za svoj narod i pobedili u ratu, zatim sablja koja se daruje samo maršalima Crvene armije (Tito je prvi stranac koji ju je dobio), pa sablja šaha Abasa Drugog koji je vladao Persijom u 17. veku…
Prirodnjačka zbirka čuva 583 eksponata rogova, kljova, krzna raznih životinja, preparirane životinje od kojih je neke ustrelio Tito lično, zatim plakete i minerali. Kuriozitet Fonografske zbirke je 135 gramofonskih ploča sa govorima poglavnika NDH u Zagrebu, i 1681 ploča domaćih i stranih izvođača. U Likovnoj zbirci sa oko 4000 eksponata dominiraju dela domaćih autora. Među njima su radovi Save Šumanovića, Paje Jovanovića, Riste Stijovića, Vlaha Bukovca, Nadežde Petrović, Milana Konjovića, Petra Dobrovića, Marka Čelebonovića, Krste Hegedušića… U njoj je i mapa grafičkih otisaka iz Gojinog opusa Kapričose, dvadesetak dela holandskog, ruskog, flamanskog, italijanskog, francuskog porekla i drugo.
Ministar Selaković je najavio obnovu zgrade Narodne biblioteke na Kosančićevom vencu uništene u bombardovanju 6. aprila 1941. Tragovi o njoj, govore da je bila izuzetna
Sindikat glumaca Narodnog pozorišta u Beogradu podneo je TOK-u krivičnu prijavu protiv ministra kulture Nikole Selakovića, predsednika Upravnog odbora Dragoslava Bokana i v. d. upravnika Dragoljuba Bajića. Razlog: štetno delovanje po kolektiv
Krajem februara Ministarstvo kulture je objavilo 11 konkursa za finansiranje ili sufinansiranje projekata u kulturi, uz nekoliko nejasnoća. Na primer, kad će biti završeni svi prošlogodišnji
Filmski centar Srbije je odlučio da ne raspisuje konkurse, zato što filmovi kojima je dao 13 miliona evra još nisu završeni. Ovom odlukom, FCS gubi svoju misiju i razlog zašto postoji
Nagradu „Pavle Vasić“ dobila je Una Popović za tekst u monografiji „Goranka Matić“
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Zašto su studentu Vukašinu Đinoviću i njegovoj majci „kobre“ oduzele karte na ulazu u pozorište? Zbog čega je smenjena Jelena Mirković, direktorka srednje škole u Loznici? Šta govori naprednjačko vređanja zaposlenih iz britanske ambasade u Aranđelovcu? I da li ste i vi postali građanin drugog reda
Ćacilend 6. marta slavi prvi rođendan. Naprednjačka okupacija Pionirskog parka govori sve o režimu Aleksandra Vučića. I mnogo o onima koji se protiv njega bune
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
