Aleksandar Isailović,
poznat kao Aca Čiča, „od pre dve godine celo naselje Ripanj ga zove General“ jer, kažu, liči na Ratka Mladića, zbog čega ga je BIA hapsila:
„Da li vam ja ličim na Mladića? Otkad se desilo sve to, pre dve godine, ja ne izlazim iz kuće, imam visok pritisak i šećer. Potpuno su mi uništili život. Gde god da krenem, svi viču: ‘Evo ga general’, pitaju gde mi je uniforma, neprijatno mi je zbog toga. Ako pustim bradu, kažu mi: ‘Šta si se kamuflirao?’, ako se obrijem, kažu da sam isti on. Ne znam kako da se obučem, da se prerušim, a da ne izazovem sumnju. Pre 10 ili 15 godina šetao sam sa ženom Palilulskom pijacom i primetio jedan par iz Francuske kako me čudno gleda i smeška se, a onda su mi prišli i pitali: ‘Jeste li vi taj?’ Tu su već i mene zbunili, pa sam ih pitao: ‘Koji taj?’, a oni kažu: ‘Pa, general Ratko Mladić.’ Jedva sam ih ubedio da nisam.“
Kako se sada oseća:
„Pa ipak, ne mogu da kažem da mi je drago što su ga uhapsili. On je srpski general.“
(„Kurir“)
Dane,
meštanin sela Lazarevo u kom je uhapšen Ratko Mladić, kaže da je najbaksuzniji čovek u selu:
„Ja sam ovde najveći gubitnik. U mom selu se Draža skrivao poslednjih dana pre nego što su ga partizani uhvatili. Posle toga, ja se preselio u Lazarevo i ovde uhapsiše Mladića. Gde god da dođem nekoga uhapse.“
(„Blic“)
Ratko Butorović,
predsednik FK Vojvodina, u narodu poznat kao Bata Kankan, koji je 2008. godine privođen zbog sumnje da je učestvovao u nameštanju utakmica, kaže:
„Meni je žao kada se bilo ko uhapsi. Šta drugo reći? Ne mogu da komentarišem hapšenje Ratka Mladića. Smatram da treba da odgovara svako ko je učinio neki prestup.“
(„Alo“)
Gordana Šaulić,
supruga pevača Šabana Šaulića, morala je da razuveri novinare dnevnog lista da njen suprug i uhapšeni Mladić neverovatno liče:
„Ne, ne… Ne liči moj suprug na Ratka Mladića. Niste dobro zagledali Šabana. Moj je muž dosta mlađi, lepši i ima zelene oči. Prvi put od vas čujem da liče.“
Prijatelj Šabana Šaulića, pak, tvrdi:
„Liče samo po tome što obojica imaju sitne, svetle oči. Mladić ima oštar i opasan vojnički pogled.“
(„Kurir“)
Dušan Savić,
„legendarni napadač Crvene zvezde“, na vest o hapšenju Ratka Mladića, bio je razočaran i „priznaje da je očekivao mnogo više od generala“:
„Hapšenje Ratka Mladića za mene je neprijatno iznenađenje. Nadao sam se da ga nikada neće uhvatiti. Verovao sam da ima ljude oko sebe, koji će ga braniti do poslednje kapi krvi. Međutim, ne verujem ni zvaničnim informacijama da je tek tako uhapšen. To je veliki udarac za srpski narod, jer je Ratko veliki čovek. Međutim, ovoj vlasti ništa nije sveto. U stanju su da urade sve da bi ušli u Evropsku uniju. Uhvatiće oni i Hadžića i priznaće nezavisnost Kosova, samo da bi ušli u EU.“
(„Alo“)
Vladimir Petrović Pižon,
selektor fudbalske reprezentacije Srbije, nije hteo mnogo da priča, ali ipak:
„Ne mešam se u politička pitanja, samo me fudbal interesuje. Međutim, mogu da kažem da mi je krivo što su uhapsili takvog čoveka.“
(„Alo“)
Milutin Šoškić Šole,
„fudbalska legenda“, bio je vrlo besan i poručio Srbiji:
„Teško mi je, srpski narod je ponovo ponižen. Sramota, jadna li si, Srbijo… Umesto da brine o gladnim ljudima, predsednik Tadić je požurio da se pohvali kako je uhapsio Mladića. Sada još neka prizna nezavisnost Kosova i završio je ceo posao sa Srbijom.“
(„Alo“)
N.N.,
Izvor blizak vrhu navijačke grupe poznate po pesmi „Neka znaju pi..e dosovske, generala ako uhapse, ‘grobari’ će svi puške uzeti, sve ćemo vas redom pobiti …“, kaže da iako je bilo najava da će se „grobari“ okupiti ispred stadiona Partizana radi protesta zbog hapšenja Mladića, od toga nema ništa:
