Obaranje bloga Druga strana i portala "Teleprompter", ukidanje blog sekcije na portalu "Blica", privođenje šminkerke Jelene Maćić zbog "širenja panike", doveli su do samoorganizovanja internet zajednice u akciju "U lice cenzuri"
O ulozi društvenih mreža u vanrednoj situaciji za vreme poplava u Srbiji raspravljalo se nadugačko i naširoko. Dok su jedni tvrdili kako su Tviter i Fejsbuk u potpunom haosu i neorganizaciji odigrali ulogu centra za obaveštavanje i uzbunjivanje, drugi smatraju da je informisanje preko mreža samo doprinelo stvaranju još većeg haosa i širenju dezinformacija.
U pravu su i jedni i drugi: društvenim mrežama, a naročito Tviterom, širilo se obilje dezinformacija, prevashodno o tome gde je i kakva pomoć potrebna, o kvalitetu smeštaja u prihvatnim centrima i tretmanu evakuisanih. Sa druge strane, Tviter je mreža koja funkcioniše po specifičnim nepisanim pravilima, zahvaljujući kojima se reputacija pouzdanog ili nepouzdanog prenosioca informacija vrlo brzo gradi. Velikom brzinom se saznaje ko je novinar, ko volonter, ko se nalazi na kritičnim tačkama gde može da dođe do probijanja nasipa, i slično. Osim toga, Fejsbuk se pokazao kao odlična zamena za nekadašnje obuke iz opštenarodne odbrane jer je bio glavni kanal za uputstva o pravilnom punjenju džakova peskom, pravilnom pakovanju paketa humanitarne pomoći, obeležavanju ambalaže doniranih proizvoda kako bi se sprečila njihova preprodaja…
SCENARIO „FEKETIĆ„: Iako nisu najpouzdaniji izvor informacija, društvene mreže verovatno jesu najbrži kanal za njihovu razmenu. Upravo ta brzina doprinosi da one budu i prva mesta na kojima će se pojaviti kritike na račun odgovornih. Ono čemu se niko nije nadao bilo je suzbijanje kritika. Počelo je u prvim danima poplavnog talasa. Nenad Milosavljević, jedan od urednika satiričnog portala Njuz.net, objavio je 18. maja na svom blogu „Druga strana“ nimalo satiričan tekst pod naslovom „Državo, ne bismo te više zadržavali“, u kom je taksativno pobrojao sve propuste i nepravilnosti u radu državnih organa. Iste večeri Milosavljević je preko svoje Fejsbuk strane objavio da mu je blog pod konstantnim naletima hakerskih napada, da bi brzo posle toga sajt http://www.drugastrana.net/ bio onesposobljen. Samo dan nakon Milosavljevićevog bloga, informativni portal „Teleprompter.rs“ objavio je tekst pod nazivom „APEL: Vučić da prestane sa patetikom i samosažaljevanjem“, u kom je premijer Srbije Aleksandar Vučić žestoko kritikovan zbog direktnih prenosa sednica Vlade i kriznog štaba i svog ponašanja na ovim sastancima. „Teleprompter“ je ubrzo prošao isto kao „Druga strana“ – naprosto, više nije bio dostupan korisnicima. Oba sajta bila su nekoliko dana van funkcije, iako sada rade, a sporni tekstovi dostupni su na njima.
Mehanizam po kom su ova dva sajta oborena sličan je onom koji smo gledali u slučaju „Feketić“. „Druga strana“ i „Teleprompter“ pali su pod naletom botova, što znači da je, u vreme kada je pola Srbije punilo džakove, gradilo nasipe i zbrinjavalo evakuisane, postojala kritična masa onih koji su imali „preča“ posla – da botuju i obaraju sajtove kritički raspoložene prema vlastima.
