Ubedljivo dominantno

Nedavna pobeda na trci za Veliku nagradu Južne Koreje bila je deseti trijumf Sebastijana Fetela (Red Bul) u ovogodišnjem šampionatu, čime je doneo titulu najbolje i ekipi u takmičenju konstruktora. U vozačkom šampionatu titulu je osvojio na trci pre toga, u Japanu. Uz malo izuzetaka, obe titule osvojio je u stilu velikog vozača – ubedljivo, ponekad sa tolikom prednošću da su ga režiseri prenosa „zaboravljali“ pa su u završnicama slikali kako se trkaju drugi, a tek u poslednjem krugu se fokusirali na Fetela, na detalj kad prolazi kroz cilj i potom obavezni tonski insert – pobedničko podvriskivanje mladog šampiona.

NEKAD I SAD: Ovogodišnja titula je druga u relativno kratkoj, ali furiozno uspešnoj karijeri Sebastijana Fetela (24) čime je postao najmlađi dvostruki šampon u istoriji Formule 1. Klinac iz Hopenhajma u Nemačkoj koji je „počeo karijeru“ na karting stazi oca svog idola i komšije Mihaela Šumahera, ove sezone ostvario je još neke dečačke snove, između ostalog pobedio je u Monte Karlu i u Monci što mu je, kako je rekao, bila jedna od ambicija. Dakle, ima titulu u džepu i u poslednjim izjavama sve češće nagoveštava treću titulu, dogodine. Fernando Alonso (Ferari), i sam dvostruki šampion i jedan od „mladih lavova“, na to mu je odgovorio: „Videćemo tek ko će biti najmlađi trostruki šampion Formule 1.“

Onima koji vole poređenja i statistiku biće zanimljiv odnos pobeda Šumahera u vreme kad je žario i palio u Ferariju i sadašnje dominacije Fetela. Naime, ako stari i novi sistem bodovanja svedemo na procente, Fetel sada ima i verovatno će na kraju sezone imati oko šezdeset odsto više bodova od drugoplasiranog Batona (ako bude vicešampion), a Šumi je u sezoni 2002. trijumfovao ispred Barikela sa čak osamdeset sedam odsto prednosti! Toliko o dominaciji onda i sad.

Da se vratim ja ovogodišnjoj priči. Dakle, ima li posle ovako ubedljive sezone novog/starog šampiona mesta za izjave poput Alonsove? Naravno da ima, kažem bez treptanja.

Iskustvo govori da kad neka ekipa u ovom sportu (?) ode makar za zeru ispred drugih u „pakovanju“ bolida, a potom ekipe i vozača, kad napravi „dobitnički paket“ kako to kažu u F1 svetu, onda i najmanji detalj može da donese veliku prednost. Red Bul je taj posao obavio još prošle godine, kada su šefovi tima Kristijan Horner i Adrijan Nui povukli coklu na kraju „krečenja tima“ i kada je slogan firme koja sponzoriše tim – „Daje ti krila“ – dobio bukvalno značenje u do tada neviđenom dizajnu prednjih stabilizatora Fetelovog i Veberovog bolida. Taj detalj doneo im je prvu titulu, a stalno napredovanje u (samo naoko) detaljima i potvrdu dominacije osvajanjem i ovogodišnjih šampionata.

E sad, ako su tim i Fetel bili toliko ubedljivi, postavlja se pitanje zašto je drugi vozač, Mark Veber, bio toliko bled? Doduše, osim u Monci, stigao je na cilj svake trke ove sezone, a na podijumu je bio osam puta osvojivši dva druga i sedam trećih mesta. Kako to da se toliko puta neko od ostalih uglavio između njega i šampiona? Razume se, po starom dobrom kafanskom običaju koji insistira na dijalogu, jer koja je svrha sedenja s drugarima ako nema dobre rasprave, postoje dve škole mišljenja; prva, Australijanac ne spada u „prvu ligu vozača“ i druga – tim favorizuje jednog od dvojice. Lično zastupam ovu drugu, ali ipak poštujem i neke od argumenata zastupnika prve škole mišljenja.

Naime, mislim da je Mark Veber (35) izgubio „šampionsku oštricu“ posle nekoliko teških sudara i povreda koje je imao tokom karijere u kojoj je vozio svojevremeno i za Jaguar, Minardi i Vilijams. Rekao bih da se on prosto zatekao, da je „nasleđen“ u timu koji se spremao za trijumfe i da su ga što ugovor, što reputacija dobrog „wingmena“ (drugi vozač) spasli otpuštanja. Imao je tu nesreću da bude „starac“ među mnoštvom mladih koji su u poslednjoj deceniji prosto nagrnuli u F1, gladni afirmacije i pobeda među kojima je baš njemu „zapao“ Fetel. Tri trke pre kraja šampionata Veber ima šansu da se, možda, dokopa vicešampionske titule. Tim obećava da će se sada fokusirati na njega i ostvarenje baš tog cilja, pa je na Marku da pokaže može li da se dokopa najvećeg uspeha u bogatoj karijeri.

Ali, ako su prošle godine ostali bili uhvaćeni na spavanju, u ovoj sezoni stvari su počele znatno da se menjaju, pre svega kad je reč o napredovanju timova, a manje kada je o vozačima reč. Tu pre svega mislim na ekipu Meklaren čiji su Baton i Hamiltom sa tri, odnosno dva trijumfa na trkama ne samo nagovestili već se i „potpisali na pismo o namerama“. Jedna pobeda Fernanda Alonsa je malo da bi isto moglo da se kaže i za Ferari, ali – nikad ne reci nikad!

