U četvrtak 31. oktobra, predstavljena je Bela knjiga za 2013. godinu – skup komentara i preporuka srpskoj vladi za poboljšanje poslovne klime u zemlji, koju svake godine izdaje Savet stranih investitora (Foreign Investors Council – FIC). O ovogodišnjem izdanju Bele knjige i oceni učinka jednogodišnjeg rada Vlade kada je reč o poboljšanju poslovnog ambijenta, za „Vreme“ govori Ana Firtel, izvršni direktor FIC-a.
„Vreme„: Duže od šest godina ste izvršni direktor FIC–a. Ovo je treća vlada od 2007. godine. Koja vlada je najviše poboljšala poslovnu klimu?
ANA FIRTEL: Savet stranih investitora postoji 11 godina i sa svim vladama u tih 11 godina postojao je određeni napredak. Od poslednjih šest godina, četiri su bile za mandata jedne vlade, Mirka Cvetkovića, i ako pogledamo taj period, bilo je usvojeno više od 800 zakona važnih za poslovnu klimu. Problem je bio sprovođenje tih zakona, tako da je učinak bio polovičan. Ali ono što je važno reći jeste da je za svih tih 11 godina saradnja stalno išla napred. Dobro je što dijalog postoji i da nije vezan samo za promociju Bele knjige – već se aktivno radi tokom čitave godine i na ekspertskom nivou.
Kako izgleda ta saradnja?
Saradnja je obično vezana za rad na donošenju novih zakona. Ono što je naša preporuka državi jeste da uvede obavezne javne konsultacije zainteresovanih strana tokom tih procesa, što danas nije uvek slučaj – nekada je to samo formalno. Naime, javna rasprava treba da traje duže – kod nas za većinu zakona ona traje sedam dana i postoje slučajevi kada vi jednostavno nemate dovoljno vremena da uradite analizu i date konstruktivan predlog. Iskustvo pokazuje da to nije dobro, jer od pomenutih 800 zakona, neki su imali problem sa sprovođenjem zato što su doneti na brzinu. Ono što želim ovde da istaknem jeste da Savet stranih investitora ne piše zakone – mi ne mislimo da je to naša uloga kao udruženja. Država ima suvereno pravo i obavezu da formuliše zakonska rešenja, a na nama je, uzimajući u obzir iskustva naših kompanija članica, da damo komentare, predloge i preporuke na predložena zakonska rešenja.
U odnosu na prošlu godinu, šta je sve učinjeno, a šta nije, kada je reč o preporukama iz Bele knjige?
Naš opšti zaključak je da je u prethodnih godinu dana pokrenut širok opseg reformi, broj oblasti koje su obuhvaćene reformama je veliki, ali te reforme moraju da budu dublje, i treba da budu efikasno sprovedene. Među oblastima u kojima je postignut najveći napredak je oblast javnih nabavki, gde je došlo do usvajanja važnog zakona. Svesni smo da postoje određeni izazovi u sprovođenju tog zakona, s obzirom da se s njim tek počelo, ali generalno govoreći, mislimo da je to značajan napredak.
Uprkos problemima sa nabavkom lekova?
Upravo sam to i rekla, dakle, postoje problemi u sprovođenju, mi smo toga svesni, ne kažemo da je to savršeno. Mislimo da je zakon dobar, jer uvodi više kontrole i antikoruptivne mere, ali činjenica je da kod takvih sistemskih zakona često ima problema u sprovođenju tokom prvih godinu dana.
Govoreći o pozitivnim pomacima, u oblasti trgovine došlo je do izmena i dopuna zakona kojima su uklonjene barijere za priliv novih investicija. I u oblasti poreza je došlo do napretka, to se pre svega odnosi na uvođenje obavezujućih mišljenja i izmena u Zakonu o PDV-u, npr. poreski tretman slobodnih zona. Takođe, zabeležili smo napredak u regulatornom segmentu i u oblasti IT industrije.
Gde nije bilo napretka? Pre svega u oblasti radno-pravnih odnosa, u oblasti nekretnina i gradnje, i carina. Takođe, reforme su izostale u oblasti lizinga, osiguranja, hrane i poljoprivrede. Kod poljoprivrede, jedna od važnih tema je unapređenje inspekcijskog sistema, kako bi se podigla konkurentnost domaćih proizvoda i osigurala poštena tržišna utakmica. Takođe, tu je i pitanje sprovođenja Zakona o bezbednosti hrane. Bela knjiga već godinama ima preporuku da treba da se osnuje nacionalna referentna laboratorija.
Možete li da sumirate preporuke ovogodišnjeg izdanja „Bele knjige„?
Postoje četiri ključne preporuke: neophodna je makroekonomska stabilnost, neophodne su sistemske reforme i jasno definisanje uloge države na tržištu, potrebno je jačanje kapaciteta države da bi sprovodila zakone i osigurala vladavinu prava, a četvrta preporuka je unapređenje poslovne klime.
Od 267 preporuka koje su predate prošle godine, u 47 odsto slučajeva (125) napravljen je progres, dok u 53 odsto (142) nije bilo napretka. Konkretno, u 98 slučajeva bilo je određenog napretka, dok je kod 27 preporuka došlo do znatnog napretka (10 odsto od ukupnog broja preporuka), kaže se u novoj Beloj knjizi. Savet stranih investitora posebno izdvaja oblasti saobraćaja, energije, telekomunikacija i IT, nekretnina i izgradnje i tržište rada i ljudski kapital, zbirno ih nazivajući „Stubovima razvoja“: „Opšta ocena za promene u sektorima koji se vode kao ‘Stubovi razvoja’ glasi da su one i dalje manje od onog što je potrebno, čak manje i od onog što je moguće. Tačno je to da opšta teška ekonomska situacija ne može a da nema uticaja i na ove sektore privrede. S druge strane, ovi sektori zaslužuju veću pažnju zbog svog multiplikatorskog efekta na rast cele privrede. Pored toga, za neke od željenih promena nisu potrebna značajnija finansijska sredstva“, navodi se u Beloj knjizi.
Od prošlogodišnje 63 preporuke koje su se odnosile na ove oblasti, u svega šest slučajeva došlo je do „značajnog napretka“ (jedan u energetici, dva u telekomunikacijama i tri u informacionim tehnologijama), u 14 do „delimičnog napretka“ (tri u oblasti saobraćaja, dva u oblasti energetike, ukupno sedam u telekomunikacijama i IT sektoru, jedna u oblasti nekretnina i izgradnje i jedna u oblasti tržišta rada i ljudskog kapitala), dok nikakvog napretka u odnosu na prošlu godinu nije bilo kod više od dve trećine preporuka, odnosno kod 43 preporuke za ove ključne oblasti srpske privrede. Glavninu od toga čini oblast tržišta rada i ljudskog kapitala, gde od prošlogodišnjih 26 preporuka u čak 25 nije došlo ni do kakvog pomaka.
„Vreme uspeha!“ je redovni podlistak nedeljnika „Vreme“, izlazi svakog prvog četvrtka u mesecu.
Podlistak u PDF-u
