Nacionalni park „Tara“ ima veliki potencijal za razvijanje turizma. Postoji mnogo turističkih aktivnosti koje su privlačne mnogim posetiocima ove planine. Kamp rendžera je događaj po kome je turistička ponuda na Tari prepoznatljiva, pored raftinga, biciklizma, kanjoninga i drugih adrenalinskih sportova. Ranko Milanović, rukovodilac službe za turizam i edukaciju, govori za „Vreme“ o infrastrukturi i kapacitetu turističkog sadržaja: „Nacionalni park ‘Tara’ trenutno raspolaže sa tri objekta i ukupno 54 ležaja. Jedan objekat je edukativni centar na Račanskoj Šljivovici, dok na Mitrovcu ima dva objekta. Imali smo dva motela i jedan planinarski dom, ali smo te objekte dali u zakup. Objekti kojima raspolažemo namenjeni su za smeštaj stručnih saradnika i poslovnih partnera. Međutim, služe i u komercijalne svrhe, izdaju se u sezoni, tako da od toga ostvarujemo solidne prihode.“
Centar za posetioce na Mitrovcu obuhvata info-pult sa suvenirnicom, etno i prirodnjačku postavku, kao i šumski bioskop, odnosno salu za prezentacije sa nekih pedesetak mesta. Preko cele godine tu se održavaju razni seminari. Deca koja su smeštena na Mitrovcu imaju mogućnost da gledaju ekološke filmove i da na taj način izgrađuju ekološku svest i ljubav prema prirodi. „Često puštamo film Šum sa Tare, koji je pre desetak godina sniman sa Aljošom Vučkovićem, gde on priča legende sa planine. U istoj sali primamo i turističke grupe, a koristi se i za seminare. Ove godine smo radili ono što nam je u redovnom programu, a to su terenska nastava i ekskurzije“, kaže Ranko Milanović. U posete dolaze studenti sa Geografskog fakulteta, Turizma, Šumarstva i Biološkog fakulteta. U zavisnosti od afiniteta grupe, neko od vodiča ih usmerava na terenu. U ponudi su i klasične vodičke usluge, tako što se jave agencije, a JP Nacionalni park ponudi prilagođen program.
Javnom preduzeću Nacionalni park „Tara“ jedan deo prihoda dolazi i iz turističko edukativne delatnosti. Pored centra za posetioce na Mitrovcu, tu je i centar u Bajinoj Bašti, gde se nalazi kancelarija Službe za turizam i edukaciju. Ovaj prostor je sada ustupljen Prirodnjačkom muzeju iz Beograda za izložbe. Poslednje tri postavke su se odnosile na alergene biljke, ptice grabljivice i na svet riba sa ovih prostora. „U okviru Nacionalnog parka imamo dvadeset pet planinarskih markiranih staza, koje čine ukupno preko 200 kilometara dužine. Njih šest je namenjeno za edukaciju i na njima se nalaze table sa sadržajem koji objašnjava karakteristike predela na kom se nalaze“, kaže Ranko Milanović.
Kamp mladih rendžera osnovan je 2006. godine, podstaknut idejom evropske Europark federacije – evropske federacije nacionalnih parkova i zaštićenih dobara. U okviru nje osnovana je Federacija mladih rendžera – junior ranger, a Ranko Milanović kaže da je to jedino mesto u Srbiji gde postoji takav program. „Za šest godina kroz kamp je prošlo preko 500 mališana, uzrasta od 7 do 15 godina. Ove godine smo imali četiri smene, ukupno oko 70 učesnika. Kamp traje sedam dana, a za to vreme deci je dodeljen neko ko je pedagoškog usmerenja.“ Ranko Milanović kaže da se prepodnevni deo aktivnosti odnosi na rad na terenu i svaki dan neko od zaposlenih u parku pokriva deo plana. „Prvi dan deca se upoznaju sa opštim vrednostima Nacionalnog parka, obilaze rezervat ‘Crveni potok’. Nakon toga sledi upoznavanje sa radom Službe nadzora, rendžerima. Deca obilaze teren, upoznaju se s onim šta oni rade, prezentuju im se pravila ponašanja u prirodi, pravila orijentacije. Organizuje se i poseta seoskom domaćinstvu u okviru parka, rad sa biologom, upoznavanje sa specifičnim biljnim i životinjskim vrstama na terenu. Šestog dana mališani idu na izlet, obilaze jezera Zaovine, mesta otkrića Pančićeve omorike i najkraću reku u Srbiji, reku Vrelo dugu 365 metara, poznatu pod nazivom ‘Reka duga godinu dana’. Zatim, tu je i obilazak manastira Rača i manastirske riznice, šetnja manastirom od termalnog vrela Lađevac, dužine dva kilometra i povratak na Mitrovac“, kaže Milanović i podseća da svaki dan ima predviđen deo za prepričavanje događaja u kampu i tematsku radionicu koja se održava sa instruktorima. Neka deca redovno posećuju ovaj kamp. Iako su stalni gosti, svake godine može nešto novo da se nauči, a kako kaže Ranko Milanović, program se menja i prilagođava interesovanjima malih kampera. Kamp, osim dece iz Srbije, posećuju i deca iz Crne Gore, Republike Srpske i Mađarske.