„Ma to su gluposti. Ukoliko navijači Partizana budu želeli da protestuju, oni će to uraditi isključivo kao građani Srbije, a ne kao ‘grobari’. Mi smo navijačka grupa, ne moramo mi da imamo stav o svakoj temi! Kažnjavaju nam igrače i trenera zbog pevanja, sad nas optužuju za skandiranja. Svako ima pravo na svoje mišljenje.“
(„Alo“)
Bora Đorđević,
muzičar, frontmen grupe Riblja čorba, „najglasniji među javnim ličnostima sa izraženim nacionalističkim stavom“, jedan je od onih koji i dalje Ratku Mladiću pružaju bezrezervnu podršku:
„Kakva je to pravda kada je dozvoljeno samo jednoj strani da se brani, a druga je uvek kriva? U ratu postoje dve strane i obe se brane i pucaju! Nama ništa nije dozvoljeno i mi smo jedina zemlja koja snosi odgovornost. Ovo je nezapamćen slučaj u istoriji u kome je za učešće u ratu osuđen ceo politički, vojni i policijski vrh! Hapšenje Ratka Mladića je klasično uvlačenje u čmar Evropi i Haškom tribunalu, koji je nelegitiman i izmišljen.“
(„Svet“)
Zorica Marković,
pevačica i ugostiteljka, Mladića smatra herojem i ne skriva emocije:
„Na duši mi je bio. Strašno! Žao mi je svakog čoveka. On je za mene heroj! Nama je istorija uvek bila sramna. Više ne znam da li može nešto da nas šokira, mi smo sad ko zombiji i ništa ne može da nas iznenadi. U politiku se ne razumem, a ovo što pričam, pričam kao čovek, žena, majka. Sad će onih drugih 100.000 ljudi reći da će bolje živeti, a ko to garantuje? Ne interesuje me efekat moje izjave, kao građanin imam pravo da kažem šta mislim. Ovo mi je jadno! Mi Evropi pu.imo ku..c odavno, a u Srbiji zabranjeno pušenje.“
(„Svet“)
Vesna Vukelić Vendi,
pevačica, koja se ne libi da iskaže svoja ubeđenja, ovoga puta u pomoć zove vrhovni autoritet:
„Žalim zbog svega jer ovde su se obrnuli sistemi vrednosti. Ovi koji treba da se hapse nose narukvice po kućama, a pošto pravosuđe drži i kolač i nož, mi ne možemo kao pošteni građani da se mačujemo s njima. Sad samo možemo nemo i sa bolom da posmatramo kako jednog ratnika i vojskovođu odvode u bunker. Ovo što se desilo je ruganje narodu i još jedan od pokazatelja da je u pravosuđu, policiji i kompletnoj državi đavo uzeo svoj veliki danak. Volela bih da se što pre desi čuveni dolazak Isusa i da se svi zlotvori i knezovi zemaljskih privilegija kazne od strane Svevišnjeg.“
(„Svet“)
Hasan Dudić,
pevač, izrazio je duboko žaljenje zbog privođenja bivšeg generala i razočaranje:
„Naša žemlja predaje sve, a druge zemlje svoje ljude čuvaju. Ratko Mladić je branio svoju zemlju, on nije kriv. Uskoro će i mene, Hasana Dudića, da pošalju u Hag. A za šta mi njega menjamo? Za Evropu? Kakva Evropa, oni su sada treći svet. Nemaju ni za lovačke paštete. To je bruka i sramota! Ja se zovem Hasan, ali sam veći Srbin od tih koji su uhapsili Mladića. Ja sam patriota. Sada će da zapnu za Hadžića, a onda će i one koji su bili civili da šalju u Hag. Ja volim Borisa, ali mnogo lako oprašta i zaboravlja. I Šešelj na pravdi boga leži tamo već osam godina. Toliko mi je ova vest degutantna da više ne mogu da pričam o tome.“
(„Svet“)
Zoran Dragišić,
profesor Fakulteta za bezbednost, komentariše hapšenje Ratka Mladića i čitaocima otkriva kontradikcije ovog slučaja:
„Ovde je manje-više sve sumnjivo, očigledno je da mandraci iz državnih službi nisu smislili priču oko hapšenja tako da bude iole uverljiva i da ne vređa zdrav razum i inteligenciju. Kako je moguće da se Mladić krije u selu od nekoliko stotina stanovnika u kući svog strica i da bude uhapšen baš u poslednjem trenutku, kada se lomi odluka o dobijanju statusa kandidata u EU. Dolazi Ketrin Ešton u Beograd, a mi brže-bolje posle šesnaest godina pronalazimo Mladića, hapsimo ga, ekspresno utvrđujemo identitet preko DNK, za samo nekoliko sati, iako je za to potrebno bar tri dana, i pravimo spektakl…“
(„Pravda“)
