Genijalni egomanijak

Slaba je uteha u saznanju da nijedan od najbogatijih, najmoćnijih i najinventivnijih ljudi na svetu ne može da izbegne zlu sudbinu. Vest o povlačenju direktora kompanije Apple Stiva Džobsa nije toliko potresla svet zato što postoji mogućnost da beli sjajni proizvodi kompanije koju je vodio više ne budu tako fantastični, već zato što je u prvi plan izbila teška borba jednog egomanijaka i genijalca za sopstveni život – borba u kojoj sav novac ovog sveta, znanja i poznanstva ne mogu da pomognu.

Džobs se zbog teške bolesti povukao na sporednu, počasnu funkciju predsednika upravnog odbora kompanije obznanivši svoju odluku pomalo dirljivim pismom sa datumom 24. avgust: „Uvek sam govorio da, ako ikada dođe dan kada ne budem u mogućnosti da ispunim svoje obaveze i očekivanja kao direktor Applea, ja ću biti prvi koji će vas o tome obavestiti. Nažalost, taj dan je došao“, stoji na početku kratkog pisma.

Džobs je naveo da podnosi ostavku na mesto prvog čoveka Applea i naveo da bi voleo – ukoliko upravni odbor kompanije smatra da je to u redu – da bude na položaju predsednika odbora. Preporučio je da za direktora bude imenovan dugogodišnji drugi čovek kompanije Tim Kuk.

Na kraju je dodao: „Verujem da najsvetliji i najinovativniji dani Applea tek dolaze. Radujem se što ću ih gledati i doprineti kroz svoju novu ulogu. U Appleu sam stekao neke od najboljih prijatelja u životu, i svima vam zahvaljujem na godinama koje sam proveo radeći sa vama. Stiv“

POTRAGA ZA SMISLOM: U zvaničnoj vrlo kratkoj biografiji Džobsa, koju nudi kompanija Apple, piše da je bio jedan od osnivača te kompanije i jedan od osnivača i većinski vlasnik Pixara (Pixar Animation Studios). Pixar pravi sve one fantastične crtaće kao što su Priča o igračkama (Toy Story), Voli (Wall-e), Automobili, Čudovišta iz ormara (Monsters Inc.), Potraga za Nemom (Finding Nemo), Izbavitelji (The Incredibles)… Pre pet godina kupila ga je kompanija Walt Disney, a u toj transakciji Džobs je postao najveći pojedinačni akcionar Disneya (vlasnik sedam odsto akcija) i član borda direktora te kompanije.

Na kraju skromne biografije se ipak kaže da je Džobs odrastao u voćnjacima u kojima su uzgajane kajsije, u mestu koje je kasnije postalo poznato kao Silicijumska dolina.

Rođen je 1955. godine u San Francisku – otac Sirijac i majka Amerikanka odmah su ga dali na usvajanje. Biološki otac Abdulfatah Jandali kasnije je postao profesor političkih nauka, a majka Džoana Simpson se bavila patologijom govora i rodila je još jedno dete. Ta Džobsova polusestra Mona Simpson postala je poznati pisac i profesorka engleskog na UCLA (Univerzitet Kalifornije u Los Anđelesu). Džobs je pronašao svoju biološku porodicu i kontaktirao ih. Danas je veoma blizak sa Monom.

Džobsovi staratelji Pol i Klara Džobs, kod kojih je došao kao novorođenče nazvali su ga Stiven Pol. Otac je bio mehaničar zaposlen u kompaniji koja pravi lasere, dok je majka radila kao računovođa. Pol ga je naučio kako se radi sa alatom, a sa sedam godina Džobs se zaljubio u elektroniku. Dok je završavao srednju školu u Kupertinu, Kalifornija, odlazio je u obližnje mesto Palo Alto, u sedište kompanije HP (Hewlett-Packard) gde je slušao predavanja.

Palo Alto, kao i Kupertino i još mnoštvo gradića u južnom delu zaliva San Francisko pripadaju Silicijumskoj dolini koja je u poslednjih tridesetak godina doživela neverovatan razvoj. Mada su mestašca i sa dolaskom IT giganata kao što su HP, Google, Cisco i Oracle ostala mala – uglavnom imaju oko 50.000 ili 60.000 stanovnika – doživela su fantastičan razvoj: imaju izuzetnu stopu visokoobrazovanih stanovnika i fantastičan prosek plata.

Džobs je tokom srednjoškolskog raspusta počeo da radi u HP-u gde je upoznao nekoliko godina starijeg Stiva Voznjaka, čoveka sa kojim je ubrzo ušao u kompjuterski biznis. Voznjak je u to vreme bio sveže ispisan sa Kalifornijskog univerziteta u Berkliju i manijački je pravio preteče današnjih gedžeta, a prema rečima Džobsa, to je prvi čovek koga je upoznao a da se bolje od njega razumeo u elektroniku.

