Kad se izuzme veština pravljenja piva i čokolade, malo je stvari kojima se Belgijanci ponose koliko Tintinom, junakom maratonske serije koju je više od pola veka crtao belgijski autor Erže.
Brisel je verovatno jedini grad na svetu koji ima muzej posvećen liku iz stripa – ne zabavni park, nego pravi pravcati muzej podignut njemu u počast. Sem toga, Tintinov lik je na muralima, posterima i majicama, lutkice is stripa prodaju se na svakom ćošku i moglo bi se reći, bez mnogo preterivanja, da je Tintin ravnopravan simbol Brisela sa jednim drugim legendarnim dečakom – Maneken Pisom, čija je statua u centru grada jedna od glavnih turističkih atrakcija.
Stoga je bilo logično da svetska premijera holivudske verzije Tintina u produkciji Stivena Spilberga i režiji Pitera Džeksona (Gospodar prstenova) prošle nedelje bude održana baš u Briselu, puna dva meseca pre nego što će film imati prilike da vide Amerikanci.
Otvaranju je prisustvovao Spilberg lično, kao i dobar deo briselske političke elite, kojoj je prijalo da za trenutak zaboravi da u Belgiji već skoro godinu dana tinja politička i ekonomska kriza, potpirivana razmiricama između frankofonske i flamanske jezičke zajednice. „Ovo je bila prilika da se svi osećamo ponosno što smo Belgijanci“, rekao je jedan belgijski zvaničnik Tanjugu posle premijere, uz kiselu opasku da im se to u poslednje vreme ne dešava baš često.“
Ali ako Tintin kao izvor nacionalnog ponosa u Belgiji ima sličnu ulogu kao Novak Đoković u Srbiji, ostaje pitanje koliko je Spilberg, sa svim čudima moderne tehnologije, uspeo da u transformaciji stripa u film ostane veran duhu originala. U to da Spilbergov Tintin u tehnološkom smislu najavljuje novu generaciju filmova, nema nikakve sumnje.
U Spilbergovom filmu većinu uloga igraju živi glumci, na koje su uz pomoć kompjutera „nakalemljeni“ likovi iz stripa, tako da u konačnom izdanju izgleda kao da su ti likovi trodimenzionalne verzije svojih crtanih pandana. Neki od njih su se već oprobali u takvim ulogama, pa tako Endi Serkis, koji je u Gospodaru prstenova glumio Goluma, u Tintinu igra večno pripitog kapetana Hadoka.
Spilberg se trudio da ostane što je više moguće veran originalnom zapletu sage o dečaku-novinaru, s tim što je u ovom filmu spojio tri Tintinova albuma – Tajna jednoroga, Rak sa zlatnim kleštima i Blago Crvenog Rakama – čija se radnja odvija na tri kontinenta. Reč je o klasičnoj potrazi za zakopanim blagom, koja u mnogu čemu podseća na rane Spilbergove filmove, poput Kradljivaca izgubljenog kovčega.
Kritika i publika su uglavnom toplo primile film, koji je tokom prve nedelje prikazivanja u Evropi ostvario pozamašan profit, ali je zanimljivo da je najmanji broj gledalaca – u odnosu na broj stanovnika – film imao upravo u Tintinovoj domovini Belgiji. Njega je ovde dosad videlo oko pola miliona ljudi, što je znatno manje od, recimo, poslednjeg nastavka Harija Potera.
Jedan deo objašnjenja je što film, uprkos tehnologiji, ne uspeva da u potpunosti oživi likove, koji, kao hibridi ljudskog i crtanog lika, ostaju negde na pola puta između stvarnosti i mašte. „Neobično je da je Erže, uz pomoć malo mastila, skromnim tačkicama i crticama uspevao da izrazi više nego armija animatora i moćnih kompjutera“, primetio je kritičar „Gardijana“ Zan Bruks.
Ove purističke zamerke nisu sprečile Spilberga da namakne dovoljno novca za još dva nastavka sage o Tintinu. Biće krajnje zanimljivo kako će se holivudski mogul – koji je između ostalih filmova snimio Šindlerovu listu – poneti u susretu sa nekim mračnijim aspektima Eržeovog dela, kao što je, na primer, latentni antisemitizam.
Ne samo da su pojedini negativci u stripu o Tintinu kao skinuti sa nacističkih postera o „gramzivim Jevrejima“, nego i Eržea, koji je Tintina crtao od 1927. do svoje smrti 1983, prati senka kolaboracije. Tintin je, naime, bez prekida izlazio tokom nacističke okupacije, a sam autor je tokom tog razdoblja dao nekoliko pomirljivih izjava o nacizmu zbog kojih se posle gorko kajao.
Belgijanci su, u konačnom ishodu, dočekali Spilbergovog Tintina kao što obično dočekuju turiste – ljubazno, gostoljubivo i opušteno, i ispratili ga na isti način. Njihovom dovitljivom i uvek optimističnom Tintinu, uz čiji su lik odrastali i koga nose u srcu, ne može da naudi ni moćni Holivud.
(autor je dopisnik Tanjuga iz Brisela)
