Naturalno

Već smo navikli da su u reklamama ljudi nekako lepši nego u prirodi. Našminkani su, imaju bele zube (na broju), ako ih fotografišu, onda ženama podmlade lice, a Čola na spotovima izgleda kao tinejdžer. Tako i Srbija na televiziji deluje kao da je članica EU. Kuće lepe, fasade uređene, u pekari svi imaju čiste kecelje i kuvarske kape, svi voze tek kupljene automobile, a u kafani vrvi od napucanih silikonskih cica i frajera koji imaju dovoljno para da po ceo dan okreću ture piva.

Nemam ja ništa protiv toga da na televiziji stvari izgledaju onako „kako bi trebalo„, ali vremenom sve zemlje počinju da liče, odnosno, niko ne zna gde je ta Srbija iz reklama.

Valjda je vremenom i „kreativcima“ u marketingu postalo jasno da ljudi više ne veruju reklamama, pa je bilo potrebno dodati mrvicu naturalnosti u sliku. Tako smo počeli da gledamo spotove u kojima ljudi liče na naše komšije. Prvo su se toga, naravno, setile banke u očajničkoj poteri za klijentima, jer sve manje građana pristaje na dužničko ropstvo. Ne mislim na ono dete u spotu što nas proziva da l’ imamo stan, mislim na spotove gde mladi parovi kubure sa familijom u zajedničkom stanu. Videli smo kako iznajmljuju stan sa fikusom, demonskim mačorom i ludim dedom gratis.

Moja omiljena reklama, koja je ovaj trend naturalizma dovela do vrhunca, jeste ona u kojoj obični ljudi izlažu svoju „kombinaciju“ za kredit. Profesorka matematike (dva plus dva su četiri), komšo sa euriborom i liborom, te mlada žena koja strepi hoće li imati novca za sledeću ratu. Ukratko, crno-bela slika sveta, ljudi sa borama, nema osmeha i lakomislenih poteza tipa – kredit na brzinu, kajanje na tenane! Neko je konačno priznao da je uzimanje kredita u Srbiji smrtno ozbiljan korak, omča oko vrata, lutrija, ili zabrinuti pogled u neizvesnu budućnost. Bez obzira na poslovični optimizam Vlade Srbije, ove reklame su priznanje da nemamo pojma šta nas čeka. Dok nabrajaju probleme i dileme, oni građani u spotu slobodno mogu da nastave niz…,“ onda, nikad ne možeš da znaš, sutra dođe Šešelj i počne frka, biće izbori, sećate se koliko im je trebalo da naprave Vladu, je l’ opet moram da čekam šta će da kaže Palma ili PUPS, je l’ će sad da nas zezaju zbog Hadžića, oće li da dele Kosovo ili to Dačić solira pred izbore…“

OK, nisu svi realistični spotovi po definiciji crnjaci. Ima onaj melem za bubuljice što namažeš pa se posle tetoviraš. Jedna baba (etnička Crnogorka) tako je „izliječila unuka, pa mu je sad lice ko papir, pa će baba da ga ženi, blagoš babi!“

Poneseni uspehom babe, ili onog dede sa frulom što se lupa u grudi da nas uveri kako preparat „radi“, stigli smo do kreme koja uklanja bol. Uklanjanje bola je, inače, magična formula u ovdašnjem marketingu, a nastala je posle Kosmodiska.

Pošto su omiljeni lekovi oni za smirenje, stanje bez bola postaje cilj života, svojevrsna nirvana. Elem, kremu protiv bola preporučuje XY osoba (etnički bosančeros), koji se onako usput nabacuje ženama i švalerkama, napravi pred gledaocima zvijezdu u parku. Koja lujka! Da ovog vidite i čujete uživo, recimo na Kalemegdanu, možda biste zvali policiju, a majstor bi završio u Lazi. Međutim, vrhunski autoritet kojeg citira u reklami je izvesna „Savka iz Foče“. Što bi rekla moja Savka iz Foče, bol nestaje „ko rukom odnesen„. Priznajem da sam nakon udruženja stomatologa, frizera, lekara, partija, zadovoljnih domaćica, sklon da poverujem i bošnji Cukahari i u preporuku Savke iz Foče.

Pomislićete da se ponovo bavim trivijalnim detaljima iz besmislenog TV programa. Dok traju Debate o ratu, novinarstvu, Srebrenici, Mladiću, ja sam primetio jedno veliko otrežnjenje koje mi uliva nadu. Gospođica Olja Crnogorac, voditeljka, manekenka, VIP osoba i trendseterka, ovih dana je skinula silikone. Posle nekoliko godina, shvatila je da je brzopleto stavila implante u usne, (za grudi ne garantujem), na nagovor drugarice. Nije znala da vremenom silikon raste, a ona više nije mogla lepo da se smeje! Sada je Olja 100 % prirodna, shvatila je grešku i odlučila da je ispravi. Čoveče, pa Olja je samu sebe nagrdila, to je skupo platila, potom je shvatila grešku i sama se popravila. Pritom je i dalje svesna da lepota ipak ne dolazi samo iznutra (toliko naivna nije), samo je spoznala da je potrebno biti lepa sebi, a ne drugima. Zar cela Srbija nije kao Olja, u sukobu sa sobom? Prirodna carica. Nije svejedno!