Po završetku srednje škole 1972. godine Džobs je krenuo na Rid koledž u Portlandu, Oregon. Voznjak je ovih dana ispričao za televiziju CNN kako Džobsu nikako nije bilo jasno zašto mora unapred da odabere usmerenje. Želeo je da pohađa najrazličitije časove bez obzira na to kojoj oblasti pripadaju. Brzo se ispisao, ali je nastavio da prisustvuje predavanjima iz kaligrafije što mu je kasnije dosta značilo kada je dizajnirao računare. I dalje je spavao u studentskom domu, ali u sobama drugara, na podu. Novac je zarađivao skupljajući flaše koka-kole i odlazio je po obrok u obližnji hram Hare Krišne.

Dve godine kasnije odlučio je da sa drugarom ode u Indiju u potragu za duhovnim prosvetljenjem. Za to mu je bio potreban novac, pa se zaposlio u kompaniji Atari, čuvenom proizvođaču video-igrica. I zaista je otišao u Indiju, a iz nje se vratio kao budista, sa obrijanom glavom, u tradicionalnoj indijskoj odeći i pod dejstvom LSD-a.

ZAGRIŽAJ: Vratio se poslu u Atariju gde je ponovo sreo Stiva Voznjaka. Sa 21 godinu zajedno su napravili prvi kompjuter – dok je Voznjak bio mag za elektroniku, Džobs je imao genijalne dizajnerske i marketinške ideje. Džobs je prodao svoj Folksvagen kombi, a Voznjak HP-ov kalkulator, dve najvrednije stvari koje su u tom trenutku posedovali. Skupili su 1300 dolara i pokrenuli proizvodnju. Dobili su kredit od lokalnog prodavca elektronike i napravili malu liniju u garaži porodične kuće Džobsovih. Prve računare prodali su Byte Shopu u obližnjem gradiću Mauntin Vju. Nazvali su ih Jabuka I (Apple), po Džobsovom omiljenom voću. Logo je predstavljao zagriženu jabuku što je bila mala igrica – asocijacija na bajt (byte), jedinicu digitalne informacije, i na ugriz (bite). Računar je koštao 666,66 dolara. Već sledeće godine nastao je Apple II, koji je bio jači i imao je mnogo bolji dizajn. Džobs je pozvao programere da prave aplikacije za Apple II pa je ubrzo nastalo oko 16.000 najrazličitijih programa. Negde u to vreme u Apple je prešao marketing menadžer iz Intela Majk Markula i sa sobom doneo kapital od oko 600.000 dolara. Počela je masovna prodaja i posao je već bio ozbiljan. Za tri godine prodaja je porasla za 700 posto i inkasirano je oko 140 miliona dolara.

Godine 1978. Džobs je sa tadašnjom devojkom Kris En Brenon dobio ćerku Lisu. U početku je Lisu odgajala majka zahvaljujući socijalnoj pomoći pošto Džobs nije želeo da prizna da je dete njegovo, tvrdeći da je sterilan. Ni kasnije kada je priznao dete nije se oženio sa Kris En Brenon, ali je Lisa kao tinejdžerka živela sa Džobsom. U nekom trenutku zabavljao se i sa Džoan Baez, navodno samo zato što je ona bila ljubavnica Boba Dilana, čiju je muziku Džobs veoma voleo. „Radio sam mnogo stvari na koje nisam ponosan, na primer način na koji sam se sa 23 godine ponašao kad je moja devojka ostala u drugom stanju, ali ja nemam nikakvih skeleta u svom ormaru kojima ne mogu dozvoliti da izađu napolje…“, rekao je Volteru Isaksonu, koji je pisao njegovu biografiju. Ubrzo pošto mu se rodila ćerka, Apple je razvio novi kompjuter koji je dobio ime Lisa.

Džobs je pravio ono što se danas zove user–friendly proizvod. Njegovi računari bili su jednostavni za upravljanje i korisnici su intuitivno znali šta tačno treba da urade da bi dobili traženi rezultat. Tako su kompjuteri postajali i zaista personalni, i plus, bili su manji i lepo dizajnirani. Sve ove osobine Apple proizvodi zadržali su i danas. Mada je u Srbiji – u kojoj Apple nema predstavništvo pošto smatraju da smo još siromašno i neuređeno tržište – raširen stav da su to skupe stvari ispod čije se lepe maske kriju krševi, SAD i Zapadna Evropa sa time se ne bi složili. Činjenica je da je Apple pokrenuo i još vodi hardversku revoluciju. Sedamdesetih je napravio interfejs kakav danas imaju svi računari: ikonice na desktopu i miš kojim se na njih klikće, a i danas pravi uređaje koje svi bar malo kopiraju.

