Junak našeg doba

Razlika između mašine i čoveka može se opisati na hiljadu načina, ali za ovaj slučaj dovoljno je uporediti Đokovićeva dva poslednja meča u Njujorku.

Pobediti Federera nekako izgleda kao tuča s mašinom, a mora da se čovek posle toga tako i oseća. Ako je ovo i preterivanje, nije baš mnogo – najbolje se vidi iz načina na koji je Rodžer Federer objašnjavao svoj poraz u polufinalu i fantastične udarce kojima se Novak Đoković „izvukao“ iz šapa sudbine, tj. da ga Rodžer pobedi, baš kao što treba.

Na sreću, to se nije desilo, pa su se u finalu srela dva ljudska bića, čiji je meč – tačno četiri sata i deset minuta borbe gotovo bez trenutka popuštanja – pokazao sve ono što tenis čini lepim, plus ljudsku dramu kroz koju su obojica finalista prolazila.

Novak je na kraju pobedio s 3:1 u setovima (6:2, 6:4, 6:7 /3:7/, 6:1).

To mu je 64. pobeda ove sezone, četvrta grend slem titula, 28. ATP trofej u karijeri a deseti u ovoj sezoni (grend slem titule na Australija openu u Melburnu, Otvorenom prvenstvu Engleske u Vimbldonu i US Openu u Njujorku, titule na mastersima u Indijan Velsu, Majamiju, Madridu, Rimu i Montrealu, turniri u Dubaiju i Beogradu). Usput, postao je tek šesti teniser u open eri sa tri grend slem titule osvojene u jednoj sezoni.

Već na početku meča Đoković je demonstrirao ono što ga je učinilo prvim teniserom sveta, samouverenost i majstorstvo kakvo je ranije pokazivao Rafael Nadal. Da na brejk odmah i bez razmišljanja uzvrati ribrejkom – što smo imali prilike da gledamo u identičnom obliku na početku prvog i drugog seta. Rizik s kojim je ušao u meč takođe je bio vidljiv posle prva tri gema u prva dva seta, kada je odnos Đokovićevih i Nadalovih neiznuđenih grešaka bio 6:1 i 7:1. U svakom slučaju, situacija na terenu bila je mnogo dramatičnija od rezultata 6:2 u prvom setu – koji je trajao 53 minuta, i 6:4 u drugom setu – 71 minut igre, u kojima su pojedini poeni osvajani u razmenama od po dvadesetak ili čak 30 udaraca, u kome je treći gem na Nadalov servis trajao čitavih 17 minuta…

Nadal je pokušao da meč preokrene u trećem setu i bilo je stvarno razloga za bojazan da će on možda ponoviti čudo koje je Đoković napravio posle Federerovog vođstva od 2:0 u polufinalu. Strah je samo pojačalo to što je Novak sredinom trećeg seta pokazao znake da ima problema s kičmom, strah koji medicinski tajmaut po završetku trećeg seta nije smanjio; naprotiv.

Nadal ga je dobio u taj brejku, posle 84 minuta igre.

Taj napor ga je koštao više nego Đokovića problem s kičmom, zbog čega je, kao i nedavno u Sinsinatiju, brzina njegovog servisa pala za četvrtinu; s druge strane mreže u četvrtom setu Rafael Nadal se zbog umora i grčeva povremeno jedva kretao.

PRVO RODŽER: „Čudno mi je što moram sada da objašnjavam ovaj poraz, kad osećam da bi trebalo da držim drugačiju konferenciju za novinare.“ Jedan od najboljih, ako ne i najbolji teniser u istoriji, Rodžer Federer od kako nije formalno na mestu broj jedan, povremeno ima problema da drugima – a možda i sebi – objasni zašto gubi od Novaka Đokovića. Posle polufinalnog meča u prošlu subotu priznao je razočaranje i dodao „ali mogu samo sebe da krivim“.

To posle vođstva od 2:0 u setovima – što je profesionalne statističare i sujeverne nagnalo u očaj, kako da prognoziraju kraj meča kad se početak ne uklapa u šemu – Federer je u petom setu imao rezultat 5:3 i dve meč lopte. „Pogodio je jedan udarac i sve se promenilo“, misli Federer. Iz odgovora na pitanje šta je to Novak bolje uradio sada na Flešing medousu nego pre nekoliko nedelja na Rolan Garosu, izlazi da je „ovo samo jedan od onih mečeva, sve sam namestio savršeno, ali nisam mogao da ih dovršim“.

