Trebalo bi jasno da se utvrdi, šta su ciljevi za godinu dana, pet godina i deset godina u poljoprivredi. Poljoprivreda već dugi niz godina beleži suficit, i za vreme Miloševića i posle njega, do danas. Prošle godine suficit koji je poljoprivreda ostvarila bio je milijardu i po dolara. Ipak, Ministarstvo poljoprivrede u poslednjih deset vlada služi za potkusurivanje
Prvi cilj svake korporacije je da pravi novac, a glavno pravilo svake vlade jeste da odlomi veliko parče tog novca i podeli ga ostalima, rekao je jedan od najbogatijih ljudi na svetu Leri Elison, osnivač i direktor softverskog giganta „Orakl“. Drugi Amerikanac Pi Džej O’Rurk, pisac, satiričar i novinar, reče pak da je dati novac i moć vladi isto što i pubertetlijama dati viski i ključeve od auta. Zato je, valjda, jednu od poslednjih svojih knjiga naslovio Ne glasaj – To samo ohrabruje kopilad.
Ipak, u Srbiji će se glasati i nova vlada će se već nekako – sračunati. Šta je to što bi trebalo da bude najpreči posao za Nemanjinu, bez obzira na to ko će tamo sedeti? „Vreme“ nije htelo da traži odgovor na ovo pitanje među političarima, analitičarima i svima onima za koje bismo mogli posumnjati da promovišu neku od ponuđenih političkih opcija. Opredelili smo se, ovog puta, da pitamo one ljude koji poseduju ozbiljan intelektualni i profesionalni kredibilitet i nisu lično zainteresovani za bilo kakvu korist od predizbornog javnog nastupa.
Da bih mogao da govorim šta nova vlada treba da učini, prvo moram da kažem šta nova vlada nije učinila. Nedosledna agrarna politika je obeležila svaku vladu dosad, svaka nova vlada je imala neke svoje ciljeve u poljoprivredi, a sa svakim novim ministrom (čak i za vreme iste vlade) menjali su se i prioriteti.
U novoj vladi bi, za početak, ministar poljoprivrede morao da bude profesionalac a, ne političar. Čak bismo ga mogli dovesti iz inostranstva, kao selektora fudbalske reprezentacije. Da ne bude ni zvezdaš ni partizanovac, da ne navija za „Vojvodinu“. Nego pravi, pravcati – profesionalac. Ne mora da bude doktor nauka, ne mora da bude paor, važno je da mu je poljoprivreda profesija i da zna da okupi tim stručnjaka koji će da rade.
Dalje, trebalo bi jasno da se utvrdi, šta su ciljevi za godinu dana, pet godina i deset godina u poljoprivredi. Činjenica je da je Srbija poljoprivredna zemlja. Bar jedna trećina stanovništva živi od poljoprivrede. Poljoprivreda već dugi niz godina beleži suficit, i za vreme Miloševića i posle njega, do danas. Prošle godine suficit koji je poljoprivreda ostvarila bio je milijardu i po dolara. Ipak, Ministarstvo poljoprivrede u poslednjih deset vlada služi za potkusurivanje. Najvažnija su ministarstva unutrašnjih i spoljnih poslova, vojske… a sve ostalo je dam-daš, ja tebi – ti meni. I s Ministarstvom poljoprivrede je tako.
Agrarni budžet je, recimo, 230 miliona evra, neko kaže mnogo je, neko kaže malo je, a ja pitam kolike su bile subvencije prošle godine za nova radna mesta koje su davane stranim firmama? Koliko se ljudi zaposlilo?