Kada je Apple izašao na berzu 1980, kompanija je vredela 1,2 milijarde dolara. Sledio je i Apple III računar, nove aplikacije, nova grafika, još masovnija upotreba. Prvi pravi konkurent – prvi IBM personalni računar model 5150 – tek se pojavio.

U februaru 1982. godine na naslovnoj strani magazina „Tajm“ našla se fotografija Stiva Džobsa, jabuka i kompjuter. Nju je pratio tekst o ljudima koji rizikuju ulažući u visoku tehnologiju među kojima je i jedan dvadesetšestogodišnjak. Stiven Džobs je pet godina ranije osnovao Apple Computers i praktično samostalno stvorio kompjutersku industriju. U tom trenutku vredeo je, piše „Tajm“, 149 miliona dolara. Život je bio dobar.

Tokom osamdesetih živeo je u kući sa 14 spavaćih soba u kojoj jedva da je bilo nameštaja. U dnevnoj sobi stajao mu je BMW motocikl, koji je dao na korišćenje samo američkom predsedniku Bilu Klintonu. Kasnije mu se Klinton odužio tako što mu je dozvolio da prespava u Linkolnovom krevetu u Beloj kući.

STIV KAŽE: Posvećenost idejama koje su iz njega samo izvirale nagonila ga je da se stalno ubeđuje i sukobljava sa kolegama. Ubrzo se pročulo da je novobogataš i tehno-genijalac Stiv Džobs drzak i težak čovek. No, stalno je gurao dalje. Apple je 1983. pozvao Džona Skulija, predsednika kompanije Pepsico da se pridruži Džobsu i Voznjaku. Zapravo, Džobs ga je ubeđivao da dođe pitanjem: „Da li želiš da prodaješ zaslađenu vodu do kraja života ili ćeš da dođeš kod mene u Apple da menjamo svet?“ Sledeće godine napravljen je Mekintoš, koji je doživeo ogroman uspeh, a Džobs je preuzeo vođenje odeljenja koje se bavilo ovim računarima. „Mekintoš je ispao tako dobar zato što su ga pravili muzičari, umetnici, pesnici i istoričari koji su sasvim slučajno u isto vreme fantastični stručnjaci za računare“, rekao je kasnije „Njujork tajmsu“.

No, stvari su u to vreme krenule nizbrdo. Tržište računara je posrtalo, počela su masovna otpuštanja, ali Apple je, mada vredan oko dve milijarde dolara, zapao u probleme uglavnom zbog unutrašnjih sukoba Skulija i Džobsa. Stiv Džobs je 1985. izgubio posao u firmi koju je praktično stvorio – izbačen je iz odeljenja koje je razvijalo Mekintoš. Tog 12. septembra 1985. stao je pred odbor Applea i rekao neprirodno ravnim tonom: „Dosta sam razmišljao, vreme je da nastavim sa svojim životom. Očigledno moram nečim da se bavim. Imam 30 godina.“ Otprilike u to vreme osnovao je novu kompaniju NeXT, koja je radila iste stvari kao i Apple – pravila je manje, lepše i naprednije računare sa ciljem da pretekne Apple. Jedini problem je što su NeXT-ovi proizvodi bili papreno skupi, pa je Džobs odlučio da marketinške aktivnosti usmeri ka ljudima koji su se bavili obrazovanjem i naukom. Posle silnih pokušaja da pokrene neku veću prodaju, ugasio je hardversku diviziju i posvetio se softveru.

Jedanaest godina kasnije, 1996, pozvao je Apple. Kompanija je ubrzo najavila da kupuje NeXT za 429 miliona dolara, a sa tom transakcijom i Džobs se vratio tamo odakle je počeo – u Apple. Narednih godina napravio je velike promene u kompaniji – ukinuo je nekoliko divizija i projekata i zadržao samo ono što je dobro zarađivalo. Ukinuo je čak i sve filantropske projekte. Među zaposlenima je zavladao strah – Džobs je bio toliko drčan i neprijatan i niko nije znao na čemu je i hoće li ujutro imati radno mesto.

NeXT Step, softver koji je pravila kompanija NeXT, evoluirao je u Mac OS X, operativni sistem za Apple računare. Porasla je prodaja, a napravljen je iMac. U međuvremenu se Džobs oženio i dobio troje dece. Radio je za platu koja je godišnje iznosila jedan dolar (morao je da bude na platnom spisku radi zdravstvenog osiguranja) i živeo je u staroj kući u blizini voćnjaka sa kajsijama gde je i odrastao.