BLITZ KRIEG: Vrag je definitivno odneo šalu u petak, 23. maja, kada je sa blog sekcije informativnog portala „Blic.rs“ (u vlasništvu švajcarsko-nemačkog konzorcijuma Ringier – Axel Springer) uklonjen blog novinara „Vremena“ Dragana Todorovića. Tog jutra, Todorović je na blogu objavio tekst autora Novice Milića, sa naslovom „Ja, AV, podnosim ostavku“. Reč je o fiktivnoj ostavci premijera Srbije, u kojoj su pobrojane stavke Zakona o vanrednim situacijama, koje je, po mišljenju autora, premijer prekršio. „Ostavka“ je datirana na nepostojeći datum, 31. jun. Nekoliko sati nakon objavljivanja teksta, on više nije bio dostupan na „Blicovom“ sajtu. Potom je nakratko „isparilo“ sve što je Dragan Todorović u poslednje dve godine objavio na tom blogu, da bi kasnije bilo vraćeno sve, osim „ostavke“. Istog dana, međutim, blog sekcija je u potpunosti postala nedostupna na sajtu „Blic.rs“, a u trenutku pisanja ovog teksta (utorak, 27. maj po podne), blog je i dalje nedostupan. Da pojasnimo: nije reč samo o tekstu „Ja, AV, podnosim ostavku“, niti o dve godine pisanom blogu Dragana Todorovića, već o celoj blog sekciji, o svim blogerima koji su tamo objavljivali i o svim njihovim tekstovima.
Ovaj slučaj se značajno razlikuje od „Druge strane“ i „Telepromptera“, jer sajt nije pao pod naletom botova, nego je sadržaj jednostavno uklonjen odlukom administratora. Osim toga, za razliku od prva dva, koji se nalaze na besplatnim ili jeftinim platformama na internetu, sajt „Blica“ je predviđen da izdrži veliki broj posetilaca, te sigurno nije mogao da padne zbog preopterećenja. Drugo, i da je oboren, do sada bi bio vraćen, kao što je to slučaj sa „Teleprompterom“ i „Drugom stranom“.
Pošto je verovatnoća da je blog „Blica“ nestao zbog tehničkih problema, ne čudi da je upravo ovaj slučaj izazvao internet zajednicu u Srbiji da reaguje. U subotu, tačno u 19 časova, korisnici Fejsbuka u Srbiji, brojni blogeri i internet sajtovi objavili su na svojim stranicama identičan tekst peticije pod nazivom „U lice cenzuri“ (videti okvir). Ideja pokretača peticije je da se pokušajima uklanjanja kritičkih sadržaja sa interneta suprotstave tako što će ispod teksta proglasa stati imenom i prezimenom, ne krijući se iza nadimaka koje koriste na internetu. Iako je doslovno preplavio internet, ovaj apel jedva da je dopro do tradicionalnih medija. Paradoksalno, jedan od retkih informativnih portala koji su objavili da se nešto događa je upravo „Blic.rs“, koji je tekst apela preneo u prilično skraćenoj verziji, bez dela u kom se pominje ova kuća, ali ga je ipak preneo.
NAPAD PANIKE: Društvene mreže kao sredstvo informisanja nikada neće moći da dosegnu nivo pouzdanosti koji imaju mediji, iz prostog razloga što trpe svašta. Da je na njima uvek, a naročito u poslednjih desetak dana, bilo svakojakih gluposti, niko ne spori. Ali činjenica je i da korisnici društvenih mreža koji nisu skloni širenju dezinformacija, ovih dana osećaju blagi pritisak i susprežu se da otvoreno kažu šta misle.
Tome je, osim uklanjanja kritičkih sadržaja, doprineo i slučaj privođenja poznate šminkerke Jelene Maćić na informativni razgovor, zbog navodnog širenja panike.
Ovde treba razjasniti jednu stvar: Maćić je na svom Fejsbuk profilu licitirala brojem mrtvih u Obrenovcu i iznosila potpuno neproverene, zastrašujuće brojke. Nijedan iole odgovoran korisnik društvenih mreža ne bi sebi dozvolio takav gaf. Međutim, strah i autocenzuru pri postovanju na mrežama izazivaju najave da će osim Jelene Maćić biti privedeno još dvadesetak osoba. S obzirom na to da srpsko zakonodavstvo ne prepoznaje „širenje panike“ od strane pojedinaca ni kao prekršaj ni kao krivično delo, nije do kraja jasno zašto je Maćićeva privedena, te niko ko je ovih dana kritikovao vlast zbog poplave i posledica nije siguran
da policija neće zakucati i na njegova
vrata.
U danima kada, usled nemara, nesposobnosti i neodgovornosti vlasti, hrabri i humani građani preuzimaju funkcije države i pomažu unesrećenima iz poplavljenih i ugroženih područja – vlast troši vreme i energiju na kršenje slobode izražavanja, napadajući i gaseći internet stranice koje pozivaju na odgovornost.
Za samo nekoliko dana, privremeno su onesposobljeni blog „Druga strana“ i portal „Teleprompter“, a obrisan je ceo blog Dragana Todorovića na portalu „Blica“ nakon što je Todorović preneo tekst u kome se navode razlozi za ostavku Aleksandra Vučića. Prinuđeni smo da pretpostavimo da će sličnih primera cenzure biti i ubuduće.
