Kriza u izdavaštvu

Kao i svi prethodni, i 58. Međunarodni beogradski sajam knjiga podrazumeva ocenu izdavačke godine čiji kraj obeležava i prognozu naredne koju najavljuje. Tom prelazu iz stare u novu izdavačku godinu prisustvuju 442 domaća izlagača (12 više nego lane) i 48 stranih. Zamolili smo nekoliko njih da ocene prethodnu izdavačku sezonu.

ARHIPELAG: Gojko Božović, glavni urednik „Arhipelaga“, u razgovoru za „Vreme“ kaže da su osim tehnološke krize i krize ukusa, kao posebno veliki izazovi za domaće izdavače u prethodnoj godini bili ekonomska kriza i nestanak knjige i kulture iz javnog prostora. „Ovogodišnji Sajam knjiga tu se pokazao kao posve indikativan, jer se odavno nije dogodilo da je bio gotovo potpuno javno nevidljiv sve do samog otvaranja. U protekloj godini u Srbiji je objavljeno najmanje knjiga posle 2000. godine. Skoro svakog meseca zatvori se poneka knjižara, među njima i neke koje su bile elitne. Izdavači imaju striktne i velike obaveze, ali prema njima kao da niko nema nikakve obaveze: prodaja u knjižarama je komisiona, rokovi plaćanja nepostojeći, otkup knjiga kasni godinu dana. U takvim okolnostima izdavači imaju dve mogućnosti. Jedno je da komercijalizuju svoje aktivnosti i da podstiču i ispunjavaju predrasude i niske standarde. Druga i teža mogućnost je da istrajno grade svoj profil, verujući da je izdavač odgovoran prema čitaocima, a ne samo prema svojim ekonomskim interesima. Sajam knjiga predstavlja kao sasvim očigledna oba ova izbora. Ali on je najuzbudljiviji po knjigama i posetiocima. To je trenutak u godini kada sve u izdavaštvu izgleda bolje nego što, zapravo, jeste. Sama energija događaja prizove čitaoce koji tokom godina nemaju tako usredsređenu pažnju, a i veliki broj odličnih knjiga čitaoci ne mogu videti na prodajnim mestima, već samo na Sajmu knjiga.“

KLIO: „Sa stanovišta kulturne politike, pod uslovom da su njeni ciljevi da se zakonski uredi objavljivanje i distribucija knjiga, može se reći da ništa značajno nije učinjeno“, kaže o prethodnoj izdavačkoj sezoni Zoran Hamović, osnivač i glavni urednik izdavačke kuće „Clio“. „Budući da su gotovo svi naši izdavači u privatnom sektoru, oni moraju da se ponašaju tržišno, pa zbog toga prilagođavaju izdavački plan tržišnoj logici. To znači da se obraćaju najširoj publici, publici koja ima potrebu da se zabavlja i razonodi vrstom literature koja bi se mogla nazvati književnost bižuterije, ili voditeljska, ili rijaliti književnost. Projekti malobrojnih, ali postojećih, izdavača koji brinu o kvalitetu, budući da nemaju podršku Republike, Pokrajine, lokalne zajednice ili darodavalaca, i budući da se obraćaju uglavnom čitaocima sa većim ili stručnim obrazovanjem, nisu isplativi u tržišnom smislu. Možda najveći problem protekle godine bio je uvođenje besmislenih javnih nabavki u otkupu knjiga, što je izazvalo otpor i manju angažovanost bibliotekara, kao i brzi prodor u fondove biblioteka izdanja koja su u našem izdavaštvu najgora. Ne treba zaboraviti činjenicu da se za poreski novac kupovina za biblioteke smatra investicijom, što će reći da moraju biti odobrene knjige koje unapređuju znanje, kreativnost i sposobnost za rad, a da je najmanje dobro da se otkupljuje literatura pornografije i kiča. Na to nemaju pravo ni biblioteke, ni Ministarstvo kulture, ni javne nabavke. I od Narodne biblioteke Srbije i od Ministarstva kulture, u skladu sa obećanjima novopostavljenih čelnika, imamo razloga da očekujemo da će se ove stvari promeniti na bolje.“