Krajem devedesetih usledio je još jedan težak period kada je Appleova prodaja počela naglo da pada. Iz krize je izašao uz malu pomoć konkurencije – direktora Microsofta Bila Gejtsa i dogovora koji je podrazumevao prilagođavanje Microsoft Office programa Apple računarima. U jednom trenutku na kraju pregovora zatekao se sam u ogromnoj prostoriji sa dugačkim stolom za kojim inače zaseda upravni odbor, ali tog dana bio je prazan. Džobs je odlučio da nađe nove ljude i krene iz početka.

Među anegdotama iz tog perioda još se prepričava ona po kojoj je Majkl Del, osnivač proizvođača računara Dell, na jednom skupu u oktobru 1997, na pitanje šta bi uradio da on poseduje Apple, rekao: „Ugasio bih kompaniju, a akcionarima bih vratio novac.“ Devet godina kasnije, 2006, kada je Apple na berzi prestigao Dell, Džobs je svim zaposlenima poslao pisamce koje je glasilo: „Ispostavilo se da Majkl Del nije dobar u predviđanju budućnosti. Prema današnjim podacima sa berze, Apple vredi više od Della. Akcije vrede nekad više, nekad manje, i sutra stvari mogu biti drugačije, ali sam mislio da je dobro da se toga danas prisetimo. Stiv.“

OPRAŠTANJA: U dvehiljaditim krenulo je zlatno doba kompanije: iTunes (2003), MacBook (2006). iPhone (2007), iPad (2010)… Ovi uređaji postali su moda, a onaj ko ih nije imao bio je siromašan/neznalica/zatucan. I pored svih uspona i padova i burnih decenija, Džobs je ostao isti. I dalje je nosio farmerke, patike i crnu rolku. Ostao je arogantan, netolerantan i veoma zagrižen za ono što je radio. „Forčn“ je pisao da ga mnogi smatraju za „vodećeg egomanijaka Silicijumske doline“. Umeo je i da se povuče i meditira kako bi se potpuno umirio. Ne jede meso, osim ribe. Prima 300 i-mejlova dnevno. Nikad nije bio poznat kao filantrop. Sluša Bitlse i Boba Dilana.

Poseduje 5426 miliona akcija Applea i 138 miliona akcija Diznija. „Forbs“ procenjuje njegovo bogatstvo na 5,1 milijardu dolara.

„Vaš posao će ispuniti veliki deo vašeg života i jedini način da njime budete potpuno zadovoljni je da verujete da je ono što radite velika stvar, a jedini put do velike stvari je da volite ono što radite. Ako to niste našli, tražite…“, govorio je Džobs.

Pre sedam godina Džobs je prvi put obznanio da ima velike zdravstvene probleme. U 2004. lečio se od raka pankreasa, retkog i manje agresivnog oblika. Za to vreme kompaniju je vodio Tim Kuk, koji je pre nekoliko dana preuzeo funkciju direktora. Od tada se u javnosti dosta diskutovalo o njegovom zdravlju, a svako Džobsovo obraćanje publici bilo je povod za konstataciju da izgleda još mršavije i bolesnije. Osim toga, čulo se i da akcionari imaju pravo da znaju kakvo je njegovo zdravlje, te da to više nije samo Džobsova privatna stvar. U nekoliko navrata saopštavao je i po koju informaciju: da ima problema sa disbalansom hormona ili da se ispostavilo da je njegovo zdravstveno stanje gore nego što je mislio. Početkom 2009. otišao je na šestomesečno bolovanje kako bi se posvetio sebi i svom zdravlju. Za to vreme urađena mu je transplantacija jetre, a prognoza za oporavak bila je „odlična“. U januaru ove godine ponovo je otišao na bolovanje, a pojavio se u martu na predstavljanju iPad2 tablet uređaja.

U svetlu svega ovoga, najava da se potpuno povlači sa mesta direktora kompanije zvuči vrlo ozbiljno. No, njegovo zdravstveno stanje poznata je stvar. Osim toga, i zabrinutost za budućnost Applea bila je kratkotrajna: Tim Kuk ionako je vodio glavne poslove već godinama. U ovom trenutku Apple već ima viziju, planove ili čak i polugotove proizvode koji će biti lansirani narednih godina. U tom smislu, bar još neko vreme, sve će vrlo ličiti na Džobsa i na sadašnji Apple. A dalje? Ko zna. Nikoga ne bi iznenadilo da se i Džobs ponovo, po ko zna koji put, vrati i počne sve od početka.