Dalje, smatram da ne treba da budemo veliki izvoznici kukuruza i pšenice i da se time još i hvalimo. Prvi je dakle cilj da ne izvozimo svoje zlato – kukuruz. Treba da budemo veliki izvoznici mesa i mesnih prerađevina. Mi smo jedan od najvećih izvoznika kukuruza, a jedna Španija uvozi 95 odsto kukuruza. S druge strane, Španija je jedan od pet proizvođača svinjskog mesa u EU. A mi radimo obrnuto, što je greška – izvozimo rudu, a uvozimo proizvod. Naši supermarketi su prepuni proizvoda, mesnih prerađevina iz Austrije, Slovenije, Mađarske, Hrvatske… Da li je to cilj? To pritom ne znači da bi poljoprivredniku koji je proizveo kukuruz trebalo da se ubije cena, trebalo bi da ga uzmu fabrike stočne hrane, prerade ga, stočari ga upotrebe kao stočnu hranu, a onda se meso preradi u mesnoj industriji, a meso i mesne prerađevine izvoze. I to nije ništa novo, mi smo osamdesetih godina izvozili mesne prerađevine na američko tržište.
Dalje, kad se kaže stočarstvo, ovde se misli isključivo na govedarstvo. Ako je tako, to treba i da se kaže. Nek se kaže nemojte da gajite svinje, nemojte da gajite ovce, nemojte da gajite živinu. Ili je stočarstvo – i govedarstvo i svinjarstvo i ovčarstvo i živinarstvo? Kad smo kod živinarstva, ne znam da li postoji neka prerađivačka firma u Srbiji koja nije u rukama stranaca.
Nama se priča o pretpristupnim fondovima, o parama koje treba da dobijemo, stalno neka socijala, neka davanja, godine nam prolaze u uljuljkivanju da će neko nešto da nam da. Ne. Mi treba da proizvedemo i tom nekom ko ima novac da prodamo. Mi proizvodimo kvalitetno meso, kvalitetne maline, kupine, jagode, ako hoćeš, izvoli, kupi. Naš proizvod treba da bude ekskluziva i mi za to uslove imamo. Ne da se takmičimo da proizvedemo hiljade tona pršute, nego da ta pršuta bude ekskluziva, delikates. Da ne prodajemo vino po evro i po, nego da proizvodimo ekskluzivno vino. Ni Slovenci ne mogu da se takmiče u proizvodnji sa Evropom kvantitativno. Ali onda se proizvodi brend. Ajvar, pekmez od šljiva, sok od cvekle.
Protekle dve godine pokazale su da građani nisu zadovoljni aktuelnom vlašću. Pogotovo studenti, kao predvodnici aktuelnog bunta, uživaju većinsku podršku javnosti, ali je njena politička operacionalizacija otvoreno pitanje. Šta se dešava sa strankama opozicije i zbog čega nezadovoljstvo vlašću ne znači automatski i glas protiv nje
Predsednik Srbije je 14. januara po peti put u dve godine ponudio referendum o samom sebi, zatraživši od opozicije da obezbedi 67 potpisa, iako mu oni zapravo nisu potrebni. Opozicija poručuje da u ovoj igri neće učestvovati
Koliko je i zašto važno da javne ličnosti i građani stanu uz studente? Što to znači i jednima i drugima? Šta je od te podrške još važnije? Šta su studenti do sada već uspeli da promene u društvu i na fakultetima? Koji su efekti blokada? Šta dalje i ima li izgleda da se njihovi zahtevi ostvare
“Nekad mi moramo da radimo uprkos našim političarima i sa jedne i sa druge strane, ali bogami, to je i dužnost umetnika. Umetnik je čovek kome je zadatak da prelazi granice i da provocira, inače nije umetnik. To je mnogo važnije od same diplomatije – ono što je ljudski i iz srca, a ne po dužnosti”
U kojoj meri je u Srbiji moguća relevantna desnija politička opcija od naprednjačke, odnosno da li je moguće Aleksandra Vučića prestići zdesna? Odgovor je, po svemu sudeći, negativan. Dobar deo Vučićeve stranke deli stavove Bihalija i ekipe. Oni čak deluju umerenije od, recimo, Vladimira Đukanovića
Šta znače pretnje Aleksandra Vučića upotrebom državne prisile? Zapravo ništa, dok zaista ne bude pokušao da ih ostvari
Korišćenje u dnevnopolitičke svrhe mogućnosti atentata na predsednika države – posebno u zemlji gde je pre četvrt veka mučki ubijen premijer – krajnje je opasno i neodgovorno
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