LAGUNA: „Laguna“ je najveći izdavač u zemlji. Kažu da im je ova, petnaesta godina, najplodonosnija. Na Sajmu imaju najveći štand, a na njemu će pokazati svu svoju dosadašnju produkciju. Dejan Papić, direktor „Lagune“, kaže da je dovoljan samo jedan pogled na top-listu njihovih najčitanijih knjiga pa da se time opovrgnu kritike konkurenata koji pričaju da njihova izdanja stvaraju loš čitalački ukus: „Među 10 naših najčitanijih autora ima nobelovaca i vrhunskih domaćih i stranih pisaca, a te nazovi jeftine literature – nema. Bojim se da ta činjenica može da razočara naše konkurente, ali će zato obradovati posetioce Beogradskog sajma. ‘Laguna’ je počela pre petnaest godina sa delima Terija Pračeta, i mislim da nam taj početak služi na čast. Nastavili smo putem koji je dovoljno širok da može da obuhvati različite žanrove, ali smo u svakom trenutku objavljivali samo najpriznatija imena iz svakog žanra. Što se tiče poslednje izdavačke godine, sasvim je jasno da je zbog ekonomske krize bilo teško poslovati. Mi smo ispunili plan, ali smo morali da se pomučimo da budemo na nivou produkcije i prodaje od prošle godine. To smatram uspehom u trenutku kada je čitava privreda u recesiji i kada je promet u knjižarama opao za 10 posto. U našim knjižarama nije, a razlog tome su i verovatno neke tiražne knjige koje smo se trudili da objavimo.“

ČAROBNA KNJIGA: Urednik u „Čarobnoj knjizi“, koja ove godine proslavlja deceniju postojanja, Nikola Petaković ocenjuje da je između prošlog i ovog Sajma izdavaštvo u Srbiji proživelo možda najgoru krizu u novijoj istoriji. Ozbiljna ekonomska kriza uticala je na platežnu moć stanovništva, a svetski trendovi u književnosti na promenu interesovanja naše publike. Tržište se smanjilo i odnosi na njemu su se zakomplikovali. Knjige van engleskog govornog područja sve teže nalaze put do čitalaca, naročito ozbiljna književnost, dok je došlo do porasta popularnosti romansi i erotske književnosti.“

BOOKA: „Kad se dođe na Sajam, ima se utisak da je sve u redu, gužva, ima više izdavača nego prošle godine“, kaže Ivan Bevc, glavni urednik izdavačke kuće „Booka“. „Ali kada se malo pažljivije pogleda, vidi se da izdavaštvo kreće u pravcu koji nije baš najsrećniji. Postajemo žrtva lokalne globalizacije: veliki izdavači postaju sve veći izdavači, ali istovremeno i knjižari. Istovremeno se nadvija senka sumnje kakva je budućnost malih izdavača i malih, nazavisnih knjižara koje nisu i izdavači. Zar treba da svaki izdavač ima svoju knjižaru? Uostalom, izdavači se bave izdavaštvom, a ne prodajom. U takvoj atmosferi, žrtva je kvalitet. Ako je jedini motiv izdavača da objavi nešto što se prodaje, zaboravlja da je njegova bitna uloga kreiranje ukusa čitalaca. To su zaboravili i mediji. Svi se polako okrećemo onome što donosi novac. Inače, knjige u Srbiji su prejeftine – realna cena knjige bi trebalo da bude 10 evra, pa da svi u lancu njene proizvodnje budu isplaćeni. Nedostaje nam i podrška države. Ako se istom sumom plati sloboda jednog batinaša koji je pobegao iz američkog zatvora i godišnji otkup knjiga, onda s ovom državom nešto nije u redu. Potrebna je državna strategija, potrebno je da ljudi čitaju, da edukujumo generacije i imamo pametne ljude koji će jednog dana voditi ovu zemlju. Mi proizvodimo generacije intelektualno inferiornih ljudi. Nisam optimista, ali to ne znači da neću prestati da se borim. Trudićemo se da objavljujemo makar za ovih 1500 ljudi koji nas čitaju, pa – dok izdržimo.“