Profesor X i Magneto, vođe dva suprotstavljena mutantska klana, sklopili su savez. Nalazimo ih u pećini, gde poslednjim atomima snage pokušavaju da spasu što se spasti može. Sa njima je mlada mutantkinja čija će moć da vraća ljude i mutante u njihovu vlastitu prošlost biti presudna za spas mutantskog roda. Nažalost, svaki povratak u period raniji od mesec dana može da bude poguban za mozak. I za ljude i za mutante. Novi X Men jedan je od najaktuelnijih filmova na repertoaru
Četiri godine je prošlo između dva nastavka serijala X Men. Nakon što smo 2011. videli kako se rodilo neprijateljstvo između Magneta i Profesora X, konačno smo, prošle nedelje dočekali novi nastavak, Dani buduće prošlosti. U međuvremenu, mogli smo da se tešimo sa dva nastavka spin off filmova o Loganu/Volverinu, ali oni po kvalitetu nisu bili ni blizu originalnoj priči.
Da ne okolišamo: poslednji nastavak ove filmske sage je apsolutno najbolji do sada. Prvo, Dani buduće prošlosti sadrže sve što jedan zagriženi ljubitelj X Mena očekuje: mnogo akcije, preokreta, manifestacije mutantskih super moći koje junaci poseduju, složene odnose među likovima, unutrašnju psihološku napetost glavnih junaka, hod po tankoj liniji koja odvaja ispravne od pogrešnih postupaka… I naravno, preterivanje u svemu. Ali kakvo preterivanje… Najbolje koje gledalac može da zamisli. Pošto je reč o serijalu nastalom na osnovu Marvelovog istoimenog stripa iz 1963. godine, jasno je da je u građenju radnje, ređanju bizarnih situacija i neverovatnim načinima na koje naši junaci mutanti uspevaju da se izvuku, upotrebi specijalnih efekata, sve dozvoljeno. U tom smislu, preporuka za buduće gledaoce glasi: obavezno gledati film u 3D varijanti. Svaka druga opcija je greh prema sopstvenoj ljubavi za ovaj serijal.
PUTOVANJE KROZ VREME: Dani buduće prošlosti počinju u 2043. godini. Junacima su dani odbrojani, jer su ljudi izumeli superiorne robote-ubice koji detektuju mutante, imuni su na njihove moći i ubijaju ih na naročito svirep i uznemirujuć način. Planine mutantskih leševa nalaze se širom planete zemlje. Profesor X i Magneto, vođe dva suprotstavljena mutantska klana, sklopili su savez. Nalazimo ih u pećini, gde poslednjim atomima snage pokušavaju da spasu što se spasti može. Sa njima je mlada mutantkinja čija će moć da vraća ljude (i mutante) u njihovu vlastitu prošlost biti presudna za spas mutantskog roda. Nažalost, svaki povratak u period raniji od mesec dana može da bude poguban za mozak putnika kroz vreme. Naši superheroji, međutim, žele da se vrate u 1973, u godinu kada je američka vlada počela da finansira program proizvodnje oružja protiv mutanata. Niko od njih nije u stanju da preživi put kroz vreme, osim Logana, koji ima moć samoregeneracije (zato i živi već nekoliko stotina godina, ali ima amneziju kao posledicu eksperimenata koje je vojska radila na njemu).
Loganov zadatak je, dakle, da se, po nalogu Profesora X i Magneta, vrati u 1973. i pronađe upravo njih dvojicu, ubedi ih da sklope savez i spreče jedan koban događaj, posle kog je oružje za ubijanje mutanata usavršeno. Ako uspe i promeni prošlost, Logan će po povratku u 2043. biti jedini među ljudima i mutantima koji se seća šta se zaista desilo. U početku, stvar teče glatko: Logan se budi u Vašingtonu, mamuran, pored nepoznate žene. Profesora X nalazi na staroj adresi, u onome što on pamti kao akademiju za mlade mutante. Međutim, Profesor (čiju mlađu verziju igra sjajni Džejms Mekavoj) je, nakon što su ga Magneto i Rejven/Mistik izdali i napustili, zaronio u more alkohola i droga, koje mu sputavaju moć telepatije i čitanja misli, ali mu omogućavaju da hoda (nakon što ga je Magnetov metak u filmu X Men: Prva klasa trajno prikovao za invalidska kolica). U takvom stanju, nimalo ga nije lako ubediti da je on lično, iz budućnosti, sam sebi poslao na vrata priprostog, sirovog Logana, i da sad on treba tu nešto da spasava svet, a zapravo samo želi da se drogira i samosažaljeva.