Rizično spasavanje jedne od dve meč lopte, Novakov forhend ritern koji je završio na liniji, Federera nije impresioniralo – bar ne na pres konferenciji. „Samopouzdanje? Šalite se? Neki igrači odrastaju igrajući tako. Kada sam bio u juniorima, sećam se da svi kad gube sa 5:2 počnu da šamaraju udarce. To sve dolazi zato što su gubili dok su odrastali. Ja nikad nisam tako igrao. Ja verujem da se vredan rad isplati… Veoma mi je teško da razumem kako neko može da odigra taj udarac na meč poenu.“

Tako je to. Federer će, zbog te pacerske Đokovićeve igre, godinu završiti bez pobede na nekom grend slemu uprkos napornom radu; kaže da ga to ne pogađa.

RAFAEL, ŠESTI PUT: S druge strane, Rafael Nadal posle šest ovogodišnjih uzastopnih poraza od Novaka Đokovića niti može niti želi da krije koliko ga to pogađa. Pa, kao što se Federer uzda u još više napornog rada, tako i Nadal kaže da je uspeh i to što je ove sezone odigrao toliko finala, a što se Đokovića tiče… „Razočaran sam, ali je ovaj momak neverovatan i mogu samo da mu čestitam. Dao sam sve od sebe, izgubio sam od najboljeg na svetu.“

Ključ tog razočaranja verovatno leži u trećem setu, kada je Novak servirao za pobedu u meču, ali je Nadal uspeo da se odbrani i rezultat posle taj brejka smanji na 2:1. Povremeno je izgledalo da se u Nadala vraća onaj nekadašnji Vamos Rafa, pun energije, adrenalina i besa. Onda je, na sve to, Đoković zatražio i medicinski tajmaut, pa se – zakratko – učinilo da je ishod finalnog meča neizvestan.

Sasvim profesionalno i očekivano, Nadal je u početku četvrtog seta servirao i igrao na Đokovićevu bolnu, bekhend stranu; nešto manje očekivano, Novak je i u tim trenucima uspeo da napravi brejk – u petoj prilici – potom i da ga „overi“ i povede sa 3:0. Đoković pri 4:1 pravi drugi brejk ne dozvoljavajući Nadalu da osvoji ni jedan jedini poen, potom završava igru sa 6:1, bekhend vinerom za meč loptu, i forhend vinerom koji mu je doneo pobedu.

Konačno, na stadionu „Artur Eš“ dobio je i ovacije dvadesetak hiljada gledalaca, publike s kojom još uvek nije uspostavio dobar odnos, ali i publike koja se tokom polufinalnog i finalnog meča povremeno ponašala kao u cirkusu – u čemu ne treba zanemariti učinak malobrojnih „naših“ na tribinama.

„Ovo je čudesna godina koja traje“, izjavio je Novak Đoković pošto je primio pehar. „Rafa je igrao sjajno, verujem da ćemo imati još sjajnih mečeva u budućnosti.“

Na kraju je prihvatio da odigra pobednički ples – ako mu se pridruži publika. Pa su odigrali zajedno.

SVETSKI MEDIJI: Finalni meč Novaka Đokovića i Rafaela Nadala više je ličio na duel dva boksera teške kategorije nego na teniski meč, ocenio je „Vašington post“. „Uprkos teškoj borbi, Đoković je bio taj koji je rivalu zadao više jakih udaraca i došao do svog prvog trijumfa na turniru u Njujorku.“

Prva dvojica svetskih tenisera još jednom su održala čas teniskih majstorija, smatra CNN. „Obojica su u nekim trenucima plasirali udarce koji kao da su bili navođeni laserom. Ipak, kao i tokom cele sezone, Đoković je bio bolji.“

„Ove godine stvari su se potpuno okrenule i sada se svi pitaju da li Đoković igra jednu od najuspešnijih sezona u istoriji tenisa“, piše „Njujork tajms“. I, naravno, ne odoleva „kraljevskim“ metaforama o tronu i svrgavanju s trona, ovde je Đoković „svrgnuo sa trona branioca titule Nadala“.

Mada genetski i po definiciji uzdržani, ni Britanci ne odolevaju jakim rečima: njujorško finale bilo je „senzacionalno“, „Đoković i Nadal su terali jedan drugog do krajnjih granica izdržljivosti i konstantno su igrali vrhunske poteze“ („Indipendent“). Novak Đoković je u ovom trenutku „svetski teniski kralj“ a potezi dvojice finalista su „doveli do delirijuma navijače na prepunim tribinama stadiona Artur Eš u Njujorku“ („Gardijan“).

Trijumfom na US Openu Novak Đoković je do kraja godine obezbedio poziciju broj jedan na svetskoj rang-listi.

Ovog vikenda igraće u polufinalu Dejvis kupa protiv Argentine, u Beogradskoj areni, tamo gde je i počela ova neverovatna serija pobeda.

BEZ PREMCA: Pozdrav sa pobeđenima