Crni petak u evrozoni

Prošli petak 13. opisuje se kao neki horor šou koji je agencija Standard end Purs (Standard & Poor’s, S&P) priredila u evrozoni: snizila je rejtinge devet zemalja i Evropskog fonda za stabilnost.

U obrazloženju S&P ta procena kredibilnosti objašnjava se sumnjom ove agencije u efikasnost dogovora evropskih lidera od 9. decembra o paketu za rešavanje krize suverenog duga u evrozoni. Naglašava se da taj politički dogovor ne obezbeđuje dovoljno resursa, da nema operacione fleksibilnosti koja je neophodna za evropske spasilačke operacije i da nisu u potpunosti rasvetljeni finansijski problemi evrozone. Dogovor samo delimično priznaje šta je izvor krize – a to je, po S&P, fiskalna raskalašnost na periferiji evrozone.

Agencija ocenjuje da su finansijski problemi s kojima se suočava evrozona posledica rastućih spoljnih debalansa i razlika u konkurentnosti između jezgra i periferije evrozone. Po oceni S&P, na fiskalnoj nametnutoj štednji baziran reformski proces u evrozoni je samoporažavajući – jer obara domaću tražnju, a istovremeno raste zabrinutost stanovništva za sigurnost posla i za sredstva za život – i time erodira nacionalne poreske osnovice.

Oni Amerikanci koji u tamošnjoj predsedničkoj kampanji Evropu opisuju kao socijalističku, toj dijagnozi dodaju još malo sarkazma: U listu „Nju Ameriken“ se konstatuje da S&P najavljuje evropski kreditni slom, uz konstataciju da bogate evropske nacije, izjednačavajući svoje ekonomije s manje odgovornim nacijama, snižavaju svoj kreditni rejting, te da ekonomska filozofija evrozone počiva na maksimi Karla Marksa „od svakoga prema njegovim mogućnostima, svakome prema njegovim potrebama“.

List „Los Anđeles tajms“ piše da su u isti petak 13. januara bili blizu propasti pregovori sa privatnim investitorima o tome da potraživanja od Grčke (rejting CCC, ispod Jamajke, Pakistana Fidžija, Argentine i Ekvadora) zamene novim menicama na dvostruko manji iznos. Rolf Langhamer, potpredsednik Instituta za svetsku privredu iz Kila, izjavio je za nemački državni radio Dojče vele: „Ta zemlja nije više u stanju da trajno ispuni svoje obaveze bez strane pomoći.“

MONETARNI RAT: Ocena S&P o rejtinzima je u Evropi dočekana na nož. BBC je preneo da je evropski komesar za ekonomiju i monetarnu politiku Oli Ren ocenu S&P nazvao „protivurečnom“, „naročito u vreme kada se svi odlučno na svim frontovima bore protiv krize“, „sada kada je najvažnije okončati formiranje evropskog stabilizacionog mehanizma“.

Nemački poslanik Mihael Fuks je poručio: „S&P mora prestati da se igra politike. Zašto ne snižava rejting Velike Britanije i Amerike, kada imaju veći javni dug i deficit od Francuske…?“ Ministar ekonomije liberal Filip Resler kaže da je „evro napadnut“. Elmar Brok, vodeći poslanik nemačke Hrišćansko demokratske unije u Evropskom parlamentu, naglašava da je to „skoro jednako monetarnom ratu“. Čuli su se i predlozi da Evropljani osnuju sopstvenu rejting agenciju.

Nemački finansijski dnevnik „Handelsblat“ u tom kontekstu pominje da je evropski komesar Mišel Barnije čak predložio da se rejting agencijama zabrani da objavljuju negativne ocene o problematičnim zemljama, već samo pozitivne. A konzervativni dnevnik „Die Welt“ konstatuje: „Ovih dana iznenađujući broj političara krije se iza paravana teorija zavere po kojima su London i Njujork usredsređeni na to da obore evro. Tačno je da je evro-kriza rezultat zavere, ali one koju su sklopili političari i birači u prezaduženim zemljama. U prošlim decenijama oni su sklopili tajni ugovor na račun treće strane (naredne generacije). Građani sve češće zahtevaju državne beneficije, veće od poreza koji su spremni da plate. To je jedino moguće uzimanjem sve većih i većih zajmova…“

NIJE KATASTROFA: Francuski premijer Nikola Sarkozi je svoju političku budućnost vezao za stabilizaciju i njegova vlada je protekle godine, kada su se čule najave da bi kreditni rejting Francuske mogao da bude snižen, usvojila mere štednje. S&P ima primedbe na taj program. Francuski ministar finansija Fransoa Baron odgovara za TV Frans 5 da su to loše vesti, ali ne i katastrofa.

