foto: reuters
Nabavili ste japansku trešnju. Šta s njom?
Prirodna staništa japanske trešnje (Prunus serrulata, Orijentalna ili Istočnoazijska trešnja) su Japan, Kina i Korejsko poluostrvo. To je manje listopadno drvo, visine između osam i 12 metara, guste krošnje i glatke kestenjaste kore stabla. Jednostavni dugi listovi na jesen iz zelene boje prelaze u žutu, crvenu ili purpurnu. Drvo je nešto niže i raskošnije krošnje u odnosu na domaću trešnju. Postoje i patuljaste grmaste vrste, ali su one nešto ređe.
Osim u Aziji, ova trešnja uspeva i u većem delu Evrope, kao i u SAD gde je česta u parkovima velikih gradova. Rast je umeren, a uglavnom se sadi u polusenci ili na osunčanim terenima, u zemljištu koje je dobro drenirano.
Prvi cvetovi trešnje u Japanu, gde se gaji više od 200 sorti ovih biljaka, vesnici su proleća. Trešnja cveta u grozdovima nijansi bele i roze boje, najpre u februaru na najjužnijem ostrvu Okinava, šireći se ka severu kao ružičasti talas od aprila do maja.
Japanska meteorološka agencija svake godine vrlo pažljivo, iz dana u dan, beleži pojavljivanje novih cvetova u različitim prefekturama. „Primećeno je pet-šest prvih trešnjinih cvetova“, glasila je vest agencije Kjodo, koja je primetila da su trešnje ove godine počele nešto ranije da cvetaju, što se desilo prethodni put 1955, 1959. i 1973. godine. Na sajtu Meteorološke agencije trenutno stoji informacija da se talas trešnjinog cveta ove nedelje pomera ka severu, u Kanto i Hokuriku, a da se na Hokaidu očekuje da mnogo brže procveta nego obično.
U ovakvim danima, kada se sve zabeli, Japanci, naročito mladi, odlaze u prirodu i tokom dana ili noći sedaju ispod krošnji sekura odmarajući se i slaveći lepotu cvetova za koje se veruje da donose sreću i uspeh. Tradicija pravljenja izleta pod trešnjinim drvetom postoji još od VIII veka, kada je to radilo najpre samo plemstvo, da bi se proširila među samurajima, a kasnije i među ostatkom stanovništva. Ponekad se u parkovima uveče na grane postavljaju papirne svetiljke, a ispod prave žurke.
Cvetovi sa pet latica pojavljuju se u isto vreme kad i lišće, formirajući male grupacije. Zapravo, dok su u Japanu cvetovi trešnje znak lepote, brze smrti i prolaznosti, trešnjin list tokom Drugog svetskog rata bio je jedan od simbola nacionalizma. Za razliku od ploda domaćih trešanja, ovaj je znatno ređi i manji – prečnika ispod jednog centimetra – i nije jestiv.
Potrebni su:
– Sadnica
– Ašov
– Grabulja
– pH test za zemljište
– Metar
– Voda
1. Iako se ovaj prvi korak najčešće u našim uslovima preskače, stručnjaci preporučuju da se pre sađenja drveta najpre uradi pH test zemljišta jer japanske trešnje najbolje uspevaju u kiselijoj sredini. Konkretno, najpovoljnija sredina je sa pH vrednošću između 4,5 to 7,5. Uzorak zemlje se uzima na petnaestak centimetara ispod površine. Kiselost, odnosno baznost se može podesiti dodavanjem preparata na bazi kreča (povećava pH) ili sumpora (smanjuje), a sve potrebno se može nabaviti u specijalizovanim cvećarama. Važno je da se odmah izabere dobro mesto ili cela sadnja izvede na odgovarajući način u jesen ili rano proleće, jer japanska trešnja nije otporna na stres i teško bi preživela još jedno presađivanje.
2. Ukoliko je tle pogodno (osunčano mesto, ne previše vlažno, sa povoljnom pH vrednošću zemlje), sledi raščišćavanje ašovom i grabuljom dela bašte u koji sadite drvce – on mora biti prečnika najmanje metar i po oko mesta gde će biti sadnica.
3. Pomoću ašova i grabulje uklonite sve kamenje, čvrste grudve i biljke iz iskopane zemlje i usitnite je tako da bude rastresita.
4. Iskopajte rupu u zemlji bar dva puta širu od busena trešnje. Ona treba po završetku sadnje da bude zakopana jednako koliko je bila i u originalnom paketu u kom je nabavljena (uglavnom plastičnoj ili mrežastoj kesi). Kada se busen zatrpa, vrlo je važno dobro utabati zemlju – u suprotnom, ukoliko oko korena ostane dosta vazduha, biljka možda neće preživeti.
5. Na kraju se sadnica dobro zagrne zemljom i obilno zalije.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