PROKLETSTVO GENA: Natezanje sa Profesorom nije ni početak Loganovih muka. Sa Magnetom su stvari još gore. Naime, još 1963. otkriveno je da je umešan u atentat na Džona F. Kenedija. Magneto (kog igra trenutno neprikosnoveni seks simbol Holivuda, Majkl Fazbender) nalazi se u plastičnoj zatvorskoj ćeliji duboko u lagumima ispod Pentagona. Sve oko njega je od plastike, pa čak i policajci koji ga čuvaju nose plastične pištolje.
Prava radnja filma počinje tek kad Logan uspe da organizuje Magnetovo bekstvo iz zatvora i pomiri dvojicu mutantskih lidera. Nakon toga, fokus se premešta na osobu koju obojica vole. Na Rejven/Mistik (igra je Dženifer Lorens), koju treba sprečiti da ubije doktora Bolivara Traska, izumitelja oružja za ubijanje mutanata. Rejven zatičemo odmetnutu od Magneta, razočaranu u Profesora, kako sama luta svetom, spasava mutante kojih su se ljudi dočepali zbog eksperimenata i ujedno bije svoju unutrašnju bitku: mutant koji može da izgleda kako god hoće, zapravo samo želi da je društvo prihvati onakvu kakva jeste – sa tirkiznoplavim tenom i žutim očima. Za svoj ljudski oblik odabrala je telo privlačne mlade žene, ali, duboko u sebi, Rejven samo želi da prestanu da je posmatraju kao nakazu. Podvojenost i složenost ovog lika vidimo i u njenoj dilemi kome se prikloniti: Magnetu, koji veruje da mutanti moraju da se suprotstave ljudima i osvete svoje pobijene „sunarodnike“, ili Profesoru X, koji duboko veruje da je svetla budućnost jedino u savezu mutanata i ljudi.
Temu započetu u nastavku Last Stand iz 2006, etičnost i svrhu genetskih istraživanja, X Men saga nastavlja i sada. Ovog puta, međutim, sa tajnih eksperimenata na mutantima fokus se pomera ka mejnstrim nauci i svrsi istraživanja: ljudi pokušavaju da razotkriju strukturu mutantskih gena, ne da bi od toga sami imali koristi, nego da bi njih uništili. A to je tako ljudski.
Neki će se možda požaliti da film pati od preterane zbrke i „rupica“ u radnji i ne baš najsrećnijih načina da se te rupe popune. Ali, ovaj nastavak X Mena najbolji je iz istog razloga iz kog su i prethodni bili dobri: zbog sjajnih, složenih likova, komplikovanih odnosa među njima i zbog srećnog kraja, koji je u slučaju X Men filmova utešniji od većine srećnih krajeva na koje smo navikli.
Aleksandra Zantaki specijalna izvestiteljka UN za oblast kulturnih prava, tražila je od Vlade Srbije odgovore povodom zabrinjavajućih informacija o Generalštabu, Savskom mostu, Sajmu i Kalemegdanskoj tvrđavi
Radove za izložbu „Šta da kupim“ birali su kustosi s namerom da se uključe u kulturni dijalog, ali i da istaknu činjenicu da umetnici moraju od nečega da žive
Na festivalu Horor filma obeleženo je 40 godina od premijere filma „Davitelj protiv davitelja“. Branislav Zeremski, čija je glumačka karijera tada počinjala, podelio je nekoliko uspomena na to vreme
Kopola je bio usred neverovatno plodnog kreativnog perioda kada je snimao ovaj film. Nakon što je 1972. godine pretvorio bestseler Marija Puza u iznenađujući kritički i komercijalni hit, Kopola je 1974. snimio film Prisluškivanje (The Conversation), koji je osvojio Zlatnu palmu na Filmskom festivalu u Kanu, a zatim se brzo vratio da snimi ovaj nastavak, ponovo napisan u saradnji s Puzom
Partenopa, kako je Sorentino predstavlja i usmerava, u biti je nedopadljiv lik koji je esencijalno papirnati konstrukt i ne mnogo više i šire od toga
Subvencionisani stambeni krediti za mlade koje najavljuje Aleksandar Vučić su obmana. Šta se krije iza ove “darežljive” ponude predsednika Srbije usred studentske pobune
Doba sarme i ruske salate neće ugasiti bunt u Srbiji. Na opoziciji je sada da preuzme politički deo posla, napravi dogovor i svim silama traži prelaznu vladu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