Snižavanje rejtinga Francuske može da ima naročito negativne posledice u evrozoni, zato što je Francuska pored Nemačke najveći finansijer Evropskog fonda za stabilnost (EFSF, European Financial Stability Facility) i glavni je broker formiranja čvršće monetarne unije. S&P je, uostalom, u ponedeljak 16. januara snizio i rejting EFSF-a sa AAA na AA+, što znači da će novac koji se iz njega pozajmljuje ugroženim zemljama biti skuplji.

Dok je snižavanje rejtinga Francuske donekle i bilo najavljivano, iznenađenje predstavlja degradacija, kako se smatralo, privredno stabilne Austrije.

Po oceni S&P, Austrija je izgubila AAA rejting zbog svojih veza sa krizom zahvaćenom Italijom, koja je drugi po veličini austrijski trgovinski partner, i zbog Mađarske, u kojoj su Austrijanci najveći poverioci.

AUSTRO–UGARSKE MUKE: Austrijske banke su na istoku Evrope plasirale 266 milijardi ili oko 70 procenata vlastitog godišnjeg BDP-a. U mnogim zemljama profitiraju, ali gubici se gomilaju u Mađarskoj čija je vlada uvela najveće poreze na finansijske transakcije u Evropi i zakonskim odredbama primorava banke da pokriju kursne razlike u zajmovima u stranoj valuti i sa EU „lomi ruke“ oko izmena ustava kojima se smanjuje samostalnost banaka.

Austrijska Erste Group Bank AG u Mađarskoj je drugi, a Raiffeisen Bank International AG je četvrti najveći poverilac po veličini. Austrijske banke su u junu prošle godine potraživale od mađarskih dužnika, kućevlasnika i kompanija 41,6 milijardi dolara.

Istraživački institut Wifo iz Beča snizio je prognozu rasta austrijskog BDP-a u 2012. na 0,4 odsto. S&P procenjuje da su šanse da se austrijski rejting u ovoj ili 2013. godini vrati na raniji nivo – jedan prema tri.

Austrijski kancelar Verner Fajman i vicekancelar Mihael Špindeleger ocenili su odluku S&P nerazumljivom, tvrdeći da je Austrija već usvojila „paket imunizacije“ u cilju smanjenja rizika za austrijske banke u Mađarskoj i drugim zemljama centralne i istočne Evrope.

Patrik Artus, profesor privrede na Sorboni, objašnjava: „S&P ne ocenjuje privredu jedne države, već rizik za kupce njenih državnih obveznica. Rizik na francuskim ili austrijskim državnim obveznicama je jednostavno veći nego što je slučaj sa odgovarajućim nemačkim hartijama od vrednosti. U Austriji nije problem njena konkurentnost na tržištu, već veliki angažman u bankama istočne Evrope. Tu su problem i veliki krediti koji su odobravani u stranim valutama.“

U tom kontekstu treba imati u vidu da je agencija S&P prošlog avgusta snizila kreditni rejting SAD sa AAA na AA+, zbog nepažljivog zaduživanja i neuverljivog plana da se zaduživanje okonča. Američka administracija se zbog toga veoma ljutila, prebacivala agenciji S&P konflikt interesa i pogrešne procena kredibilnosti aktera kreditne krize u Americi 2008, najavljivala istrage i pooštravanje regulative. S&P je u novembru prošle godine na AA- smanjio i kreditni rejting Japana, čiji nivo zaduženja iznosi 220 procenata BDP-a (s tim što se japanska vlada pretežno zadužuje kod kuće).

Možda su rejting agencije zli duhovi kazino kapitalizma, ali biće da je ipak u pravu Dominik Barbe, ekonomista banke BNP Paribas koji je listu „Volstrit džornal“ rekao: „Nije snižavanje rejtinga istorijsko. Dužnička kriza evrozone je istorijska.“

…i demonstranti ispred pariskog predstavništva S&P

LED U BEČU: Glavobolje s investicijama u Mađarskoj