Pre tačno 25 godina, u martu 1986. godine, nastao je prvi virus za personalne računare – Brain. Koliko se na to pre četvrt veka gledalo drugačije nego danas, pokazuje i potpis autora virusa koji je bio sadržan u programskom kodu virusa.
Zahvaljujući tome, ovih dana je Miko Hiponen, vođa sektora za istraživanje u kompaniji koja se bavi proizvodnjom antivirus softvera F-Secure, krenuo u neobičan pohod – pokušao je da zahvaljujući tom potpisu u kodu virusa pronađe njegove autore. Zaputio se u Pakistan, u mesto Lahore i našao braću Faruk Alvi, uspešne biznismene koji vode kompaniju za pružanje internet usluga. Dali su joj naziv Brain Telecommunications Ltd.
Birus Brain je, inače, bio prilično bezopasan. U to vreme, internet još nije ušao u široku upotrebu pa se virus prenosio – samo na PC-ju, na DOS operativnom sistemu – preko disketa. Pokretao se kada se pokrene i disketa, i ostavljao je poruku poput ove: „Welcome to the Dungeon (c) 1986 Basit & Amjad (pvt) Ltd. BRAIN COMPUTER SERVICES“. Onda je sledila adresa autora i njihovi brojevi telefona, a na kraju i upozorenje: „Čuvajte se virusa. Kontaktirajte nas za vakcinaciju.“
Virus nije bio opasan po žrtve. On je zapravo samo menjao oznake diska na kom se nalazi. Dodeljivao mu je ime – Brain.
Uporedo sa ogromnim uspehom beogradskog Festivala nauke, slične manifestacije su se razvile širom Zapadnog Balkana – od prošle godine, događaj pod nazivom Festival znanosti održava se i u Sinju u Hrvatskoj. Ono što ovaj događaj razlikuje od drugih gradskih festivala gde se popularizuje nauka jeste njegov regionalni karakter – kako je rečeno u saopštenju organizatora, ove godine će na Festivalu u Sinju učestvovati naučnici iz Srbije, Hrvatske, BiH i Slovenije. Tema ovogodišnjeg Festivala znanosti koji se održava od 10. do 15. aprila je „svetlost“, a na njemu će učestvovati i naučnici iz beogradskog Instituta za fiziku.
Rušenje objekata na Gazivodama je poraz ideje da razvoj može da bude jači od straha, turizam održiviji od konflikta. Da ljudi mogu da ostanu zato što vide budućnost, a ne zato što nemaju gde da odu. Da drugi, poput mene, ovde mogu da dolaze po svoje sopstvene životne lekcije
Godišnja digitalna pretplata na „Vreme“ ovog avgusta čitaocima štedi čak tri hiljade dinara i velika je podrška nezavisnom novinarstvu
Moglo bi se pomisliti da je „OK“ nekakva logična skraćenica. Ali, nije. Istorija ove rečce je neverovatna
Evropski savezi reagovali na ideju privatizacije Mundijala koja bi Đaniju Infantinu donela silne pare
Oko Olivera Dragojevića postoji nacionalni konsenzus u Hrvatskoj: vole ga i na levici i na desnici, i stari i mladi, i Dalmatinci i ostali... Zato je u njegovoj Veloj Luci 35.000 pevalo njemu u čast, a desilo se i hapšenje Željka Keruma
Hoće li će Veslin Milić biti proglašen u tabloidima za „blokadera“? Da li je njegova krivična prijava protiv Marka Krička poruka za Aleksandra Vučića? I, ako jeste, mogu li se očekivati nove kamare prljavog veša iz MUP-a?
Predsednik Aleksandar Vučić opet kaže da će priznati poraz i čestitati jer će „blokaderi“ pobediti. On bi time da istera zeca iz šume, ali niko sa druge strane nije dužan da obeća Vučiću sličnu čestitku
Zašto Šapić legalizira batinaše u Beogradu? Zbog čega je šešeljizam ideologija vlasti? I šta Vučić poručuje narodu
Sve naprednjačke kampanje: Pevaj i kad ti se plače
Raja pod šatru, a oni u Dubai Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