U nedostatku snažne parlamentarne opozicije, uz mali broj štampanih i elektronskih medija koji kritikuju vlast, vlada Aleksandra Vučića i njeni pomagači napadaju kritičku misao na internetu, gušeći slobodu izražavanja. Suočena s neugodnim pitanjima i činjenicama koje joj ne idu naruku, vlast pribegava sili, čime dokazuje da nema argumente kojima bi odbranila svoje postupke.
Zahtevamo da vlast odmah prestane da napada slobodu izražavanja, da prestane da ometa rad kritički opredeljenih internet stranica, te da počne da odgovara na pitanja koja joj javnost sa neospornim pravom postavlja.
Zahtevamo da vlast poštuje i sva ostala prava i slobode, kao i vladavinu prava. Zahtevamo da se odmah objave imena stradalih u poplavama.
Zahtevamo transparentno raspolaganje doniranim novcem.
Zahtevamo da moralno, prekršajno i krivično odgovaraju svi predstavnici vlasti, bez obzira na to na kom se nivou nalaze, za svaki život koji je mogao biti spasen da oni nisu bili nemarni, nesposobni i neodgovorni, i za svu uništenu imovinu koja je mogla biti zaštićena da su oni reagovali adekvatno.
Zahtevamo kraj cenzure i početak odgovornosti.
(Kompletan spisak blogova, građana i organizacija koje su potpisale proglas nalazi se na linku https://docs.google.com/document/d/1_oBQTON9XMwGnBX_pvqEIAHcG57Ow9VuPby20bA3n2o/edit)
Manje od dva dana blokade – toliko je vremena bilo potrebno da se uvidi koliko je javni medijski servis slab i nemoćan, kako spolja tako i iznutra. U trenutku pisanja ovog teksta, osmi je dan blokade, a šesti kako RTS ne emituje svoj program. Izgleda i da se suočavaju sa štrajkom unutar kuće. A suština blokade RTS-a nije u onome što objavljuje, nego u onome što prećutkuje
U mesecima nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu plamen pobune proširio se po celoj Srbiji. Prvi protesti krenuli su u Novom Sadu odmah nakon tragedije. Vlast je odgovorila hapšenjima, kordonima policije i zastrašivanjem, ali umesto smirivanja demonstranata usledili su novi protesti
Rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić mesecima je na meti najviših državnih funkcionera i režimskih tabloida, koji ga označavaju kao podmuklog podstrekivača studentskih protesta, oportunistu, “lice zla” i “vođu zločinačke hobotnice”. Kako i zbog čega je jedan rektor postao “državni neprijatelj broj jedan”
“Stojim u kordonu, a moja ćerka mi viče ‘av, av, ubice’. Kako da postupim? Da mi narede – bacio bih pendrek i pancir i stao na stranu svog deteta”, kaže za “Vreme” policajac sa juga Srbije koji po potrebi radi u Policijskoj brigadi Beograd
Nedavno formiranje vlade Đure Macuta jeste deo režimske osvete i cinizma. Najviše se to vidi po “crnoj trojci” novih ministara postavljenih da se obračunaju sa delovima društva koji su predvodnici i simboli velikog višemesečnog bunta, čiji je povod bio pad nadstrešnice u Novom Sadu koji je odneo 16 ljudskih života. Treba rasturiti prosvetu, univerzitete, nepoćudne medije i delove pravosuđa koji odbijaju da slušaju naredbe, što javno, saopštenjima, što krijući se iza zakonskih procedura. Za to su izabrani oni koji neće imati problem da urade sve što im se kaže, pa i da pojačaju naredbe svojim invencijama
Srpski studenti su sto puta ponovili da je ovo maraton. Slično kao Adam Mihnjik osamdesetih u Poljskoj, kada je govorio o „dugom maršu“. Vlast u Srbiji je na putu kraja – samo treba imati strpljenja
Sa inkluzivnošću stvorenoj na plenumima, studenti bi trebalo da nastave i prilikom izbornog angažmana. Svaki glas je važan, svaki postotak dragocen. I niko tu nije suvišan, uključujući u nekom koraku i opoziciju – kakva god bila
Ko to pominje vanredne izbore kad rejting stranke na vlasti pada, a po svim istraživanjima Vučić nije najvažniji politički faktor u zemlji, već su to studenti?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