ZAKASNELI FINIŠ: Ono što smo ove godine videli na trkama relativno je mali pomak u odnosu na dosadu koju smo gledali prethodnih sezona. Neke od trka više su nagoveštavale moguća uzbuđenja nego što su bile „predstave“ u kojima dominiraju uzbuđenje i neizvesnost. Sve se svelo na detalje, i kao što neko za sebe kaže da „živi od danas do sutra“ tako je, verujem, i većina zaluđenika F1 gledala trke kao pojedinačni događaj, a ne kao celinu sastavljenu od devetnaest delova. A da je ipak imalo šta da se vidi – imalo je.

Smatram da su, pored ubedljivog trijumfa Fetela, nastupi Batona i Hamiltona obeležili ovu sezonu. Iako bi se za Džensona moglo reći da je ličio na „late blumera“ ili što bi se u ovom kontekstu reklo zakasnelog finišera, ipak se pokazalo da Meklaren u ovoj sezoni nije uspeo da na vreme „spakuje“ ne samo bolid već i ostale elemente potrebne za ozbiljnu borbu za tron. Odlične trke u poslednjih nekoliko Gran prija ipak ne mogu da anuliraju loša izdanja, pre svega tima, iz prve polovine sezone. Zvezda ekipe Luis Hamilton prolazi, izgleda, kroz veoma težak period i života i karijere pa se mnogi slažu da momku treba stručna pomoć da bi prebrodio krizu u kojoj je, krizu u kojoj su dve pobede, u Kini i u Nemačkoj, više sticaj okolnosti nego rezultat kontinuiranog napretka i njega i tima.

Sasvim druga priča je Dženson Baton, koji je takođe loše počeo sezonu, izuzme li se trijumf u Kanadi, ali je poredak na cilju bio više plod karambola tokom trke nego kvaliteta bolida i veštine vozača. Odustao je na domaćem terenu, u Silverstonu, a odmah zatim i na Velikoj nagradi Nemačke, što je praktično označilo oproštaj od borbe za titulu, ali su nastupi potom nagovestili da je Meklaren u stvari započeo najozbiljnije pripreme za narednu sezonu. Pokazale su to pobede u Mađarskoj i Japanu, druga mesta u Monci i Singapuru i treće u Belgiji. Sada je na drugom mestu, i kako stvari stoje očekuje ga žestoka borba u poslednje tri trke da zadrži tu poziciju i dokopa se vicešampionske titule.

Za vratom mu je, osim pomenutog Vebera i Hamiltona čije su šanse više u domenu teorije, Fernando Alonso, zvezda još jednog tima koji je tek u završnici šampionata počeo da pokazuje pobedničke potencijale. Ferari je svesno bagatelisao ovogodišnju jurnjavu za titulom. Famozna „sekunda zaostatka po krugu za vodećima“ jeste stvarnost u kojoj tim iz Maranela živi već nekoliko godina. Sudeći po vestima, oni su u ovoj sezoni imali najviše naslova u kojima se pominju „nova rešenja“, „tehnički napredak“ i slične „bla, bla, truć…“ stvari, ali je ipak bio i jedan koji je glasio – „Pobeda, konačno“! Možda ima neke simbolike u tome što su trijumfovali baš na stazi u zemlji odakle je sve i počelo u F1 moderne ere – Silverstonu. Ono što je najveća odlika završnice sezone, kad je Ferari u pitanju, jeste pouzdanost bolida jer su i Felipe Masa i Alonso završili što na podijumu (Fernando tri druga i dva treća mesta), što u bodovima poslednjih devet trka! Malo li je na ovol’ku krizu?

I SVI OSTALI: Ko se još pokazao ove sezone?

Mislim da je Ros Bron na najboljem putu da se sa timom koji vodi, Mercedesom, posle ovogodišnjeg četvrtog, zapljune za neka od prva tri mesta sledeće sezone. Ima sjajnog mladog ali iskusnog Niku Rozberga, veterana, prevejanog i svim mastima namazanog Mihaela Šumahera, ima dobar budžet i sigurne sponzore, pa i pored toga što statistika ove sezone to baš i ne pokazuje – mnogo odustajanja što zbog karambola, što zbog prolupavanja motora – ipak ih svrstavam među potencijalne konkurente za najviša mesta u narednoj sezoni.

Odmah za njima je ekipa Reno. Pehovi u mnogo trka, karambol Kubice koji se, kažu lekari, dobro oporavlja posle teške nesreće na jednom reliju kada je umalo ostao bez ruke, obeležili su ovu sezonu, ali ne treba zaboraviti da imaju isti motor kao i šampion, pa i sami najavljuju poboljšanja aerodinamike i pouzdanosti, razume se. Peto mesto im ipak mogu ugroziti Indijci koji su se, izgleda, ozbiljno „primili“ na F1, što pokazuje i šest plasmana u poslednjih sedam trka vozače tima Fors Indija. Za zeru iza njih je ekipa Zaubera i ovo će biti jedna od poslastica završnice sezone. Rečju, gledaćemo sa više interesovanja kako se trkaju „ostali“ nego ono što rade favoriti na čelu.

Znači, do konačnog podvlačenja crte ispod sezone u kojoj je većina stvari poznata, ostale su još tri trke. Možda upravo činjenica da je „sve gotovo“ može doprineti da završnica bude uzbudljiva makar toliko da zaboravimo na dobar deo ove i da odemo na zimsku pauzu u (jalovom?) iščekivanju da naredne sezone gledamo, he, večiti optimista – ujednačenu borbu za titulu bar tri tima i pet vozača. Pretendente na titulu izaberite sami. Ja ću svoju prognozu saopštiti u martu iduće godine, bar desetak dana pre nego što počne F1 šampionat 2012.